Bujanovac, 23. januar 2020. (foto IOM) – U Prihvatnom centru u Bujanovcu trenutno je smešteno 260 migranata, u Preševu 773, a ukupno na jugu Srbije 1.440, uglavnom samaca iz Avganistana i Pakistana, pokazuju podaci Komesarijata za izbeglice.
Ljudi koji rade u Prihvatnom centru u Vranju kažu da se struktura ljudi stalno menja, a da su oni obrazovani i bogati odavno otišli.
U Prihvatnim centrima gde žive porodice, kažu, nema problema sa ljudima koji borave tu, koji se javljaju u samačkim centrima, pišu Južne vesti.
Prihvatni centri u Vranju i Bosilegradu jedni su od retkih porodičnih Prihvatnih centara i u njima je trenutno smešteno 212 ljudi, 150 u Vranju i 62 u Bosilegradu.
Sonia Hadari, 21-godišnjakinja iz Avganistana, jedna je od njih i, kako kažu zaposleni u centru, tamo je duže od svih.
U migrantskom centru u Vranju živi nešto više od 2 godine sa roditeljima, starijom sestrom i dva mlađa brata.
Kao i većina migranata koji su u Srbiji, i ona je došla iz Bugarske. Pre nego da dođe u Vranje, živela je u Bugarskoj i to je, kaže, loše iskustvo.
-Većina ljudi u Srbiji je dobra, lepo se ponašaju ako hoću da razgovaram sa njima. U Bugarskoj je odvratno, ako bih hodala ulicom samo, gledali su me kao nešto prljavo. Evo i ovde idemo u grad, ljudi su normalni i srećni smo zbog toga. Moj brat ide u školu i zaista ima puno prijatelja. Mislim da nas ljudi ovde prihvataju – kaže Sonia.
U Avganistanu su, kaže, svakodnevno bombe i eksplozije, i ona zna da su tamo ostali samo oni koji moraju.
Iako je Zapadnobalkanska migrantska ruta zvanično zatvorena u martu 2016. godine, ona nije prestala da postoji, objašnjavaju u Komesarijatu za izbeglice, a migranti koji borave u Srbiji i dalje imaju samo jedan cilj, a to je da što pre stignu do jedne od zemalja Zapadne Evrope koje su njihovo krajnje željeno odredište.
Retko ko od njih ostane i trajno se nastani u Srbiji, ali ima ponekog primera.
-Bila su dvojica momaka koji su iz Sirije i koji su postali kolege. Oni su bežali iz Sirije da ne bi bili deo vojske, došli su raznim kanalima, uz velika mučenja. Njih dvojica su dobili politički azil, dobili su posao kao prevodioci za arapski jezik. Njima se Srbija svidela i dalje rade – kaže volonterka Marija Stefanović iz Niša, koja je radila u Prihvatnom centru u Preševu.
