BUJANOVAC, PREŠEVO, BEOGRAD, 1. jun 2016. – Osnovna škola „Ibrahim Keljmendi“ u Preševu najveća je škola Pčinjskog okruga i jedna od najvećih u Srbiji. Škola ima oko 1600 učenika i na prvi pogled ne razlikuje se mnogo od ostalih. Velika zgrada, malo oronula, ali očigledno nedavno renovirana, izdvaja se u nizu sličnih duž glavne ulice u Preševu. Učionice izgledaju uobičajeno, tabla, klupe, ormarići. Jedino nastava deluje malo drugačije, jer se sve svodi na to da profesor diktira, a deca beleže.

Takav oblik nastave se praktikuje zato što pravih udžbenika za učenike albanske nacionalne manjine nema. Razlog tome je dugogodišnji spor oko toga da li bi ti udžbenici trebalo da postoje i kako bi trebalo da izgledaju, naročito iz istorije, geografije, ali i ostalih predmeta iz kojih bi se učila nacionalna istorija Albanaca.

Iako za to nemaju podršku međunarodne zajednice, predstavnici Albanaca sa juga Srbije pokušali su da problem udžbenika reše jednostranim potezima – pozivajući se na prava koja ima srpska zajednica na Kosovu i Metohiji.

Protesti na jugu Srbije

Kako bi se problem nepostojanja udžbenika na albanskom jeziku rešio u što kraćem roku, Savet albanske nacionalne manjine se prošle godine obratio Kosovskom ministarstvu obrazovanja. Tražio je donaciju u vidu udžbenika na albanskom jeziku za đake koji pohađaju nastavu u školama na jugu Srbije. Potom je kosovsko ministarstvo poslalo kamion sa 103.222 udžbenika, ali kada je kamion sa knjigama stigao u carinsku službu u Preševu, tamo je i ostao narednih šest meseci.

Predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Jonuz Musliu nekoliko puta se obraćao Ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i kancelariji premijera Srbije, ali njegova pisma su ostala bez pozitivnog odgovora. Srpska strana je tvrdila da do dogovora nije došlo jer su problematični udžbenici stigli sa Kosova, a to srpske institucije ne dozvoljavaju.

Početkom marta 2016. kamion je vraćen na Kosovo, a predsednik Nacionalnog saveta Musliu organizovao je proteste sa porukom da je Srbija država koja krši prava albanske nacionalne manjine ne dozvoljavajući deci da uče na maternjem jeziku.

S druge strane, Besa Sahiti, direktorka OŠ „Ibrahim Keljmendi“ u Preševu, kaže da prilikom organizacije protesta nastavnici nisu bili ni pozivani ni konsultovani. I dodaje da tvrdnja da albanska deca u Srbiji nemaju nikakve udžbenike na svom maternjem jeziku nije tačna.

„Knjige imamo, ali treba postaviti pitanje šta tim knjigama nedostaje. Dete treba da uči istoriju svoje zemlje, svog naroda, da peva albanske pesme, a naša deca tu mogućnost sada nemaju“, kaže Sahiti za BIRN.

Od 2010. do 2014, Ministarstvo prosvete Republike Srbije u saradnji sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine, Koordinacionim telom za Preševo, Bujanovac i Medveđu i drugim državnim ustanovama obezbedilo je 88 udžbenika na albanskom jeziku za đake osnovnih i srednjih škola.

Knjige od prvog do četvrtog razreda obezbeđene su iz Albanije, kaže direktorka Sahiti. Za „sporne“ predmete likovno i muzičko, nastavnici spremaju beleške iz udžbenika na srpskom jeziku koje prevode na albanski, pa diktiraju sadržaj učenicima tokom časova. Đaci srednje škole na taj način prate skoro ceo nastavni program, osim časova maternjeg albanskog jezika – za koji postoje udžbenici uvezeni iz Albanije.

(Ne)rešivi problemi udžbenika: Učenici u školi u Preševu

Od Miloševića do danas

Dugogodišnji, od pre nekoliko dana bivši predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa tvrdi da problem sa udžbenicima na albanskom jeziku postoji još od 1984. godine.

„Počelo je od Miloševića, ali nijedna vlada do sada nije se usudila da pravo na udžbenike vrati Albancima. Nastava se danas vodi bez knjiga, ali na albanskom jeziku“, kaže Mustafa, nakon čega priznaje da nije baš sasvim tačno da albanski đaci nemaju nikakve udžbenike na maternjem jeziku.

Obezbeđivanjem udžbenika za albansku nacionalnu manjinu u Srbiji bavi se Radna grupa koju čine predstavnici Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine, Nacionalni prosvetni savet, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja te državni i privatni izdavači. Udžbenici za nastavu albanskog jezika i književnosti uvezeni su iz Albanije, deo udžbenika je preveden sa srpskog na albanski, a nekoliko udžbenika su napisali autori iz Preševa. Osim toga, obezbeđena su još četiri udžbenika albanskog jezika i književnosti za srednje škole te dva za predškolsku nastavu (razvoj govora na albanskom jeziku i matematika). Za srednju školu nedostaje još 140 udžbenika.

Zejni Fejzulahu, direktor Srednje škole „Sezai Suroi“ u Bujanovcu, koji je ujedno i predsednik komisije za obrazovanje pri Savetu albanske nacionalne manjine, kaže da nedostatak udžbenika oštro pogađa albansku nacionalnu manjinu u Srbiji. Prema njemu, taj problem trenutno trpi oko 10.000 učenika koji pohađaju nastavu na albanskom u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa.

„Učenici srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu imaju i nastavne planove Srbije i bez ikakvih problema dobijaju udžbenike iz Srbije. Zašto da mi imamo tu zabranu?“, pita Fejzulahu.

Najbolje rešenje, smatra on, bio bi uvoz udžbenika sa Kosova, zbog toga što se albanski nastavni program, kao i struktura školstva, razlikuju u mnogo čemu od srpskog. Takođe ističe da se prevođenje udžbenika sa srpskog jezika na albanski do sada nije pokazalo kao dobra praksa, zbog nedostatka prevodilaca koji bi mogli da udžbenike pisane na srpskom jeziku prilagode duhu albanskog jezika. Zato takvi udžbenici ne zadovoljavaju osnovne kriterijume koje bi trebalo da ispune, smatra Fejzulahu.

Zejni Fejzulahu, direktor škole u Bujanovcu

S druge strane, uvoz knjiga sa Kosova za sada nije moguć. Kako kaže predsednik Koordinacionog tela Zoran Stanković:

„Mi se zalažemo za što veći broj udžbenika iz Albanije koji će proći proceduru ustanovljenu zakonom, i koji nemaju sporni sadržaj kao što su istorija, geografija.„

Međutim, knjige koje bi mogle da se uvezu iz Albanije nisu predložene Ministarstvu prosvete od strane Nacionalnog saveta albanske manjine, potvrđuje Jonuz Musliu.

Da li su ugrožena prava nacionalne manjine

Na prigovore albanske strane kako je njihovoj deci onemogućeno obrazovanje na maternjem jeziku, uprkos odličnom zakonu u toj oblasti, u Kancelariji za ljudska i manjinska prava kažu da je takva ocena preoštra. Iz Kancelarije poručuju da je u školskoj 2015–2016. godini nastava na albanskom jeziku omogućena za 393 dece predškolskog uzrasta, od čega 202 deteta prate dvojezični srpsko-albanski vaspitno-obrazovni program. Nastava na albanskom jeziku se odvija u tri opštine, u ukupno 15 osnovnih i četiri srednje škole, za 8809 učenika. Osim toga, službe Koordinacionog tela svake godine izdvajaju novac za školski pribor i torbe za đake prvake svih škola u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Za učenike srednjih škola postoji stipendija od 6000 dinara mesečno, koja se isplaćuje tokom školske godine. Stipendija se dodeljuje po sledećim kriterijumima: prihod roditelja, uspeh u školi i da li učenik ima oba roditelja. Od 2009. godine naovamo dodeljeno je 1205 takvih stipendija.

Takođe, po pravilu, đaci koji pohađaju nastavu na albanskom jeziku u Srbiji, nakon završetka srednje škole mogu da nastave obrazovanje kako na srpskom tako i na albanskom jeziku. Takva mogućnost postoji u Medveđi na odeljenima Ekonomskog i Pravnog fakulteta Niškog univerziteta, gde postoji nastava na albanskom jeziku. U Bujanovcu je otvoren Ekonomski fakultet iz Subotice Novosadskog univerziteta, gde se nastava odvija i na srpskom i na albanskom jeziku. Koordinaciono telo takođe stipendira mlade osobe koje žele da nastave studije u Novom Sadu. Uslov je da kandidat ima od 18 do 22 godine starosti, vrlo dobar ili odličan uspeh u školi.

Od 2011. stipendiju je dobilo 27 Albanaca iz Preševa i Bujanovca. U 2015. samo jedan učenik albanskog porekla uspeo je da dobije stipendiju. Dafina Aliji, rođena 1991, bila je jedna od stipendistkinja i studirala je u Novom Sadu na Katedri za turizam i menadžment. Opisujući to iskustvo kao svoju najbolju životnu odluku, kaže da nikad nije imala problema sa sredinom, naprotiv, a profesori i kolege su joj na svakom koraku pomagali. I svi ostali uključeni u program maksimalno su se trudili da joj olakšaju kako boravak u novom mestu, tako i učenje. Dafina se, nakon završenog fakulteta, vratila u svoje rodno Rajince i trenutno radi sa izbeglicama kao asistent za izbeglice za jednu od međunarodnih organizacija u Preševu.

Ipak, kaže kako se zbog nedovoljnog poznavanja srpskog jezika mnoge njene kolege nisu odlučile da konkurišu za stipendiju na fakultetu u Novom Sadu. Veliki problem, po njenom mišljenju, predstavlja činjenica da nastavnici srpskog jezika u školama na jugu Srbije ne znaju taj jezik dovoljno dobro – pa se dešavalo da je Dafina, još kao đak, pomagala nastavniku tokom časa zbog toga što je bolje znala srpski.

Zbog nedovoljnog poznavanja jezika i želje da studiraju na maternjem jeziku, učenici albanske nacionalnosti sa juga Srbije, nakon završetka srednje škole, mahom se odlučuju da studiraju na Kosovu, u Tetovu ili u Albaniji, gde takođe postoje paritetska mesta na fakultetima za studente iz Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Vrh ledenog brega

Studija o mogućnostima unapređenja nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, izrađena na zahtev Koordinacionog tela, pokazala je sledeće:

1. Nakon završetka škole, znanje srpskog jezika kao nematernjeg na takvom je nivou da ne omogućava ni osnovnu komunikaciju;
2. Nastava nije kvalitetno sprovođena;
3. Postoji želja kako kod đaka tako i kod njihovih roditelja da se nastava srpskog jezika unapredi kako bi deca vladala tim jezikom.

Ministarstvo prosvete uz pomoć Koordinacionog tela, OEBS-a i Ambasade Velike Britanije u Srbiji iniciralo je program učenja srpskog. Na konkursu je izabrano šest profesora srpskog jezika koji pomažu nastavnicima u školama da pripreme nastavu na što bolji način. Testovi koje su đaci četvrtog i sedmog razreda radili u septembru prošle godine pokazali su da je znanje srpskog na niskom nivou. Sledeći testovi urađeni u februaru ove godine pokazali su značajan napredak.

Ustav Republike Srbije je jedan od retkih u svetu koji nacionalnim manjinama na svojoj teritoriji garantuje ne samo individualna već i kolektivna prava. To znači da pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji imaju pravo da preko svojih predstavnika odlučuju o pojedinim pitanjima u vezi sa njihovom kulturom, obrazovanjem, službenom upotrebom jezika i pisma.

„Na taj način se već duži niz godina u našoj državi ostvaruje manjinska politika zasnovana na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta nacionalnih manjina uz njihovu integraciju u društveni život i javne poslove. Ista pravila važe i za albansku nacionalnu manjinu“, poručuju iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

S tom konstatacijom slaže se i kancelarija Zaštitnika građana, ali ne i predstavnici albanske nacionalne manjine. Jonuz Musliu tvrdi da postoji snažna netrpeljivost srpske države prema Albancima, a Ragmi Mustafa da Srbija oštro diskriminiše Albance na razne načine. Obojica su više puta i na javnim mestima govorili da je njihova država Kosovo, a ne Srbija. S druge strane, Zaštitnik građana ističe kako je saradnja sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine bila intenzivnija pre 2014, kada je izabran Musliu.

Za sada, uprkos mnogim verbalnim optužbama na račun države od strane predsednika Saveta, Zaštitnik je primio samo dve pritužbe. U njima se traži zaštita prava na službenu upotrebu jezika i pisma pred organizacionim jedinicama republičkih organa sa sedištem u Bujanovcu gde je, kako ističe Zaštitnik, albanski jezik u ravnopravnoj upotrebi.

Riza Halimi, donedavno poslanik u Skupštini Srbije, šef Partije za demokratsko delovanje, tvrdi da postoji diskriminacija albanske nacionalne manjine u Srbiji. Kao primer navodi činjenicu da Albanci nisu dovoljno zastupljeni u državnim organima, da reforma policije nije dobro sprovedena, te da je vlada donela diskriminacionu odluku ostavljajući samo prekršajni sud u Preševu, nakon čega su prekinuti razgovori o implementaciji akcionog plana od sedam tačaka između Srbije i albanske nacionalne manjine. Zaštitnik građana ističe da, u odnosu na druge manjine u Srbiji, ostvarivanje prava pripadnika albanske nacionalne manjine prate tenzije, često nepotrebne i štetne, a koje su posledica politizacije. Zaštitnik smatra da je albanska manjina integrisana u srpsko društvo, ali da u procesu integracije postoje prepreke koje su snažne i veoma istrajne sa obe strane.

Tu konstataciju potvrđuju reči Skendera Saćipija, glavnog i odgovornog urednika portala Titulli.com. On za BIRN kaže da su, iako Srbija snosi krivicu za situaciju u kojoj albanskoj nacionalnoj manjini nedostaju udžbenici na maternjem jeziku, krivi i lokalni političari koji, kako on tvrdi, nemaju plan kako da reše taj problem i koriste situaciju za potrebe lokalne politike, a sam problem prikazuju na površan i subjektivan način.

Rešenje problema

Kako BIRN saznaje iz Ministarstva prosvete, problem udžbenika uskoro će biti rešen i to ne samo kada je u pitanju albanska već i ostale nacionalne manjine u Srbiji. U martu ove godine, ministar prosvete Srđan Verbić potpisao je ugovor sa predstavnicima sedam nacionalnih manjina o obezbeđivanju sredstava za udžbenike koji nedostaju. Obezbeđeno je 134 miliona dinara koji bi trebalo da pokriju ove troškove. Predstavnici Saveta albanske nacionalne manjine, uprkos pozivu, nisu potpisali ugovor.

Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete zadužen za razvoj i visoko obrazovanje, rekao je za BIRN da to što predstavnici Saveta albanske nacionalne manjine nisu zainteresovani da reše problem udžbenika na način koji država predlaže ne znači da Ministarstvo neće raspisati konkurs za nedostajuće udžbenike na albanskom jeziku. „Mi samo za sada nemamo partnera u tom poslu“, kaže Šuvakov. Koordinator misije OEBS u Bujanovcu kaže da je tema obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku jedan od prioriteta te organizacije, ali da sve mora da se reši u saradnji sa NSA i nadležnim organima.

On kaže da je situacija na jugu Srbije stabilna, te da albanska nacionalna manjina ostvaruje pravo da se edukuje na svom maternjem jeziku – a primer za to je novootvoreni Ekonomski fakultet, gde postoje predavanja kako na albanskom tako i na srpskom jeziku.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Digitalna lupa: saradnja online medija u potrazi za političkom odgovornošću“, koji je podržala ambasada Velike Britanije u Beogradu. Sadržaj ovog teksta ne odražava stavove ambasade Velike Britanije.