Molekularni biolog, beogradski student Nemanja Despot Marjanović, sada doktorand „Broad instituta“ u Bostonu, govorio je za SputnikNews o otkrićima u borbi protiv COVID19, kako ovaj virus ulazi u organizam i koja je trenutno najbolja zaštita. Bujanovačke prenose delove intervjua uz dozvolu autora

Bujanovac, Beograd, 30. jun 2020. (Foto lična arhiva/Sputniknews) – Trenutno najvažnije istraživanje u Americi koje se bavi novim načinom lečenja karcinoma dalo je odgovor i na pitanje kako koronavirus napada naš organizam i moći će da pomogne u lečenju. U revolucionarnom istraživanju učestvuje i Srbin Nemanja Despot Marjanović, čija su specijalnost upravo pluća.

On u intervjuu za SputnikNews govori o velikom projektu u kome učestvuje – “Atlas ljudskih ćelija”, čiji je cilj stvaranje mape svih ćelija u ljudskom organizmu, koja bi bila baza za razumevanje našeg zdravlja, odnosno za dijagnostiku i lečenje raznih bolesti, a pre svega karcinoma.

Uža specijalnost ovog tridesettrogodišnjeg naučnika su pluća, pa smo ga prvo pitali može li njegovo istraživanje pomoći u borbi protiv KOVID-a 19.

–Apsolutno. Ja se bavim sekvencioniranjem pojedinačnih ćelija, pokušavam da razumem identitet svake ćelije, njenu fukcionalnost. Ako to znamo, onda ćemo znati i šta se dešava sa tom ćelijom kad dođe do bolesti. Ako znamo koje proteine ima određena ćelija, znamo i šta ona može da radi, a imamo i priliku da nešto menjamo u njoj. Ovo je jako važno za koronu, jer da bi ušao u ćeliju, virus mora da otvori vrata i koristi određene proteine na njoj kao ključ. Virus ide i traži bravu u koju ključ ulazi. Uđe, razmnožava se, ubije ćeliju i stvori nam velike probleme. Mi sada možemo da vidimo koje su brave na ćelijama koje KOVID 19 može da otključa. Dakle, naše istraživanje je pomoglo da shvatimo patogenezu ovog virusa.

Možete li nam objasniti kako to virus radi kada uđe u naš organizam, kako se ponaša?

–Kad virus pronađe bravu, počne da se razmnožava u ćeliji i napada druge. Ono što je interesantno kod KOVID-a 19 i zašto je toliko problematičan, kad su ćelije stresirane, one stavljaju tu bravu na svoju površinu, to je deo naše odbrane, ali virus je našao način da je iskoristi tu našu odbranu.

Iako ga tretiraju kao respiratorni virus, stručnjaci kažu da KOVID 19 može da uđe i u ćelije oka, nervnog sistema i želuca, šta je zajedničko ćelijama tih organa?

–Pošto znamo koje brave virus traži, mogli smo da znamo i koje ćelije traži. Najveći broj ćelija sa tim bravama je u plućima, tu virusu najlakše dođe. Da uđe u nervni sistem ili u stomak potrebno je da prođe mnogo više određenih mehanizama naše odbrane. Međutim, shvatili smo da brave kao na ćelijama pluća postoje i na određenim ćelijama u stomaku, postoje u bubrezima, ali i u mozgu. Mi smo to videli sa naše strane, nismo radili kliničke eksperimente, ali su nam kolege sa klinike rekle da pojedini pacijenti sa koronom imaju manje epi napade, shvatili smo da vidimo pravu stvar, jer KOVID 19 može da uđe u određene nervne ćelije i da stvara epilepitčne napade. Kod pojedinih se javlja dijareja, a neki pacijenti imaju problem sa bubrezima. Problem je što je brava ovog virusa postavljena u različitim tkivima, a brava se aktivira kad je ćelija stresirana. Virus koristi naš odbrambeni mehanizam da bi nas nasamario.

Da li grešimo ako kažemo da se od svih virusa COVID-19 najbrže širi, jasno je da se širi mnogo brže od običnog gripa? Zašto se to dešava?

–Postoje virusi koji se mnogo brzo šire, ali oni nisu evolutivno dobri sami za sebe. Ako se brzo šire i ubijaju domaćine, oni nestanu. Kovid je našao „svit spot“, pravi balans, brzo se širi, ali ne ubija domaćina i tako sebi produžava vek. Drugi problem je što može ući u organizam i dugo ostati pritajen, dok ne dođe do prve temperature i drugih simptoma. Upravo to što je tako latentan po nedelju dana, daje mu mogućnost da se dosta umnoži i napravi mnogo veće probleme od ostalih virusa. Na ogromnu količinu virusa dolazi odgovor imunog sistema koji bude prejak i to je problem. Ljudi zapravo često umiru od prejakog odgovora imunog sistema, recimo u plućima. Tada naš imuni sistem ubija i naše ćelije.

Imate li neki savet za građane Srbije, kako da se štite od koronavirusa?

–Ovako sam svojim roditeljima koji žive u Srbiji objasnio: Ako idemo ulicom i vidimo zmiju, otići ćemo na drugu stranu, iako znamo da nisu sve zmije otrovne i da nas možda neće ni napasti. U ovom trenutku ne znamo ko može imati veće, a ko manje posledice. Zato ljudi treba da nose maske i poštuju distancu, da izbegavaju zatvorene prostore u kojima je puno ljudi, jer virus je i dalje tu. Istovremno, jako je važno jačati imuni sistem, ako je dobar, ranije će detektovati koronu, sprečiti latentnu fazu i veće posledice. Dakle, spavanje je jako bitno, izbegavajte stresne situacije, ovo nije fraza, uzimajte vitamin C, D, cink, ali i luk i slaninu.

Kompletan tekst možete pročitati OVDE.