Reč dunja na albanskom jeziku ima značenje svet. Izgovorivši to hteo je reći kako je čudan i prolazan ovaj svet… Stojan, pak, shvati da ga Adem pita za Dunju, njegovu kćer jedinicu, pa odgovori: Dunja se udala
Piše: Džahid Ramadani
BUJANOVAC, 2. avgust 2016. (foto ilustracija) – Živeli u prijateljstvu, Albanac Adem i Srbin Stojadin. Međusobno se dobro slagali. Pomagali jedan drugom u nevolji. Često su se i posećivali. Muka je jedina bila ta što Adem nije znao srpski a Stojadin albanski.
Taj su problem prevazilazili tako što je Adem govorio albanski a Stojadin odgovarao na srpskom. Malo rukama, malo mimikom, koliko su se oni razumeli to oni znaju. Važno, prijateljstvo je teklo i trajalo. Svaki bi njihov suret bio srdačan. Rastanak uz stisak ruku i sa osmehom na licu. Sa željom da se ponovo što pre vide.
Kako život posta dinamičniji, sve im je manje ostajalo vremena za posete i viđanja. Posle mnogo godina, sretnu se ponovo stari prijatelji, Adem i Stojadin, ponedeonikom u Bujanovac na pazar, prijateljski se pozdrave i počnu da se raspituju kako su im porodice.
Prvi poče Adem:
– He, dunja dunja…
Reč dunja na albanskom jeziku ima značenje svet. Izgovorivši to hteo je reći kako je čudan i prolazan ovaj svet…
Stojan, pak, shvati da ga Adem pita za Dunju, njegovu kćer jedinicu, pa odgovori:
–Dunja se udala!
Adem ga je razumeo, i seti se nje još kada je bila dete. Ne znadevši da na srpskom pita „kada“, To učini na albanskom:
–Kur, bre? (kada bre?)
Stojan bukvalno shvati pitanje te odgovori:
–Za kur ne znam, ali kuća bogata!