Krađa mobilnih telefona predstavlja brzu i laku zaradu za lopova, često bez posledica. Tokom prošle godine na teritoriji PU Vranje zvanično su registrovane 84 krađe ili gubitka telefona, od čega je samo devet slučajeva rasvetljeno. Ukoliko svoj pametni telefon pametno i koristite, možete sebe poštedeti nervoze u slučaju nestanka i svakako ubrzati proces njegovog pronalaženja.

Nije vest da, ukoliko ste dobro informisani, ispravan smartfon možete nabaviti i za dvadesetak evra – ili je ukraden ili je vlasniku hitno potreban novac. Novčanici i mobilni telefoni su najlakši plen džeparoša. Diskutabilan je eventualni profit od krađe novčanika u Vranju, ali pametne, skuplje uređaje poput telefona ili tableta koristi veliki broj ljudi. Bilo da ste kupili polovan, novi u radnji, ili ste „pod ugovorom“ – kad vam nestane, naoružajte se živcima naročito kada je u pitanju ovaj treći slučaj. Jer ćete, najverovatnije, rate za telefon do kraja isplatiti a isti više nećete nikada videti.
ŠTA KAŽE ZAKON
Jednoj našoj sugrađanki su prošle godine ukrali telefon, i iako su ona i njena majka odmah slučaj prijavile i dale sve potrebne podatke o uređaju i osobi koja ga je ukrala na prometnom mestu, sve do danas povratnih informacija iz policije nema. Pošto je telefon kupljen uz zaključenje ugovora kod mobilnog operatera, Jovićeva je dobila novu karticu sa istim brojem, ali će morati da plati svaku ratu dok ugovor ne istekne.
– U celoj priči najgore je što mobilne operatere jednostavno ne zanima da li je vama ukraden telefon, da li ste ga izgubili ili ste sve izmislili. Vi ćete svakako plaćati iako ga više ne posedujete i jedino se možete nadati da će biti pronađen, što je redak slučaj.
Zaista nije teško pronaći telefon u ovo elektronsko doba, ali je pitanje da li će se, i koliko, službenici policije angažovati. Majka je prilikom prijave bila uporna i strpljiva a na kraju je dobila komentar: „Znate li vi gospođo koliko košta jedno okretanje satelita?!“
Da razjasnimo, nije u pitanju nikakav satelit, bitna je vrednost telefona – ako ne prelazi 15.000 dinara, do nedavno nije bilo gonjenja po službenoj dužnosti već su se čak i u slučaju otkrivanja izvršioca, vlasniku dostavljali podaci o njemu radi pokretanja krivičnog postupka po privatnoj tužbi. Što se, realno, ne isplati nimalo. Ukoliko se radi o vrednosti preko ovog iznosa, protiv izvršioca se podnosi krivična prijava nadležnom tužilaštvu zbog krivičnog dela krađe. Međutim, čak i tada postoji mogućnost da tužilaštvo odbaci prijavu i ostavi vas da birate između privatne tužbe i odustajanja.
Zbog velikog broja sitnih krađa utaja i prevara cenzus za ova krivična dela spušten je nedavno sa 15.000 na 5.000 dinara. Kako saznajemo, sve ovo kao i smanjenje platežne moći građana glavni su razlozi koji su naterali zakonodavca da spusti granicu za ovo krivično delo, pa se gonjenje po službenoj dužnosti sada preduzima uvek kada je šteta veća od 5.000 dinara.
Pre tačno godinu dana, N.Đ., nakon što je primetio da mu je na žurci nestao telefon, odmah je upoliciji prijavio krađu. Sutradan je na zahtev operatera dobio jedinstveni „imei“ broj uređaja koji je dao službenicima, a potom prijavio osobu na koju je sumnjao.
– Citiraću službenika: „Poznavajući njega on je već utopija telefon, znam kude živi, će svratim da ga pitam“ – priča o svom iskustvu.
Telefon još uvek nije pronađen. On radi kao marketing asistent u medicinskoj firmi i kao foto-reporter a gubitak kontakata i bitnih fajlova mu je zakomplikovao život na neko vreme.
– Mislim da oni ne koriste tehničke mogućnosti za rasvetljavanje svake krađe, jer navodno tužilac mora da proceni da li će preko tih sistema locirati uređaj ili ne, a naravno da skoro nikad ne odobri. Čak i ako odobri, proces traje nekoliko meseci, u prevodu – nema ništa od toga – priča naš sagovornik.
Njegovom bratu su na treningu ukrali telefon, ali su na insistiranje majke odmah pregledani snimci sigurnosnih kamera te su za nekoliko sati policajci pronašli počinioca i telefon.
Ovakvih primera ima svuda oko nas. Prema rečima Dragana Stamenkovića, portparola PU u Vranju, u 2014. godini prijavljeno je 84 slučaja krađe ili nestanka mobilnih telefona, a samo devet je rasvetljeno. O detaljima procesa od prijave krađe ili nestanka do pronalaženja telefona, tehnikama praćenja i šansama za pronalazak, Stamenković nije mogao da govori, jer je u pitanju operativni rad.
– Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju podneto je devet krivičnih prijava protiv nepoznatih izvršilaca zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo krađa, a predmet krađe je mobilni telefon. Sva ova krivična dela su rasvetljena.
OD USTA DO USTA
Kada je u pitanju ovogodišnja statistika, samo u prva tri meseca ove godine, Policijskoj upravi Vranje prijavljeno je 14 krađa ili nestanka mobilnih telefona.
Zvanični podaci su samo vrh ledenog brega.
Tržište polovnih mobilnih uredjaja je skoro bez ikakve kontrole. Telefoni se mogu nabaviti preko internet oglasa, u mobilšopovima ili se ponuda prenosi „od usta na usta“. Kada je u pitanju preprodaja u radnjama sa telefonima, prodavac je dužan da zabeleži podatke ukoliko nabavlja polovni telefon, što često u praksi nije slučaj. Kradeni telefoni se najčešće i najlakše „utapaju“ po sistemu „znam čoveka“. V.M. je pre dva meseca kupio polovni smartfon za 30 evra, telefon koji je u vreme kada je kupljen u radnji nov kosšao oko 200 evra.
– Poznanik mi je ponudio telefon. Znao sam da je kraden pošto uz njega nisu išli ni punjač ni slušalice. Jesam imao dilemu, kralnu pre svega, ali je ponuda bila previše dobra da bi je odbio – priznaje naš sagovornik.
Nikola Rajković, menadžer bezbednosti, student Univerziteta u Beogradu master studija na smeru terorizam, organizovani kriminal i bezbednost i specijalističkih studija Fakulteta bezbednosti na smeru forenzika, objašnjava da je problem veći nego što izgleda.
– Ono što je zabrinjavajuće je „tamna brojka“ kriminaliteta, ne samo kada je u pitanju krađa telefona. Mnogi ne prijavljuju ovakve slučajeve jer ili ne žele da gube vreme ili ne veruju policiji.
Rajković kaže da su počinioci ovih krivičnih dela uglavnom delikventi od kojih neki to rade sa namerom, neki kad im se ukaže prilika, a nekima koji inače to ne rade se jednostavno „namesti“ situacija. Teška ekonomska situacija u kombinaciji sa propagiranjem određenih likova na televizijama kod njih dovodi do želje za dokazivanjem.
– Roditelji u svakodnevnoj borbi za opstanak ne obraćaju dovoljno pažnje na aktivnost svoje dece, ne zanimaju se otkud njihovoj deci pare, a to bi u mnogome sprečilo kriminal delikvenata. Društvo, poremećen sistem vrednosti i neprilagođen televizijski program utiču na ove i slične pojave – dodaje.

DIGITALNI TRAG SE NE BRIŠE

Rajković objašnjava da je sve lakše pronaći kradljivce telefona, s obzirom na tehničke mogućnosti i činjenicu da se digitalni trag ne briše. Na primer, ako izbrišete poruke koje ste slali sa ukradenog telefona koristeći drugu karticu, lako će vas sa pljačkom povezati, jer su te poruke već registrovane na drugom mestu kao poslate sa tog uređaja.
Osim toga, na pametnim telefonima se mogu instalirati razne aplikacije koje pomažu u daljinskom brisanju i pronalaženju, ali je najbolje koristiti oficijalne servise operativnih sistema. Ukoliko koristite iOS i nestao vam je telefon, možete ga locirati tako što ćete se ulogovati na iCloud nalog na internetu, pronaći opciju „find my iPhone“ i ako je telefon uključen, bez obzira na promenjenu karticu, dobićete lokaciju na kojoj se nalazi. Moći ćete da kliknete na opciju za slanje poruke na svoj telefon, a možete ga zaključati posebnom šifrom ili obrisati sve podatke sa njega. Za korisnike Android operativnog sistema sistem pronalaženja je sličan, a jedna od aplikacija koju možete pronaći na Google Play je AntiDroid-Theft.

Sanja Petrov (Vranjske)

Foto: novinenovosadska (ilustracija)