Piše: Nikola Lazić

Bujanovac, 26. januar 2022. – Na današnji dan pre 22 godine zvanično je formirana Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), što je za albanske lidere bio povod da se dirljivim porukama prisete ovog datuma i odaju poštu stradalim pripadnicima vojne formacije koje nazivaju „mučenicima palim za slobodu Albanaca Preševske doline“.

OVPMB osnovana je u selu Dobrosin kod Bujanovca, za lokalne Srbe ali i zvanični Vašington i Beograd i danas teroristička, a za Albance oslobodilačka vojna formacija.

Prema svedočenju učesnika, tada se na jednoj seoskoj ledini okupilo oko 200 naoružanih, uglavnom mlađih ljudi, obučenih u crne uniforme, sa crveno-crno-žutim oznakama OVPMB na kapama.

Neposredni povod okupljanja bila je akcija srpske policije u okolini Dobrosina samo dan ranije u kojoj su ubijena dvojica meštana, braća Isa i Šaipa Šaćiri.

„U prepodnevnim satima 25. januara, na izlazu iz šume pored sela, srpska policija je ubila meštane Dobrosina. To je kod nas izazvalo gnev, tako da smo reagovali formiranjem vojske, jer smo taj čin već bili dogovorili i pripremili“, govorio je pokojni Jonuz Musliju, politički komesar OVPMB, koji će kasnije u nekoliko mandata biti predsednik lokalnog parlamenta u Bujanovcu.

Srpski mediji preneli su izjave državnih zvaničnika da je policija likvidirala dvojicu terorista.

OVPMB se do 5. oktobra 2000. godine, kada je Milošević pao sa vlasti, nije oglašavao oružanim akcijama.

Dobrosin: Na području Bujanovca i Preševa postoji na desetine spomenika i spomen ploča poginulim pripadnicima OVPMB, koji se nalaze na javnim mestima, u parkovima i pored puteva, ali i na fasadama privatnih kuća

Naoružani i pobunjeni Albanci učinili su to mesec i po dana kasnije, kada su demokratske snage već svrgle Miloševića, ali ne i njegove ljude u političkim i bezbednosnim strukturama.

Ubistvom trojice policajaca kod tog istog Dobrosina u noći između 20. i 21. novembra 2000. godine, na pravoslavni praznik Aranđelovdan, zvanično je počeo sukob između državnih snaga bezbednosti i OVPMB.

Za samo nekoliko dana, bez ikakvog otpora, zauzeli su Kopnenu zonu bezbednosti uspostavljenu posle NATO intervencije, pojas dug 90 a širok pet kilometara između Srbije i Kosova.

OVPMB položila je oružje posle 17 meseci na osnovu „Izjave o demilitarizaciji“ koju su u pograničnom selu Končulj, u ime ove organizacije, 20. maja 2001. godine potpisali komandanti Šefćet Musliu, njegov zamenik Mustafa Šaćiri i šef albanskog pregovaračkog tima Ridvan Ćazimi (Komandant Leši), a u ime međunarodne zajednice, u svojstvu svedoka, kanadski diplomata Šon Saliven, šef Kancelarije NATO u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Država se, sa svoje strane, obavezala na amnstiju pripadnika OVPMB, osim onih optuženih ili osumnjičenih za klasična krivična dela.

Na području Bujanovca i Preševa postoji na desetine spomenika i spomen ploča poginulim pripadnicima OVPMB, koji se nalaze na javnim mestima, u parkovima i pored puteva, ali i na fasadama privatnih kuća.

Konačno, na spisku terorističkih organizacija američke vlade (U.S. Department of State) nalazi se godinama unazad i OVPMB, čijim pripadnicima je zabranjen ulazak u SAD, otvaranje računa u tamošnjim bankama i bilo kakvo poslovanje sa američkim firmama, institucijama i pojedincima.

Bela kuća je ranije saopštila da ovi pojedinci i organizacije predstavljaju „pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnjoj politici SAD“, pa se odluka o sankcijama ocenjuje kao „hitna procedura za savladavanje te pretnje“.