Podižem, malo je reći, začuđen pogled. Ponavljam, više za sebe, “kako zadovoljiti muškarca”, i pitam se glasno šta tu ima da se obučava, kad sve to ide iz leptirića u stomaku, srca i najdubljih emocija. Kolko si glupa, kaže mi prijateljica i nastavlja kako današnje devojke to vežbaju ne bi li taktički uspele da od dotičnog što više dobiju. Pitam šta da dobiju – ljubav, pažnju, nežnost, poverenje…?! Glupe smo u množini, kaže samokritično ona
Skuvala sam ručak za sutra, deca legla, muž nešto mrmlja ispred televizora … a ja, umesto da mu se pridružim, razmišljam kako je moguće da sam postala retro a uvek sam sebe smatrala modernom, da ne kažem naprednom? Da me ne shvatite pogrešno, nije loše biti retro i nostalgičan, ali znalo se oduvek da je društvu potreban napredak. Da nam ne beše raznih napredaka, tu pre svega mislim na planetarne – jer za većinu naših društvenih izuma nema se šta reći – ko zna gde bismo sada bili! Dakle, valja se biti napredan, mada to u današnjem političkom kontekstu (zamislite da se neka partija zove srpska retro stranka?!) zvuči potpuno drugačije, ja ću se ovoga puta držati onog osnovnog, da ne kažem retro, značenja.
Kako sam saznala da sam retro? Moja prijateljica, ne ona od prošli put ako vas to, uopšte, zanima, mi sva u čudu priča sledeću priču. Kaže ona kako zna tinejdžerke koje svojim mlađim i manje iskusnim drugaricama drže različite obuke. Moj nezainterosovani pogled joj ide na nerve, te malo glasnije nastavlja da priča ne bi li je konačno pitala o čemu se radi. Kaže ona: obuku kako zadovoljiti muškarca. Podižem, malo je reći, začuđen pogled. Ponavljam, više za sebe, “kako zadovoljiti muškarca”, i pitam se glasno šta tu ima da se obučava, kad sve to ide iz leptirića u stomaku, srca i najdubljih emocija. Kolko si glupa, kaže mi prijateljica i nastavlja kako današnje devojke to vežbaju ne bi li taktički uspele da od dotičnog što više dobiju. Pitam šta da dobiju – ljubav, pažnju, nežnost, poverenje…?! Glupe smo u množini, kaže samokritično ona – da dobiju kintu, kola, džip(a), egzotično letovanje, silikone ako treba, obrve po japanskoj metodi (a?), masažu tamo neku … Kažem – iiiiiiii, u čemu se sastoji obuka? Onda ona kreće da mi objašnjava uz pomoć najbanalnijeg (ali, ispostaviće se, za nečiji život suštinskog) pitanja: šta muškarci u seksu najviše šta vole? I složismo se da je to da ih žena oralno zadovolji (malo mi je što sam retro, nego i ovako javno moram retro da se izražavam!). Da, ali kako izgleda ta obuka? Na živom modelu, ili…? Ne! Tim, da li je adekvatno reći tinejdžerkama, kaže ona, osnovno učilo je – banana. U šoku sam, jer mi se u glavi munjevitom brzinom smenjuju slike iz mog tinejdžerskog doba i gomile spomenara. Toliko sam do kraja priče bila zbunjena da sam zapamtila samo tri kategorije vežbe tj. obuke kako „to“ treba raditi:
- Kao da ti je prvi put – pa si malo nespretna, što je u redu jer si neiskusna
- Kao da ti je mnogo stalo – što se savetuje u kasnijoj fazi
- Kao da ga mnogo voliš – misli se na čoveka, sram da vas bude
Ima još, ali sam zaboravila. Ne mogu da verujem, ali ubrzo shvatam da se sve uklapa. Muzika, moda, vrednosti … sve. I dođe mi nekako tužno i nostalgično. Ja se sećam prvog poljupca, koji se desio u prošlom veku (što li se onda čudim što sam retro?) i tog odvratnog osećaja šta sad raditi, ali i uzbuđenja kad ti postaje jasno da će NEŠTO da se desi. Posle dođu leptirići, ali da vas ne gušim s tim retro, patetičnim bljuzgama. S druge strane, da sam retro, dokaz je i da sam tek nedavno osetila stavku pod brojem 2! Da li to znači da nisam prošla pravilnu obuku, da sam se rodila glupa ili da jednostavno nisam imala sreće s partnerima. Ne znam. Ja samo čvrsto i dalje verujem da seks (kao i ostale radnje u životu) ima veze s mozgom i da ako su ti se vijuge otvorile onda to što radiš doživljavaš potpuno, jako i iskreno. Inače se provaljuje, sigurna sam, kad tad. Baš kao i to da nije sve napredno, kao što izgleda.
Vaša Domaćica
Foto ilustracija ()
