Piše: Dragan Petković (Južne vesti)
Bujanovac, Niš, 2. mart 2023. Ne želeći da ulazim u kritiku muzike i žanra, poslednja stvar grupe Beogradski sindikat je zaista odraz jednog ružnog stereotipa o jugu i Nišu.
Da nije najave da isti taj bend ovu pesmu posvećuje Nišlijama i jugu mogli bi da kažu da smo se sami pronašli, ali njihov bezobrazluk ide i dalje i kazuje da nas vole iako smo kasaba i da ovde samo jatagni rešavaju stvari.
Sve je sivo i bolje ne zaslužujemo niti možemo jer je ovde „beda u krvi“ kako kažu.
Još veća tragedija je što će umesto da zviždanjem ovaj bend pošalju kući, neke mlade Nišlije ili drugi ljudi sa juga Srbije zdušno dati legitimitet jednoj prostačkoj predrasudi verovatno i ne ulazeći dublje u značenje ovog teksta i videa.
Da je živ taj isti Sinđelić sa Čegra, koga olako uzimaju u usta, verujem da bi ih odavno vratio tamo gde pripadaju, u mišiju rupu jer od guste magle u njihovim glavama zaista dalje od svog nosa ne vide.
Najblaže rečeno, sramota !
Pročitajte i pogledajte sami pa prosudite.
Tekst pesme „Čekam Sreću“ ★
★ Strofa 1 ★
Oko mene sve je sivo, ispred mene kriva džada
Talože mi se muke kô na plućima katran
Život živo blato, kanal, a ja sve dublje padam
O majko, reci sada zašto rođen sam da stradam
Zašto neko ima sve, a drugi nema ništa
Ni jedan beli dinar da mu deca budu sita
Što južnije, to tužnije – vazda bila je priča
Sete nas se samo kad im trebaju pokrića
Ovde vlada zakon biča još od turskih dana
Trpi raja, daje harač, za kuluk malo se plaća
Nekad bio beg i aga, danas lokalni kadar
Tu da ispije nam krv jer je takav uvek vakat
Puna je mehana našeg bola i sevdaha
Prsti žuti od duvana, oči mutne nam od plača
I proći će zeman, al’ će biti ista jagma
Neće stati zulum sve dok ne padne jatagan
★ Refren ★
Preko moga kraja pala nam je gusta magla
Sve što vredi, otišlo je, nestalo bez traga
A vreme briše tragove kao sneg opet da pada
Čekam sreću da se vrati kao draga preko praga
★ Strofa 2 ★
Nismo mi svi Piksi, nisu novčanici isti
Džabe penjem se na moj, s njega malo šta ja vidim
Oko mene beton sivi, ista lica, iste muke
Ovde dan za dan se živi, tonemo bez mnogo buke
Nema ko da pruži ruke, od nas beže kô od kuge
Ostali su lešinari, kruže kao oko humke
Nekad proklinjali Turke, ali mi smo sebi propast
Ovde beda je u krvi, kao otrov, kao pošast
Južna pruga, nama tuga, kô da gledam dobrog druga
U kafani iza ugla sa njim pijem sve do jutra
U duši oluja, suze Nišava nek nosi
Nema šta da dušman uzme kada goli smo do kosti
Goli kao Ćele kula, bate, nemam gde da begam
Možda male su nam šanse, ali srce je kô Čegar
I kad ostane mi manje nade od Resavske brigade
Čekaću sa kuborom kô Sinđelić kod barutane
★ Refren ★
Preko moga kraja pala nam je gusta magla
Sve što vredi, otišlo je, nestalo bez traga
A vreme briše tragove kao sneg opet da pada
Čekam sreću da se vrati kao draga preko praga
