Pčinjski okrug jedini je na jugu Srbije gde je trenutno epidemija zarazne bolesti afričke kuge kod domaćih svinja, a od 2019. godine, kada je prvi put ta bolest životinja dijagnostifikovana u Srbiji, zaraza je proglašavana i u Nišavskom, Pirotskom, Jablaničkom, ali i u Moravičkom i Šumadijskom okrugu. Epidemiju prate nepopularne mere – eutanazija, odvođenje u klanicu, zakopavanje leševa i zabrane za uzgoj, dok svinjsko meso dostiže najviši nivo cena. Stočari krive i državu jer kažu da je Srbija morala da potpiše Sporazum o fitosanitarnim uslovima sa EU, što je je podrazumevalo da se zbog navodnog smanjivanja kvaliteta mesa ukine vakcinacija protiv svinjske kuge

Pišu: Bujanovačke, Južne vesti, Ozon Čačak i Glas Šumadije

                 *Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.

(Foto Ozon Press: Sabor u Guči) – U opštini Bujanovac nema slučajeva afričke kuge svinja, vrši se aktivni nadzor gazdinstava svakog meseca, međutim, direktor Veterinarske stanice Miodrag Milković kaže za Bujanovačke da uvek postoji realna opasnost od divljih svinja, što potvrđuje i jedan zabeležen slučaj AKS kod divljih svinja ovog meseca u Preševu.

Milković: Apelujem na lovce da obrate pažnju na svoje pse

Prvi slučajevi Afričke kuge u tom delu Srbije zabeleženi su na divljim svinjama u martu i to u lovištima u Preševu i Bujanovcu. Talas divljih svinja koji je došao iz Severne Makedonije je prošao, bilo je dosta leševa i pokušali su da te leševe neutrališu živom sodom, te na taj način sprečili širenje, odnosno javljanje novih slučajeva.

• Apelujem na lovce koji love divlje svinje da obrate pažnju na svoje lovačke pse, jer su oni najveći problem, s obzirom na to da dolaze u kontakt sa divljim svinjama i mogu da donesu virus u domaćinstva. Potrebno je redovno vršiti dezinfekciju šapa pasa – savetuje Milković.

U tim multietničkim sredinama od februara kod domaćih uzgajivača nije zabeležen ni jedan slučaj AKS, pokazuju redovne kontrole u Bujanovcu, gde je 630 uzgajivača svinja sa 1.300 grla i u Preševu, gde 85 uzgajivača gaji oko 400 svinja.

Jug Srbije nije poznat kao “svinjarski kraj”, nema mnogo velikih farmi, ali seoska domaćinstva tradicionalno čuvaju te životinje pa je, do ukidanja zabrane čuvanja, u Pirotskom i Nišavskom okrugu epidemija uticala da se ta životinja dodatno depopuliše, a domaćinstva navikla na domaće meso i čuvanje za sopstveno potrebe da svinjetinu kupuju u mesarama.

Takav slučaj bio je i pirotskim i dimitrovgradskim selima, a meštani Krupca i još nekoliko sela tražili su objašnjenje zašto njihove zdrave svinje odvode u klanicu, eutaniziraju i zakopavaju u ataru tog sela. Problem je bila i lokacija za zakopavanje, slična situacija desila se i u Nišu, a nakon što je zabrana čuvanja ukinuta, mnoga domaćinstva vratila su se uzgoju svinja, dok je cena otkupa prasadi drastično porasla.

• Zabrana nas je pogodila, jer smo navikli da čuvamo svinje i prasad za svoje potrebe. Sada smo se vratili uzgoju, imamo za naše domaćinstvo, a i prodajemo prasad, cena je sad naglo porasla, verovatno kao i posledica smanjenja broja svinja – kaže meštanin pirotskog sela.

Ta cena od 550 dinara u pirotskom i svrljiškom kraju jednaka je i ceni jagnjadi, što se po prvi put dešava, jer je jagnjetina tradicionalno bilo dosta skuplja od svinjetine.

U Pirotu i okolini je tokom 2020. godine preko 1.000 svinja eutanizirano ili odvedeno na klanje, a Ministarstvo poljoprivrede je 21. avgusta objavilo da je od početka godine u 1.860 gazdinstava širom zemlje potvrđeno 2.236 slučajeva AKS kod domaćih svinja, a ukupno je u zaraženim gazdinstvima izvršena eutanazija 30.045 jedinki.

Prema poslednjim podacima iz Regionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja Niš, sve zabrane su ukinute u Pirotu i Nišu, u Jablaničkom okrugu postoji jedno rešenje na snazi za teritoriju Crne Trave, Toplički okrug nikada nije imao zarazu, a Pčinjski okrug je najizraženiji i svuda je proglašena zaraza.

Broj svinja u Srbiji prepolovljen, cene rastu

Agoroekonomista Milan Prostran kaže za OzonPress da je broj svinja u Srbiji u odnosu na devedesete godine prepolovljen. Slabija ponuda plus pojava svinjske kuge neminovno vode poskupljenju svinjskog mesa.

• Svinjsko meso je već na tržištu dostiglo najviši nivo cena od kada se prati tržište. Najveći deo potrošača više ni ne jede najkvalitetnije vrste mesa, mislim na but, kare, plećku. Uglavnom se odlučuju za niže kategorije. Ljudi kupuju i na grame – kaže Prostran.

Osim u prodavnicama, svinjsko meso poskupelo je i tamo gde se ne prodaje na grame – po pečenjarama i ugostiteljskim šatrama, u šta su se nedavno uverili i posetioci Sabora u Guči, gde je kilogram prasećeg pečenja dostigao cenu od 3.400 dinara, a kilogram hajdučkog ćevapa 4.300 dinara.

Da je pojava svinjske kuge sa svim svojim posledicama samo još jedan pokazatelj promašene politike koju Srbija godinama unazad vodi kada su poljoprivreda i stočarstvo u pitanju, tvrdi pulmolog dr Aleksandar Radojević.

• Afrička kuga, koja navodno hara Evropom i uništava svinjarstvo je, do pre dve godine, sa vakcinacijom protiv klasične svinjske kuge bila pod kontrolom, jer tu postoji ukršteni imunitet – navodi Radojević.

Kaže da je pre dve godine država Srbija morala da potpiše Sporazum o fitosanitarnim uslovima sa EU kako bi ispunila još jedan uslov za pridruživanje.

• To je podrazumevalo da se ukine vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, a razlog je navodno taj što je vakcinacija na svinjama ostavljala rezidue i time smanjivala kvalitet mesa – objašnjava dr Radojević.

Za javnost u Srbiji tada je plasirana informacija da je uslov za izvoz svinjskog mesa i prerađevina iz Srbije u EU da se prestane sa vakcinisanjem protiv svinjske kuge pa je tadašnji ministar poljoprivrede, a sadašnji fudbalski stručnjak Branislav Nedimović doneo takvu odluku.

• Država prvo prekine sa vakcinisanjem protiv svinjske kuge, a onda, kad se kuga pojavi, optuži domaćinstva koja se godinama bave uzgojem da su neodgovorni i zatire obore sa zdravim svinjama samo zato što su obori na „zaraženoj“ teritoriji. Pojava afričke svinjske kuge u oborima po pravilu se povezuje sa kontaktom domaćih i divljih svinja koje nose krpelje. Eto dakle kliconoše, a to je krpelj koji živi na koži divljih svinja, najčešće sorti afričkih bradavičastih svinja čiji lov je navodno zabranjen – kaže dr Radojević.

Glavni akteri u širenju kuge i nelegalni trgovci i neefikasni državni organi

Veterinar iz Kragujevca Rajko Jelačić u autorskom tekstu za našu mrežu piše da je „javna tajna da su glavni akteri u širenju afričke kuge svinja nelegalni trgovci stokom i neefikasni državni organi koji godinama nemaju snage ili volje da se sa njima izbore”.

• Postavlja se pitanje koja kuga je opasnija za naš stočni fond – afrička kuga svinja ili kuga zvana Vlada Republike Srbije, tj. resorno ministarstvo? Ako se ovaj trend nastavi, za pet godina stočni fond u svinjarstvu će se prepoloviti. Ozbiljna vlast mora da shvati da će u budućnosti glavni resursi jedne zemlje biti hrana, voda i poljoprivredno zemljište – smatra Jelačić.

Upravo od nelegalnih trgovaca, prema izvorima Glasa Šumadije, kupili su nerast u Zavodu za zbrinjavanje odraslih, a iz Ministarstva poljoprivrede su potvrdili da su na toj lokaciji 19. jula eutanazirane 124 svinje, a dve su uginule od posledica AKS. Sada u Šumadiji zvanično nema afričke kuge svinja, a na teritoriji Kragujevca, prema podacima dobijenim na osnovu nadzora veterinarskih stanica, trenutno je oko 5.000 jedinki.