Bujanovac, Beograd, 24. oktobar 2023. – Istraživači Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) su, na osnovu istraživanja sprovedenog na terenu od jula do septembra ove godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, utvrdili da je MUP Srbije za 10 godina pasivizirao adrese za najmanje 4.000 Albanaca koji žive na jugu Srbije, prenosi Deutche Welle (DW).
YIHR je u ponedeljak u Beogradu predstavio svoje istraživanje na osnovu desetine intervjua sa Albancima čije su adrese pasivizirane. Na osnovu tih razgovora, ali i uvida u rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije o pasivizaciji adresa, kao i na osnovu podataka o promenama biračkih spiskova, došli su do zaključka da je između 2012. i 2022. godine, kršeći Zakon o prebivalištu i boravištu koji nalaže da svaki državljanin Srbije ima pravo na adresu, MUP pasivizirao adrese bar 4.000 Albanaca.
„Pasivizacija se isključivo dešava pripadnicima albanske nacionalnosti. Očigledno je da je to politički instrument koji se koristi da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije“, rekao je na predstavljanju publikacije „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa“, glavni autor izveštaja i istraživač YIHR, Marko Milosavljević.
Policija: Pasivizovane 84 adrese Bujanovčana od početka 2021.
„Pasivizacija je selektivna i usmerena samo ka Albancima na jugu Srbije. Do tog zaključka su naši sagovornici došli i zato sto što druge manjine ili Srbi iz njihovog okruženja nemaju problem s pasivizacijom“, navodi YIHR.
Građani Preševa, Bujanovca i Medveđe ispričali su istraživačima YIHR da su im adrese pasivizirane, ali da ih o tome prethodno niko nije obavestio. Uglavnom su to saznavali kada bi otišli u MUP da produže ili podnesu zahtev za nova dokumenta. Tada bi ih policijski službenici usmeno obavestili da dokumenta ne mogu da dobiju jer nemaju prijavljenu adresu.
„Pošto ne dobiju pisano rešenje o pasivizaciji, ne mogu da podnesu žalbu. Policija im obično savetuje da budu kod kuće narednih nekoliko meseci, pa da će policija ponovo proveriti da li žive na toj adresi. Neki od njih su ostajali na toj adresi i po nekoliko meseci, nisu nigde putovali, često nisu ni izlazili iz svojih sela. Policija se u tom periodu, ili pojavi nekoliko puta, ili se uopšte ne pojavi. Ishod je, međutim, uvek isti – svim tim građanima adrese ostaju pasivizirane“, rekao je etnolog i koautor izveštaja, Miloš Rašić.
Neki od onih koji su ostali bez adrese pokrenuli su spor pred Upravnim sudom. „Ta procedura može da traje i po dve godine, i građani od nje odustaju i ostaju sa pasiviziranim adresama“, navodi YIHR.
Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, policija može da proveri da li neko živi na prijavljenoj adresi isključivo ako je za to prethodno dobio zahtev suda, organizacija, pravnih i fizičkih lica.
„Ako se utvrdi da neko ne živi na prijavljenoj adresi, MUP izdaje rešenje o pasivizaciji, a građanin u roku od osam dana ima pravo na podnese žalbu. Dakle, da traži da policija ponovo proveri da li je on na toj adresi. Ako ne podnese žalbu, policija mu dodeljuje novu adresu – npr. adresu bračnog partnera, roditelja, itd. Ako građani i na to podnesu žalbu, policija je dužna da ponovo utvrdi privremeni boravak na prijavljenoj adresi“, objasnio je Rašić.
Oni koji nemaju prijavljenu adresu, lišeni su gotovo svih prava: ne mogu da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, sklope brak, da imaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili biračko pravo. Ne mogu čak ni da se slobodno kreću, ukazuje YIHR.
Jedan od najvećih paradoksa jeste to što neki od ljudi s kojima su razgovarali istraživači Inicijative mladih zvanično nemaju adresu, iako su vlasnici imanja ili nekretnina i iako imaju dokaze da redovno plaćaju porez i druge obaveze.
„Najstrašnije je što ti ljudi nemaju predstavu kada će im i da li će im adrese ponovo biti dodeljene“, navodi Milosavljević.
Inicijativa mladih za ljudska prava je od policijskih uprava zatražila podatke o broju pasiviziranih građana za sve opštine u Srbiji od 2012. do juna 2023. godine, ali MUP im, međutim, nije dostavio podatke za opštinu Medveđa za period od 2020. do 1. juna 2023. godine. Do broja od 4.174 pasiviziranih građana, YIHR je došla na osnovu podataka koje je od Policijske uprave Leskovac dobio predsednik opštine Preševo, Šćiprim Arifi.
Pasivizacija adresa za posledicu ima brisanje Albanaca iz biračkih spiskova na jugu Srbije. Inicijativa mladih podseća na podatak Evropske asocijacije organizacija za monitoring izbora iz 2022. da je te godine u Preševskoj dolini oko 6.000 Albanaca izbrisano sa biračkih spiskova.
„Naši sagovornici iz Preševske doline ističu da je najveći problem politički cilj, a to je promena demografske strukture pojedinih opština, targetiranje albanske zajednice na jugu Srbije i brisanje Albanaca s ovih prostora – u tihom smislu“, zaključuje Inicijativa mladih za ljudska prava.
