Deo Žbevca i ceo Ristovac, ukupno stotinak kuća, nemaju vodu od četvrtka zbog kvara na pumpi. Da bi se kvar otklonio potrebno je da se svi sastanu, da vide koliko košta popravka i da sakupe novac. Ali, tog sastanka nema pa nema. A dok se meštani ne slože, dobro bi im došla makar cisterna

Ubi nas nesloga: Danijela i Tanja

BUJANOVAC, ŽBEVAC, 17. juli 2017. – Te nedelje, kada je ekipa Bujanovačkih posetila deo Žbevca blizu ristovačke Železničke stanice, kiša nije prestajala da lije.

Bio je to svojevrstan paradoks: svuda okolo voda osim tamo gde je najpotrebnija – u slavinama stotinak domaćinstava ovog dela Žbevca i celog Ristovca. I tako od prošlog četvrtka kada najpre nije bilo struje 12 sati, a kad je došla struja nestala je voda jer se pokvarila pumpa.

Niko da sazove sastanak: Saša

A problema zapravo ne bi ni bilo da ima sloge među meštanima i zainteresovanosti nadležnih.

Zato su sve oči Žbevčana i Ristovčana sada su uprte ka Vodnoj stanici, objektu udaljenom nekoliko stotina metara od Železničke stanice u pravcu Žbevca.

Ma, nisu ljudi toliko krivi, što ne kažete da selo za vodu duguje 150.000 dinara, za te pare tri pumpe da se kupe –ogorčen je Slobodan

Ovaj objekat, za koji meštani nisu sigurni da li je izgrađen u vreme turske ili nemačke okupacije, vlasništvo je Železnice koja ga je na korišćenje ustupila ovim selima za vodosnabdevanje. Na podu gomila rashodovanih mašina i motora.

Na njegovom vrhu nalaze se bazeni iz kojih se voda distribuira po kućama, ali su sada prazni jer voda zbog kvara pumpe ne dolazi iz bunara prekoputa.

Meštanin Saša Marinković objašnjava da su meštani  dužni da sami poprave pumpu, ili da kupe novu:

–Za naplatu vode i održavanje sistema zadužena su tri čoveka. Oni bi trebalo da organizuju sastanak i kažu koliko košta opravka, a da mi sakupimo novac. Oni, međutim, to ne čine – priča Marinković.

Isto ponavlja i Miroslav Veličković.

–Oni treba da sazovu sastanak, da vidimo kolko košta i da sakupimo pare.

U razgovor koji vodimo u Vodnoj stanici uključuje se čovek koga komšije oslovljavaju sa Slobodan.

–Ma, nisu ljudi toliko krivi, što ne kažete da selo za vodu duguje 150.000 dinara, za te pare tri pumpe da se kupe –ogorčen je.

Nemam, ali ću da se snađem: Siniša

Siniša Ristić priznaje da je dužan za vodu:

–U Kondivi sam godinama bez plate, nemam ni struju, ali neka kažu koliko svako od nas treba da plati za popravku, nekako ću da se snađem – kaže Ristić.

Bunari su puni vode, ali šta to vredi kad ne radi pumpa- jada se Mira Ristić

Okupljeni dalje objašnjavaju da oni koji imaju svoje bunare i bušotine nisu zainteresovani za popravku pumpe. Od njih se ovi drugi snabdevaju vodom puneći kante i flaše.

–Zbog seoske nesloge ispaštamo svi- jezgrovita je Danijela Dimitrijević.

Bujanovačke su pokušale da stupe u kontakt sa jednim od zaduženih za vodosnabdevanje, ali se on, kao što su nas upozorili meštani, ili nije javljao na telefon a kad bi se javio ponavljao je da smo dobili pogrešan broj.

Džaba što su bunari puni vode

Mira Ristić živi tik pored Vodne stanice i zadužena je za njeno održavanje, da uključuje i isključuje sistem i proverava bunare:

–Bunari su puni vode, ali šta to vredi kad ne radi pumpa- jada se ona i ponavlja da je nesloga najveći protivnik i neprijatelj meštana.

Najveća nevolja je, dodaje Tanja, što u oba sela ima mnogo starih, bolesnih i iznemoglih osoba.

Deo Ristovca od Železničke stanice prema Žbevcu, kao i celo ovo selo pripadaju bujanovačkoj opštini. Bez vode su ceo Ristovac, dakle i onaj vranjski deo sela, i deo Žbevca od pruge ka Ristovcu.

–Bar kad bi nam iz opštine poslali cisternu dok se pumpa ne popravi-apeluju svi na nadležne.

A pumpa, sva je prilika, neće biti popravljena dok se svi ne slože oko toga, a kako stvari stoje do sloge teško da će doći.

Zato bi cisterna bar donekle ublažila muke ljudi u stotinak domaćinstava.