Bujanovac, 1. avgust 2024. Predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi i drugi funkcioneri ove stranke, uglas na društvenim mrežema lamentiraju nad odlaskom u opoziciju, a zbog gubitka vlasti terciraju im i dojučešarnji predsednik opštine Nagip Arifi (Demokratska partija) i njegov zamenik Šćiprim Musliju (Pokret za demokratski progres) zajedno sa članstvom. Ekskluzivni nosioci prava na odbranu albanskog interesa i podelu Albanaca na prave – ako su za njih na vlasti, i krive – ako nisu, ne štede ove druge što su vladajuću većinu u Bujanovcu napravili sa Srbima i Romima. Kao da oni nisu pravili multietničke vlasti sve do 2020. godine.
Zajednička nit svih njihovih objava je da stranke koje okupljaju Albance imaju zajedno 26 odbornika, dakle većinu, te da im vlast pripada po prirodnom pravu, zaboravljajući pritom da Bujanovac nije Amerika pa da se umesto samo za Republikance ili Demokrate glasa za Albance i za Srbe. Bez namere da poredimo srpsku i američku demokratiju i njihove principe, ovde bi po logici nove opozicije trebalo da se do sudnjeg dana glasa samo za dve opcije, Srbe ili Albance, ne dakle za različite ideje i programe, što je, priznaćete, anahrono do bola, dijametralno suprotno od svega za šta se valjda svi ovde zalažemo-slobodu mišljenja, stavova i volje stranaka da posle izbora prave većinu shodno dogovorima i uverenjima.
Arber Pajaziti, prvi predsednik opštine koji se posle 22 godine ne zove Nagip ili Šaip, postao je neka vrsta „džaka za boks“, a osude idu toliko daleko da se na kraju mnogih objava poziva i sam svevišnji da se smiluje nad gresima novog čelnika Bujanovca.
Po bivšim vladaocima, ovi “krivi” Albanci iz Fronta za promene, ne samo što su izdajnici zato što neće da trijumvirat Arifi-Kamberi-Musliju nastavi da vlada, već čak narušavaju tekovine rata od pre 20 godina, vraćaju Bujanovac u devedesete, prekidaju borbu za osamostaljivanjem, etničkoj jednakosti, slobodi i demokratiji.
Zapravo, iz jadikovki ispada da samo kada su u vlasti ujedinjeni Albanci tada je sloboda i demokratija.
“Predsednik opštine Arber Pajaziti i predsednik Skupštine Driton Redžepi postigli su ono što Milošević tokom 90-ih godina, pa čak ni Vučić do sada, nisu mogli. Ujedinili su sve srpske predstavnike u lokalnoj skupštini”, sa žaljanjem konstatuje funkcioner PDD Ragmi Mustafi.
Od vlasti diskriminisan Arifi ponosno poručuje da ostavlja Opštinsku upravu i javna preduzeća i ustanove sa 70 odsto radnika Albanaca.
Kamberi tako čeka da vidi “kakav će biti odnos nove vlasti prema negiranju ratnih zločina, da li je masakr u Račku bio ratni zločin ili nije, da li je „Srpski svet“ kulturni projekat, ili novi program za veliku Srbiju.
Na istom tonu su i Enver Ramadani, dojučerašnji predsednik Skupštine, Musliju, i ini „nosioci vlasti“ duže od dve decenije.
Podsetićemo da su DP (Arifi), PDP (Musliu) i PDD (Kamberi) pre izbora 2. juna napravili sporazum o postizbornoj koaliciji, ali su im planove poremetili birači pa su zajedno dobili 18 mandata u SO Bujanovac koja ima 41 mesto.
A nova vlast najavljuje da će najpre da rešava deponiju koja truje građane i da obezbedi vodu za sve, da očisti od smeća ulice našeg lepog ali devastiranog grada, pročešlja budžet… Za početak.
