Građani SAD će danas birati između kandidatkinje vladajućih demokrata Kamale Haris i bivšeg šefa države, republikanca Donalda Trampa, na jednim od najneizvesnijih predsedničkih izbora u toj zemlji čiji bi ishod mogao da ima posledice po američku demokratiju.
Rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su kandidati gotovo izjednačeni, dok vodeće svetske kladionice daju neznatnu prednost Trampu, predsedniku SAD od 2017. do 2021. godine, piše portal N1.
Na izborni dan u duboko podeljenoj zemlji, čemu je doprinela Trampova polarizujuća retorika, mnogo je otvorenih pitanja – koliko će građana izaći na birališta, kada će biti poznat pobednik izbora, da li će neka od strana osporavati rezultate, da li će biti postizbornog političkog nasilja i nereda.
Tramp i Kamala Haris (Foto: Snimak ekrana)
Glasači se danas ne opredeljuju direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima – ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.
Na predsedničkim izborima u SAD ne pobeđuje nužno kandidat sa najviše glasova na nivou cele zemlje, već onaj koji osvoji najmanje 270 od 538 elektora.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija (glavni grad Vašington) daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.
Pobednik je već sada poznat u 43 savezne države i Distriktu Kolumbija. Države u kojima je izvesna pobeda Kamale Haris donose u zbiru 226 elektora, a one u kojima je trijumf Trampa neupitan 219.
U preostalih sedam „kolebljivih država“ (swing states) ishod je u manjoj ili većoj meri neizvestan. To su Pensilvanija (19 elektora), Mičigen (15), Viskonsin (10), Nevada (6), Džordžija (16), Severna Karolina (16) i Arizona (11). Tih sedam saveznih država će biti u fokusu u izbornoj noći, a moguće i u danima posle izbora.
Prema najnovijim anketama i kvotama vodećih kladionica, Tramp je favorit u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini. Tramp je u blagoj prednosti u Nevadi, a Kamala Haris u Mičigenu i Viskonsinu, dok su u Pensilvaniji potpuno izjednačeni.
Vašingtonski sporazum tri godine kasnije: Mrtvo slovo na papiru
Ako pobedi u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, Trampu je za povratak u Belu kuću potrebno da osvoji samo jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin). Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi i u Pensilvaniji i u Mičigenu i u Viskonsinu ako ne napravi iznenađenje u nekoj od preostalih „kolebljivih država“.
Tramp, koji je u maju postao prvi bivši predsednik SAD osuđen za krivično delo, poslednjih dana je agresivno iznosio neosnovane tvrdnje koje dovode u pitanje integritet izbornog procesa, navodi agencija Asošiejted pres.
On lažno insistira na tome da može da izgubi jedino ako demokrate varaju, navodi agencija i ukazuje da bi republikanski kandidat mogao ponovo da proglasi pobedu u izbornoj noći, bez obzira na rezultate, kao što je učinio 2020. godine, kada mu je rival bio Bajden, aktuelni šef države.
Velika verovatnoća da pobednika nećemo znati u izbornoj noći
Na izborima je unapred glasalo više od 77 miliona Amerikanaca. Prema federalnom zakonu, brojanje takvih glasova ne počinje pre izbornog dana.
Budući da svaka savezna država ima sopstvena pravila i praksu za brojanje glasačkih listića, nije poznato koliko će vremena proteći do proglašenja pobednika izbora. Velika je verovatnoća da se to neće desiti u izbornoj noći, a tome mogu da doprinesu i osporavanja rezultata u pojedinim saveznim državama. Na prethodnim izborima, 2020. godine, ishod je bio poznat četiri dana od zatvaranja birališta, a 2016. u izbornoj noći.
Tramp je u nedelju još jednom nagovestio da bi njegov drugi mandat mogao da ima posledice po demokratiju u SAD.
„Stojimo pred četiri najveće godine u američkoj istoriji. Gledajte. Biće tako dobro. Biće tako zabavno. Povremeno će biti malo gadno, a možda posebno na početku. Ali to će biti nešto“, rekao je Tramp juče u Džordžiji.
Tom izjavom je podsetio na pretnju koju je izneo krajem prošle godine – da će zloupotrebiti ovlašćenja i ponašati se kao diktator ako se vrati u Belu kuću, ali samo prvog dana mandata.
Zabrinutost demokratske javnosti u SAD dodatno je povećana pre dve nedelje, kada je penzionisani američki general Džon Keli, koji je za vreme Trampovog predsedničkog mandata najduže bio šef osoblja Bele kuće (2017-2019), izjavio da se njegov bivši šef „uklapa u definiciju fašiste“ i da bi voleo da bude diktator.
Današnji izbori imaju istorijski značaj – Haris bi mogla da postane prva žena, prva crnkinja i prva osoba azijskog porekla na čelu SAD, dok bi Tramp u slučaju pobede postao prvi američki predsednik koji je osuđen za krivično delo. Ako se vrati u Belu kuću, Tramp bi do kraja mandata 2029. godine postao najstariji predsednik u američkoj istoriji i tek drugi sa dva neuzastopna mandata, posle Grovera Klivlenda (1885-1889. i 1893-1897).
Kamala Haris, koja je postala kandidatkinja demokrata posle povlačenja 81-godišnjeg Bajdena, rođena je 20. oktobra 1964. u Ouklendu, u Kaliforniji, kao ćerka Indijke i Jamajčanina. Živi sa suprugom, advokatom Dagom Emhofom, i njegovo dvoje dece iz prethodnog braka.
Godine 2004. postala je prva okružna tužiteljka u San Francisku, a 2011. prva Afroamerikanka koja je služila kao državna tužiteljka Kalifornije. Prva je žena, prva Afroamerikanka i prva osoba azijskog porekla na funkciji potpredsednika SAD, drugoj po važnosti u zemlji.
Zalaže se za zaštitu prava na abortus na federalnom nivou, za LGBT+ prava, za strožu kontrolu oružja, za unapređenje Zakona o dostupnoj zdravstvenoj nezi, za legalizaciju kanabisa na federalnom nivou, za zabranu povećanja cena namirnica i hrane, za promenu zakona radi suočavanja sa klimatskim promenama. Haris podržava nastavak vojne pomoći Ukrajini i Izraelu, ali insistira da Izrael treba da pristane na prekid vatre i sporazum sa palestinskim Hamasom o taocima i da radi na postizanju rešenja po modelu dve države.
Tramp koristio populističku, rasističku i zapaljivu retoriku
Tramp, rođen 14. juna 1946. u Njujorku, pre ulaska u politiku bio je uspešan biznismen čiju je karijeru obeležio posao s nekretninama. Ima petoro dece iz tri braka. Sa sadašnjom suprugom, slovenačkom manekenkom Melanijom Knavs, ima sina Barona, rođenog 2006. godine.
Po završetku studija finansija i trgovine, zaposlio se u očevoj kompaniji koja je gradila stanove, a na njeno čelo došao je 1974. godine. Kompanija je pod njegovim vođstvom izgradila luksuzne hotele, Tramp kulu, kockarnice, a posedovao je i avio-kompaniju i profesionalni fudbalski tim. Prema Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu za 2024. godinu, Tramp je na 319. mestu sa imovinom procenjenom na 4,3 milijarde dolara.
Zalaže se za značajno proširenje ovlašćenja izvršne vlasti, promoviše antiimigrantsku politiku i najavljuje masovne deportacije imigranata. Zalaže se i za znatnu izmenu Zakona o dostupnoj zdravstvenoj nezi, za anti-LGBT politike, i za princip „Amerika na prvom mestu“ u spoljnoj politici.
U kampanji je izneo brojne lažne i obmanjujuće tvrdnje, koristio je populističku, rasističku i zapaljivu retoriku i promovisao teorije zavere. Nastojao je da dehumanizuje političke protivnike, uključujući Kamalu Haris.
U maju ove godine, Tramp je proglašen krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata u vezi sa isplatom 130.000 dolara porno glumici Stormi Denijels uoči izbora 2016. godine, kako ona ne bi javno govorila o njihovoj navodnoj aferi. Tramp je sve optužbe negirao i ocenio ih kao politički motivisane. Izricanje presude zakazano je za 26. novembar.
Protiv Trampa se vode još tri krivična postupka – zbog nezakonitog rukovanja poverljivim dokumentima, zbog pokušaja da preokrene rezultate izbora 2020. u svoju korist i zbog pokušaja da utiče na rezultate izbora u saveznoj državi Džordžija. Ni u jednom od tih procesa nije počelo suđenje.
