Bujanovac, 6. novembar 2024. „Integracija albanske nacionalne manjine u javne institucije (na nelokalnom nivou), koja je u svojoj suštini ‘najbitniji deo mirovnog procesa’, ostaje najneuspešnija u sprovođenju od ciljeva postavljenih u postkonfliktnom periodu“, izjavio je Belgzim Kamberi, predsednik Odbora za ljudska prava, na tribini „(Ne)integracija albanske nacionalne manjine u Srbiji“. Tribina je održana u Domu kulture u Bujanovcu, uz prisustvo institucionalnih, političkih i predstavnici civilnog društva.

Zastupljenost/integracija u javnim institucijama podrazumeva preduzimanje hitnih mera da se obezbedi „učešće Albanaca u državnim institucijama“ u skladu sa „proporcionalnom strukturom stanovništva ovih opština“. Ovaj zahtev je zasnovan na članu 21. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, članu 77. Ustava Republike Srbije i članu 15. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, koji garantuje manjinama ‘učešće u javnom životu i ravnopravnost’ u slučaju zapošljavanja u javnim službama’.

Međutim, i pored ovakvog ustavnog i zakonskog okvira, kao i uprkos tri posebna sporazuma za Preševo, Bujanovac i Medveđu, podaci dokazuju visoku podzastupljenost albanaca u institucijama na regionalnom i republičkom nivou, u opštini Medveđa i na lokalnom nivou.

Ovom prilikom, tokom diskusije, pokrenuto je i pitanje multietničnosti na opštinskom nivou, gde se „princip multietničke uprave“ godinama ne poštuje u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, što odražava teškoće izgradnju multietničkih institucija čak i na lokalnom nivou.

Poslanik albanske nacionalne manjine u Skupštini Republike Srbije Šaip Kamberi istakao je da ceo postkonfliktni proces uopšte, kao i integracija Albanaca u institucije posebno, stagnira od 2003. godine, što može biti u vezi i sa ubistvom bivšeg premijera Zorana Đinđića. „Takozvani mirovni proces, odnosno integracija Albanaca u institucije sistema, što je bio među ciljevima Vladinog plana i programa za rešavanje sukoba u Preševskoj dolini, imao je pozitivne rezultate samo u početnoj fazi (2001- 2003)“, dodao je on.

Povodom ove tribine predstavljeno je istraživanje „Postkonfliktni proces u Preševu, Bujanovcu i Medveđi: (Ne)integracija albanske nacionalne manjine u Srbiji“, gde je aktuelna pozicija i izazovi i mogućnosti procesa integracije albanske nacionalne manjine u Republici Srbiji. Ovo istraživanje se bavi glavnim pomacima, zastojima i poteškoćama postkonfliktnog procesa u Preševu, Bujanovcu i Medveđi; baveći se međunarodnim aktima i ustavno-pravnim normama koje se bave pitanjem ljudskih prava i nacionalnih manjina, glavnim dokumentima koji su rezultat dogovora republičkih vlasti i predstavnika Albanaca sa juga Srbije/Preševske doline, kao i kao podaci o (ne)sprovođenju tri sporazuma, posebno „Plana sedam tačaka” (7PP), koji je i osnova aktuelnog dijaloga između predstavnika albanske nacionalne manjine i Vlade Republike Srbije.

Tribina „(Ne)integracija albanske nacionalne manjine u Srbiji“ organizuje se u okviru projekta „Južna Srbija – vladavina prava za sve“, koji sprovodi Odbor za Ljudska Prava uz podršku Fonda braće Rokfeler.