Autor: Južne vesti, OzonPress, Glas Šumadije, Bujanovačke

                *Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Bujanovačke, Južne vesti, Ozonpress i Glas Šumadije 

Bujanovac, Niš, Čačak, Kragujevac, 13. novembar 2024. – Na osnovu podataka iz 26 gradova iz regiona, od kojih je 9 iz Srbije, međunarodni tim objavio je istraživanje koje je pokazalo da je u zemljama zapadnog Balkana smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 gotovo dvostruko veća nego u zemljama EU. Individualna ložišta koja prednjače na jugu Srbije, ali i u Čačku, Kragujevcu i drugim srpskim gradovima su najveći zagađivači, a zagađenosti doprinose i industrija, saobraćaj i učestali požari.

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha za 2023. godinu pokazao je da vazduh u Nišu i Pirotu spada u treću, najlošiju kategoriju i prekomerno je zagađen zbog štetnih PM10 i PM2.5 čestica. Godišnje vrednost PM10 čestica prekoračene su i u Leskovcu, dok je u Vranju prekoračena dnevna granična vrednost ugljen-monoksida.

Bujanovcu više ne preti deponija

Najveći zagađivač vazduha u Bujanovcu i okolini do pre nekoliko meseci bila je gradska deponija na kojoj su požari izbijali na desetine puta godišnje i trajali i po nekoliko dana, što je za rezultat imalo širenje otrovnog dima. Trajno rešenje je otvaranje regionalne deponije Meteris kod Vranja, najavljeno za 2026, a kao privremeno rešenje novoformirana lokalna vlast je od avgusta postavila kamere i neprestano dežurstvo, pa od tada požara više nema, a u međuvremenu je na području deponije uvedena vanredna situacija koja je i dalje na snazi.

U Bujanovcu velikih zagađivača nema, s obzirom na to da nema ni razvijene industrije. Preko Toplane je priključeno svega nekoliko institucija i jedan stambeni soliter u centru Bujanovca.

Pojedini građani tvrdili su i da je u Bujanovcu jedan od najvećih zagađivača vazduha postrojenje za proizvodnju asfalta nadomak grada kompanije Saba Belča, zbog čega je i Crkveni odbor zatražio reakciju nadležnih službi i institucija. Zahtev je marta prošle godine predat ministarki za zaštitu životne sredine Ireni Vujović prilikom njene posete bujanovačkoj crkvi. Vujović je tada rekla da će inspekcije izvršiti kontrolu asfaltare, ali odgovora da li ih je bilo za sada nema iz Ministarstva.

Vanredna situacija zbog deponije, lokalna vlast odlučna da prekine agoniju

Iz postrojenja te kompanije često se i dalje širi dim, a građani od prošle nedelje javljaju da su svuda okolo pepeo i prašina što, sumnjaju, nije bezopasno. Ipak, u lokalnoj inspekciji Bujanovačkim je rečeno da se kompanija redovno kontroliše i da asfaltara ne predstavlja izvor zagađenja jer radi po svim ekološkim standardima, što uveravaju i iz same kompanije.

Merenje emisije zagađujućih materija u vazduhu redovno se radi. Poslednji izveštaj o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh urađen je 24. 7. Takođe, vrše se redovne kontrole od strane nadležne ekološke inspekcije. Kontrolni inspekcijski nadzor je poslednji put završen 30. 7. 2024. godine, prilikom čega nisu utvrđene nikakve nepravilnosti – navodi se u odgovoru kompanije portalu Bujanovačke.

Kako kažu, ono što je uočljivo u okolini asfaltnog postrojenja jeste para koja nastaje usled grejanja kamena na veoma visokim temperaturama, što je neophodno za proizvodnju asfalta.

-Ova para je posebno vidljiva u hladnijim danima, kada postoji značajna razlika između spoljne temperature i temperature grejanja kamena – objašnjavaju iz kompanije.

Saba Belča: Naša asfaltna baza ne zagađuje vazduh u Bujanovcu

Niš među najzagađenijima

Ništa bolja situacija nije ni ove godine – Niš je već u prvim danima 2024. godine bio najzagađeniji grad u Srbiji, a to se nastavilo sa početkom nove grejne sezone.

Tokom godine počeli su radovi na najvećem zagađivaču u gradu – kotlarnici na ugalj i ogrevno drvo Univerziteta u Nišu. Oko 165.000 evra izdvojeno je za povezivanje kotlarnice na gasni generator. Posao je završen, ali i nakon zvaničnog početka grejne sezone i sa prvim hladnim danima, radijatori u zgradi Univerziteta bili su hladni.

Poslednja informacija koju je javnost dobila od gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića je da se čeka upotrebna dozvola kako bi kotlarnica Univerziteta napokon počela proizvodnju toplotne energije na gas.

U planu je gašenje dve kotlarnice na mazut u Nišu i izgradnja novih na gas – kotlarnice „Pantelej“ i „Knjaževačka“ koje trenutno koriste čvrsto gorivo za proizvodnju toplotne energije biće ugašene, dok će na drugim lokacijama biti izgrađene nove kotlarnice koje će koristiti gas, čime će se znatno smanjiti emisija štetnih čestica u vazduhu, najavio je direktor niške Toplane Predrag Milačić. Izgradnja će početi na leto sledeće godine, a plan je da nove kotlarnice krenu sa radom naredne grejne sezone.

Leskovac još bez zvaničnih podataka o zagađenju

I Leskovac je u samom vrhu po zagađenosti u Srbiji – aktivisti udruženja Tim 42 često upozoravaju da je zdravlje njihovih sugrađana ugroženo. Saopštili su da brojne škole na teritoriji Leskovca imaju stare kotlove, a dokazano je da u mnogima oni zagađuju vazduh ugljen-monoksidom i da te štetne materije ima čak 20 puta više od dozvoljenih graničnih vrednosti.

Tim 42 podsetio je i da još nedostaje “zvanična ocena” kvaliteta vazduha u tom gradu i upozoravaju da čak i povodom požara u fabrici Nevena Color krajem avgusta ove godine javnost nije bila pravovremeno i precizno informisana o stanju vazduha.

Čačak u crvenoj zoni zagađenosti

Počela je sezona loženja, što se itekako vidi i oseća već mesec dana u Čačku. Vazduh je ponovo zagađen i Čačak se opet nalazi u vrhu spiska gradova sa visokim aero-zagađenjem. Trenutno se nalazi u crvenoj zoni sa indeksom zagađenja 195.

Najveći zagađivač su PM2,5 čestice. Njih je skoro 24 puta više od dozvoljene vrednosti – 118,3 µg/m³, dok je PM10 čestica 98,8 µg/m³. Najveći izvor čestica u vazduhu su velika industrijska postrojenja poput termoelektrana i privatna ložišta. U Čačku nema termoelektrane, ali je nekoliko desetina hiljada kućnih ložišta u kojima građani neselektivno i neodgovorno koriste razne energente, pa tako i gumu, otpadno mašinsko ulje, ugalj lošeg kvaliteta…

Osim toga, Čačak je verovatno prvi grad u Srbiji po broju motornih vozila po glavi stanovnika, što znači da enormno zagađenje vazduha dolazi iz auspuha vozila.

Lokalna vlast iz samo sebi znanih razloga investirala je u postavljanje brojnih „ležećih policajaca“ kako u prometnim, tako i u sporednim ulicama, čime je inače spor saobraćaj u gradu još više usporen, a to znači da je i emisija motornih gasova još veća.

Ista vlast pokazala je veliku ambiciju da poseče što više stabala na javnim površinama, kao i da maksimalno smanji javne zelene površine, čime je mogućnost da se vazduh pročisti prirodnim putem još više smanjena.

Privatna ložišta i saobraćaj najveći zagađivači u Kragujevcu

U Kragujevcu su se u avgustu i oktobru dogodila dva velika požara, prvi u pogonima fabrike peleta „Dorado“, a drugi nedavno u pogonu mlekare „Kuč kompani“, pa se apelovalo da građani zatvaraju prozore dok se „ne razdimi“, a posle dva dana od požara su rezultati Instituta za Javno zdravlje pokazali da nije došlo do prekoračenja dozvoljenih koncentracija, pa tako nije ni postojala opasnost od ugrožavanja zdravlja građana.

U prethodnim godinama jedan od glavnih zagađivača vazduha u Kragujevcu bila je „Energetika” gde su 2022. godine zamenjeni kotlovi sa uglja na gas, a stručnjaci kažu da je jedan od najvećih uzročnika negativnih vrednosti vazduha saobraćaj, jer dve tranzitne ulice prolaze gotovo kroz centar grada – pored tri srednje škole u severnom delu grada i Lepeničkim bulevarom, a lošoj slici doprinose i privatna ložišta, pa je Kragujevac 2020. bio rekorder po zagađenosti vazduha.

Grejna sezona: Pelet jeftiniji, drva po istoj ceni, najskuplje na struju

Šta su PM čestice – nevidiljive ubice iz vazduha

Najveći zagađivač su PM2,5 čestice, odnosno u pitanju su veoma sitne čestice, oznaka PM10 i PM2.5 što znači da imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice.

PM čestice – suspendovane čestice – Particulate matter, poznate kao „nevidljive ubice iz vazduha“ predstavljaju mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Istraživanja su, prema sajtu vazduh.info pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti. Fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme.

-Istraživanje objavljeno u Journal of the American Medical Association govori o tome da dugotrajno izlaganje prema PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, izazivajući vaskularno zapaljenje i smanjenju elastičnosti arterija, što potencijalno može dovesti do srčanog udara ili šloga. Naučnici koji su sproveli istraživanje su procenili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća – stoji na sajtu.

Povezanost između izloženosti trudnica finim česticama i urođenim manama je takođe uspostavljena pomoću nekoliko izveštaja. Deca, starije osobe i oni koji pate od plućnih i/ili srčanih oboljenja su posebno ranjivi na nepovoljne efekte finih čestica u vazduhu i potrebno je preduzeti specijalne mere kada nivoi PM2.5 pređu zdrave granice.