fbpx

VINSKA DAMA: MEHURIĆI NA JEZIKU

Kad se vidi boca šampanjca na stolu prvo pitanje je «šta slavimo?» Zašto je to tako mogla bih sad nadugačko i naširoko. A to nije ideja, ideja je da večeras i sutra i prvog januara i 25. aprila i 12. maja i 17. juna i tako redom svi podelimo penušavac sa nama dragim osobama. Zašto? Da li uvek treba povod za provod za slatke radosti? Samo želimo da uživamo i učinimo plezir sebi i dragim ljudima. Šta je pogrešno u tome?

Piše: Đurđa Katić, somelijer

Kultura vina kod nas je još uvek na nezavidnom nivou. Međutim ako bismo se osvrnuli kakva je situacija bila pre deset pa i dvadeset godina, pomak je ipak evidentan, najviše doduše,kad su mirna vina u pitanju.

Crvena, bela i roze vina još se nekako i piju s tim da  je roze doživeo povratak tek u poslednjih pet-šest godina. Međutim, zapeli smo na «nemirnim» vinima, u svetu poznavaoca poznatim pod nazivom penušava vina.

Prva misao koja se javi u  glavi kada vidite mehuriće u čaši je – «šampanjac». I svako vino koje u sebi ima neki balončić, bez greške svi zovu šampanjcem. A da li je to baš tako i da li je svako vino koje u sebi ima mehuriće veliki šampanjac?

Gotovo sigurno mogu da kažem da je jedini momenat kada se vino sa mehurićima podrazumeva jeste taj svečni 00:00 momenat. Tada nam svima to deluje potpuno normalno i kao nešto što se «valja» u tim momentima. Slažem se. Ali se ne slažem da je taj tenutak jedini kada imamo «opravdanje» da pijemo penušava ili šampanj vina.

Pardon, zaboravih još jednu situaciju u koji se ovo nemirno vino prošvercovalo, zvani «ide torta» trenutak na svadbama širom naše lepe zemlje. Nije bitno čiji je, kakav je, važno je samo da puca i da mlaz pene završi po poslužavniku, kumu i podu, a što preostane u čašama za mladenačkim stolom. I u tom momentu je svima poptuno OK da drže fine šampanj čaše. Ali im nije u redu da to rade ni u jednoj drugoj prilici. Kad se vidi boca šampanjca na stolu prvo pitanje je «šta slavimo?» Zašto je to tako mogla bih sad nadugačko i naširoko. A to nije ideja, ideja je da večeras i sutra i prvog januara i 25. aprila i 12. maja i 17. juna i tako redom svi podelimo penušavac sa nama dragim osobama. Zašto? Da li uvek treba povod za provod za slatke radosti? Samo želimo da uživamo i učinimo plezir sebi i dragim ljudima. Šta je pogrešno u tome?

I tako, iz skoro poptuno nepoznatih razloga penušava vina su osuđena da se piju tek sporadično. A daju tako mnogo zadovoljstva.Ko bi to mogao razumeti?!Cena? Nije ni do cene. Postoji čitav niz različitih penušavaca po vrlo pristupačnim cenama.

sampanjacKako bilo, to je jedino vino koje može da se pije za doručak, pre podne. Idelano za prvi izlazak. Za drugi se podrazumeva, a u trećem je neizbežan. Kada idete u goste, i kada treba da ostavite utisak, nema boljeg poklona od velikog buketa i dobrog penušavca. Kažu da žene ni jedno drugo vino ne čini  tako lepim kao šampanjac. Mislite o tome.

Još jedna velika zabluda jeste da vino, kada se otvara, mora da «pukne» pošto se prethodno dobro promućka. Ovo je dozvoljeno samo i jedino ako se nađete na pobedničkom postolju Formule 1 u Monte Karlu. Nekako može da se oprosti i u Novoj godini, ali svaka druga prilika je neprimerena

Primetili ste da čas pišem šampanjac čas penušavac. Evo gde je razlika: svaki šampanjac je penušavo vino, ali nije svako penušavo vino šampanjac. Šampanjcima se smeju zvati smo penušava vina koja dolaze iz francuskog regiona Šampanj (Champagne).  S tim što se vina koja zaista dolaze iz Šampanje proizvode po tradicionalnoj šampanj metodi koja je zaslužna za milione mehurića koje popijete iz jedne boce. Treba da vodite računa da je pritisak u bocama ovih vina vrlo visok , kao u zadnjoj levoj gumi «dabldekera» punog dece, i pazite gde usmeravate grlić boce kada ih otvarate. Nikako sebi u glavu, ogledala ili ne daj bože kristalne lustere. Pokušajte da izbegnete i užu familiju, ako je ikako moguće.

Još jedna velika zabluda jeste da vino, kada se otvara, mora da «pukne» pošto se prethodno dobro promućka. Ovo je dozvoljeno samo i jedino ako se nađete na pobedničkom postolju Formule 1 u Monte Karlu. Nekako može da se oprosti i u Novoj godini, ali svaka druga prilika je neprimerena.

Ako izuzmemo sad te dobro poznate momente u kojim se podrazumeva, šta ostaje? Još jedno 360 dana u godini kada ne dolazi u obzir.

Osećaj koji ostavljaju milioni skotrljanih mehurića preko jezika  ne može ništa da zameni. Trenutak kada nagnete duguljastu čašu od finog stakla i popijete zvezde nema cenu. Pardon, ima, košta nešto dinara za one koji sebe smatraju dostojnim da piju zvezde.  Da li ste vi od te vrste?

Ako vas sve prethodno nije potaklo da trknete u prodavnicu u po bocu zvezda, pročitajte šta je rekla vlasnica jedne od najboljih šampanj kuća kada su je upitali da li i sama pije šempanac: «Pijem šampanjac samo kada sam srećna i tužna. Ponekad ga popijem i kada sam sama. Kada imam društvo onda se podrazumeva. Uzmem gutljaj kada imam slobodnog vremena, a i kada sam u žurbi  uvek nađem trenutak, inače ga ne pijem nikada osim kada sam žedna.»

Pa izvolite, počastite sebe zvezdama. Sa izgovorom ili ne. Meni izgovor sigurno ne treba.

Vaša Vinska Dama

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.