fbpx

SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA SLIKA JUGA SRBIJE: NIJE TEŠKO, JOŠ JE TEŽE

U opštini Preševo, koja ima nešto manje od 40.000 stanovnika, 70 odsto radno sposobnih građana je bez posla. U bujanovačkoj opštini, koja broji oko 45.000 ljudi je 3.600 korisnika svih vidova pomoći

ministarstvo-kulture-i-informisanja-srbija

BUJANOVAC, PREŠEVO, MEDVEĐA, 9.oktobar 2015. (Bujanovačke) – Podatak je zabrinjavajuć: za devet odsto, odnosno 8.200 stanovnika Bujanovca, Preševa i Medveđe tamošnji centri za socijalni rad danas su poslednja šansa i poslednje utočište

– U opštini Preševo, koja ima nešto manje od 40.000 stanovnika, 70 odsto radno sposobnih građana je bez posla. To su uglavnom mladi ljudi sa srednjom školom ili fakultetom, koji su prinuđeni da egzistenciju obezbede negde vani. U opštini ostaju uglavnom stari – oni koji moraju ili oni koji nemaju gde. To je naša stvarnost, naša slika i prilika.

Ovako Ragmi Mustafa, predsednik Opštine Preševo, opisuje socijalnu sliku varoši kojoj je na čelu. On kaže da je ovakvo stanje posledica dugogodišnje nebrige centralnih vlasti za ekonomski razvoj juga Srbije, posebno opština Bujanovac i Preševo. On kaže da lokalna samouprava, u skladu sa svojim skromnim mogućnostima, čini sve da opština ekonomski jača i da se zaustavi veoma izraženo iseljavanje stanovnika.

– Međutim, to je jalov posao. Nema iole povoljnije socijalno-ekonomske slike ovoga kraja bez jedne čvrste i kontinuirane podrške vlasti u Beogradu –ministarstava i drugih institucija –konstatuje Mustafa.

POMOĆ ZA SVE

Situacija je ista ili slična i u druge dve nacionalno mešovite opštine – Bujanovcu i Medveđi. I tamo se, iz meseca u mesec, povećava broj nezaposlenih, a smanjuje broj zaposlenih. Zato je, prošle godine, u centrima za socijalni rad u ove tri opštine, evidentirano 8.200 onih koji su od države ili lokalne samouprave zatražili bilo kakvu pomoć.

– To je naša stvarnost. Za tih 8.200 građana centri za socijalni rad su poslednja šansa i poslednja nada. Posebno je opasno što se taj broj iz meseca u mesec povećava – kaže Nijaz Ameti, direktor Centra za socijalni rad u Bujanovcu.

U toj opštini je 3.600 korisnika svih vidova pomoći. Korisnika novčane socijalne pomoći (NSP) u avgustu je bilo 879. Oni su od države primali od 7.700 do 26.000 dinara. U te svrhe iz Budžeta Srbije, mesečno se prosečno izdvaja oko 10 miliona dinara. U strukturi korisnika Romi učestvuju sa 60 odsto, a Srbi i Albanci sa po 20.

3.Nijaz Ameti

Imamo takođe 290 korisnika tuđe nege i pomoći. Korisnici prve kategorije primaju po 9.700, a druge 26.000 dinara mesečno. Ovaj oblik pomoći koristi 70 odsto Srba i Albanaca i 30 odsto Roma – kaže Nijaz Ameti, direktor CZR Bujanovac

On u prvi plan stavlja podatak da su svi oblici socijalne zaštite dostupni svima pod jednakim uslovima i bez obzora na nacionalnu pripadnost.

– Imamo takođe 290 korisnika tuđe nege i pomoći. Korisnici prve kategorije primaju po 9.700, a druge 26.000 dinara mesečno. Ovaj oblik pomoći koristi 70 odsto Srba i Albanaca i 30 odsto Roma – dodaje Ameti.

On  dodaje da je u Bujanovcu desetoro dece kod hraniteljskih porodica, kao i da lokalna samouprava svakog meseca sa oko 225.000 dinara pomaže razne hitne slučajeve, intervencije, kupovinu lekova, prevoz, putne troškove bolesnih itd.

Vlada je za ovu godinu obezbedila 11 miliona dinara u hrani i novcu za rad Narodne kuhinje u Bujanovcu koja ima 1.200 korisnika i radi u okviru lokalnog Crvenog krsta.

Sekretar Crvenog krsta u Bujanovcu, Bratislav Lazarević naveo je da pet dana u nedelji 1200 korisnika dobijaju kuvane obroke, a za vikend suvu hranu. Hrana se socijalno ugroženim deli na četiri punkta, a obroke podjednako dobijaju svi bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Predsednik Koordinacionog tela Zoran Stanković, rekao je da je opština Bujanovac na početku godine obezbedila 800.000 dinara, što je bilo dovoljno da Narodna kuhinja funkcioniše mesec dana, a da je nakon toga država preuzela finansiranje.

Stojanča Arsić, zamenik predsednika opštine ocenjuje da lokalna samouprava nije izdvojila dovoljno novca za rad kuhinje jer nisu imali zahtev iz Crvenog krsta u vreme kada su projektovali budžet za ovu godinu. On je ipak izrazio uverenje da će u lokalnom budžetu biti novca za rad Narodne kuhinje u 2016. godini.

U Preševu i Medveđi narodne kuhinje ne rade, iako za tim postoji potreba pa nadležni obećavaju da će za narednu godinu pokušati da obezbede novac za njihovo funkcionisanje.

Nazmi Jašari, direktor CZR u Preševu kaže da je prirodom i obimom posla preševski Centar za socijalni rad sličan onome iz Bujanovca, s tim što ta opština ima malo više stanovnika.

– Mi smo u prošloj godini imali nešto preko 3.000 korisnika različitih usluga, a korisnika novčane socijalne pomoći u poslednjem mesecu 880. Shodno strukturi stanovništva, najviše korisnika je Albanaca, a nešto manje Srba i Roma, a svima je prošlog meseca isplaćeno oko 10 miliona dinara. Tuđom negom su obuhvaćena 152 korisnika, kojima se mesečno isplaćuje oko 2,7 miliona dinara. Kod hraniteljskih porodica u opštini Preševo je samo jedno dete – raportira Jašari.

On dodaje da lokalna samouprava godišnje pomaže socijalno ugrožene sa 1,5 miliona dinara. To su sredstva uglavnom namenjena za jednokratnu socijalnu pomoć.

Mi smo u prošloj godini imali nešto preko 3.000 korisnika različitih usluga, a korisnika novčane socijalne pomoći u poslednjem mesecu 880. Shodno strukturi stanovništva, najviše korisnika je Albanaca, a nešto manje Srba i Roma – kaže Nazmi Jašari iz CZR Preševo

Predsednik Mustafa objašnjava na koji način opština pokušava da se izbori sa problemima:

– Naša situacija nije teška već dramatična. Zato smo mi, pre četiri godine, počeli sa poslovima na otvaranju Industrijske zone. Za sada smo, sa 150.000 evra završili projekt, tehničku dokumentaciju i asfaltirali kilometar puta. Ali, potrebna su nam dva miliona evra za infrastrukturu i uređenje prostora. Očekujemo pomoć vlade, kako bi za što kraće vreme stvorili elementarne uslove za dolazak investitora, koji su, zbog jeftine radne snage, veoma zainteresovani za našu sredinu. To će biti velika podrška ekonomskom razvoju opštine – konstatuje Mustafa.

On podseća da je u Preševu i privatizacija problem, jer nekoliko društvenih firmi propada dve decenije, a najmanji pomaci u ovoj oblasti mogli bi da otvore nekoliko stotina novih radnih mesta.

Nataša Ljubenović, direktorka Centra za socijalni rad u Medveđi kaže da su tamo u prošloj godini imali 1.683 korisnika svih vidova socijalne pomoći. Od toga Srba je bilo 1.246, Albanaca 332, a Roma 105.

– Novčanu socijalnu pomoć prosečno je primalo 270 korisnika. Srba je bilo 218, Albanaca 34 i Roma 27, a skupa su primili 2,8 miliona dinara. U istom periodu imali smo 107 korisnika tuđe nege koja je državu koštala 1.65 miliona dinara. Kod hraniteljskih porodica imamo 15 dece i 17 punoletnih osoba – kaže direktorka Centra.

U ZDRAVSTVU JE BOLJE

Aktivnosti Centra lokalna samouprava pomaže mesečno sa oko 250.000 dinara. Tim sredstvima se pokrivaju jednokratna pomoć, pogrebni troškovi i pomažu porodilje sa 20.000 dinara za svako dete.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Novčanu socijalnu pomoć prosečno je primalo 270 korisnika. Srba je bilo 218, Albanaca 34 i Roma 27, a skupa su primili 2,8 miliona dinara. U istom periodu imali smo 107 korisnika tuđe nege koja je državu koštala 1.65 miliona dinara. Kod hraniteljskih porodica imamo 15 dece i 17 punoletnih osoba – objašnjava Nataša Ljubenović, CZR Medveđa

U oblasti zdravstvene zaštite stanje u Preševu, Bujanovcu i Medveđi je znatno povoljnije. Dr Stojanča Arsić, lekar specijalista i zamenik predsednika opštine Bujanovac kaže da ta zdravstvena ustanova pruža kompletnu primarnu zaštitu stanovnicima opštine Bujanovac, a delom i Kosovskog pomoravlja.

– Dom zdravlja je multietnička ustanova, homogen, zdrav i jak kolektiv koji uz to izvanredno posluje. Mislim da su uslugama te ustanove građani zadovoljni, ali to ne znači da tamo nema problema. Problem nam čini povećan broj bolesnika sa malignim oboljenjima i povećan obim usluga kućnog lečenja jer su dve mobilne ekipe stalno na terenu. U teškoj je situaciji i Služba hitne medicinske pomoći jer je drastično povećan broj pređenih kilometara za Niš ili Beograd – konstatuje Arsić.

On u probleme svrstava i činjenicu što Dom zdravlja kuburi sa prostorom, jer je potrebna dogradnja dela za specijalističke službe. To isto važi za Hitnu pomoć i Kućnu negu sa patronažom, što bi kolektiv dovelo u znatno povoljniji položaj.

– Podsetio bih da Dom zdravlja ima zdravstvene stanice u Velikom Trnovcu, gde je zaposleno 14 radnika , zatim u selima Klenike, Biljača i Muhovac, gde u dve smene rade lekari opšte prakse, stomatolozi, pedijatri, a pružaju osnovnu zdravstvenu zaštitu. Sve u svemu, siguran sam da su naši pacijenti više nezadovoljni činjenicom što ne mogu da kupe skuplje i kvalitetnije lekove, nego našim uslugama – završava dr Arsić.

PORODILIŠTE U PREŠEVU

U isto vreme u Preševu svi problemi su skoncentrisani na jedan – početak rada Porodilišta, koje je u julu završeno posle dve godine i koje je koštalo 1,3 miliona dinara. O tome se poslednjih meseci i pričalo i pisalo previše. Bilo je s više strana i teških reči a porodilište je konačno septembra počelo sa radom.

Podsetimo da su za Porodilište sredstva obezbedili Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo lokalne samouprave, Koordinaciono telo, opština Preševo, EU PROGRES i Vlade Albanije i Kosova.

O zdravstvenoj slici u opštini Medveđa najmerodavniji sagovornik je dr Vesna Veljković, direktorka Doma zdravlja, koja ističe podatak da je prošle godine ta ustanova sa 21 lekarem i 37 medicinskih sestara, stanovnicima opštine pružila nešto više od 65.000 raznih usluga.

– Naš osnovni problem je pružanje zdravstvenih usluga u zimskim mesecima, jer je Medveđa brdsko-planinska opština, sa dosta udaljenih sela do kojih moramo stići na svaki poziv bolesnika. U tu svrhu imamo 11 vozila, od kojih su tri terenska – kaže direktorka Veljković.

Sledeći njen podatak je prijatno iznenađenje. Sa medicinskom opremom i pomagalima Dom zdravlja u Medveđi stoji solidno. Međutim, na putu do pune i kompletne iskorišćenosti savremenih aparata isprečila se uredba Vlade Srbije o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.

– Mi se iskreno nadamo da će njena važnost kratko trajati. Ako se to ne dogodi, očekujemo da nam Ministarstvo zdravlja dozvoli prijem novih radnika, jer smatramo da je zdravlje ljudi ispred svih administrativnih i drugih ograda – kaže na kraju doktorka Vesna Veljković.

(Ovaj tekst deo je projekta „Sve boje juga“ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije)




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.