Četiri osnovne škole iz Bujanovca i Preševa su obuhvaćene projektom „Unapređenje srpskog jezika kao nematernjeg jezika u Bujanovcu, Preševu i Medveđi“, na kojem će tokom ove školske godine nastavnici srpskog jezika imati asistenta, sa ciljem da se unapredi znanje srpskog jezika kod učenika ovih škola. Originalni tekst i foto galeriju pogledajte OVDE
BUJANOVAC, 23. oktobar 2015. (Izvor: Portal Tituli) – U svim osnovnim i srednjim školama Preševske Doline, gde se nastava odvija na albanskom jeziku, srpski je obavezan kao nematernji jezik. Na početku školske 2015/2016 godine, Koordinaciono Telo (KT) za Preševo, Bujanovac i Medveđu počelo je projekat za unapređenje srpskog jezika kod albanskih učenika.
Četiri osnovne škole iz Bujanovca i Preševa su obuhvaćene projektom „Unapređenje srpskog jezika kao nematernjeg jezika u Bujanovcu, Preševu i Medveđi“, na kojem će tokom ove školske godine nastavnici srpskog jezika imati asistenta, sa ciljem da se unapredi znanje srpskog jezika kod učenika ovih škola.
Jedna od četiri škola uključenih u projekat je osnovna škola „Muharem Kadriu“ iz Velikog Trnovca, sela nastanjeno samo Albancima, sa blizu 700 učenika i 86 zaposlenih.
Vršilac dužnosti direktora ove škole, Naim Saljihu, kaže da je ovim projektom KT htelo da pomogne učenje srpskog jezika, a za rezultate pokazaće vreme.
– U Preševskoj Dolini ima puno nastavnika koji nisu obučeni da rade sa učenicima na predmetu srpski jezik. Koordinaciono Telo je htelo da pomogne da se poveća nivo znanja srpskog, kao npr u Vojvodini, jer u našem selu učenici prvi put čuju srpski jezik u školi ili televiziji. Koliko će pomoći ovaj projekat pokazaće vreme – kaže Naim Saljihu .
Vjolca Sadiku je jedna od sedam nastavnika srpskog jezika u ovoj školi. Ona ima iskustvo od 35 godina u školi i kaže da su učenici ranije bili više zainteresovani za učenje srpskog jezika.
Projekat je dobrodošao, verujem da ćemo još više raditi, a koliko ćemo imati uspeha videćemo. Međutim, bez znanja oba jezika, ne možeš imati uspeha u albanskoj školi, iako se mi trudimo da što više pričamo na srpskom – naglašava nastavnica Vjolca Sadiku
– Projekat je dobrodošao, verujem da ćemo još više raditi, a koliko ćemo imati uspeha videćemo. Međutim, bez znanja oba jezika, ne možeš imati uspeha u albanskoj školi, iako se mi trudimo da što više pričamo na srpskom – naglašava nastavnica Vjolca Sadiku.
Sadiku dodaje da je u celini zadovoljna učenicima, jer je Trnovac mesto gde oni nemaju komunikaciju sa Srbima, a u svakom odeljenju možeš naći barem 10 do 15 učenika koji znaju da komuniciraju na srpskom jeziku.
Asistentkinja na projektu KT u ovoj školi je Dragana Krstić, profesor srpskog jezika iz Niša. Ona kaže da je pre dolaska ovde pohađala seminare srpskog jezika kao nematernjeg jezika sa stručnjacima univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.
-Ovo je prvi put da se nešto ovako izvodi, da učenici imaju asistente u osnovnim školama, tako da što se prvih utisaka tiče, ja sam veoma zadovoljna. Na časovima se pridržavamo programa, prilagođavamo program rada u zavisnosti od nivoa koliko deca znaju, i sa nastavnicama ih učimo srpski potreban za svakodnevnu komunikaciju- kaže profesorka Dragana Krstić.
Što se tiče poteškoća, prema njenim rečima, je to što ona ne zna albanski jezik.
Nemamo poteškoće na času srpskog jer nam nastavnica objašnjava sve što ne znamo. Znam da komuniciram i da pišem na srpskom, a jezik sam naučio od porodice, posebno od mog strica. Srpski je jezik koji nama treba – dodaje takođe učenik sedmog razreda
-Jeste mala poteškoća to što ja ne znam albanski jezik, tako da smo preduzeli neke mere po tom pitanju, da i mi profesori koji smo ušli u škole imamo časove albanskog jezika, da makar učimo tu školsku leksiku koja je potrebna na času sa decom. Deca su vrlo zadovoljna kad ja na času koristim albanski jezik, tako da je to bukvalno jedna uzajamna razmena znanja“- dodaje asistentkinja Krstić.
Mi smo intervjuisali i troje učenika sedmog razreda osnovne škole „M. Kadriu“, koji kažu da srpski jezik uče u školi i na televiziji.
– Čas srpskog jezika nam dobro ide, nastavnica je veoma dobra a takođe i asistentkinja. Ja sam vrlo aktivna na času jer mi se sviđa ovaj jezik i znam da komuniciram i da pišem. Srpski sam naučila iz televizije i u školi – kaže učenica sedmog razreda.
-Na času srpskog jezika učimo da čitamo, učimo gramatiku i književnost. Dobro je znati srpski jer kada idemo negde gde se priča srpski jezik tada će nam biti lakše da komuniciramo- naglašava njena drugarica.
-Nemamo poteškoće na času srpskog jer nam nastavnica objašnjava sve što ne znamo. Znam da komuniciram i da pišem na srpskom, a jezik sam naučio od porodice, posebno od mog strica. Srpski je jezik koji nama treba – dodaje takođe učenik sedmog razreda.
Ovaj projekat, kako je predviđeno, trajaće deset meseci, koliko i školska godina, do 15. jula.
Ova škola ima 86 zaposlenih, od tog broja 65 su nastavnici, a ostalo osoblje su administracija, radnici školske kuhinje i pomoćni radnici.
