BUJANOVAC, 18. decembar 2015. (Fudbalska zona, Bujanovačke) – Kada je sa 14 godina, daleke 1979, zaigrao za selekciju pionira Regiona istočne Srbije, na „Marakani“ u Beogradu,  zajedno u ekipi sa Draganom Stojkovićem Piksijem, sve je nagoveštavalo da su se pred njim otvorili svetli fudbalski putevi. Kasniji nastupi u omladincima bujanovačkog BSK-a potvrdili su raskošan talenat vižljastog i prgavog fudbalera, koji bi, kako su tada procenjivali njegovi učitelji „bio gotovo savršen, da nije te neozbiljnosti u njegovom pristupu igri i ponašanju…

Znao je Nenad Mišić, a to se dugo prepričavalo u ovdašnjoj fudbalskoj javnosti, da u toku utakmice predribla kompletnu protivničku odbranu, uključujući i golmana, stane ispred prazne mreže i umesto da gurne loptu u gol, vrati je saigračima! Da li ga je takvo ponašanje udaljilo od nastupa za prvi tim i logično očekivanog napredovanja u karijeri, ili je u pitanju bio splet drugih okolnosti tek, nestao je sa bujanovačke fudbalske scene, da bi se na nju vratio 37 godina kasnije!?

Dugove koji su neki pre nas napravili, dolaze nama na naplatu. A niko da pomogne. Svi kao da su digli ruke od nas. Nekada im je fudbal bio važan, danas ih se ne dotiče. Okreću glavu. Organi zone samo bi da naplate ono „njihovo“. Baš ih briga za naše probleme. Kao da se fudbal igra zbog njih i za zadovoljenje njihovih potreba

I danas kao 51-godišnjak, nastavlja da iznenađuje svoje sugrađane, pa je tako postao najstariji aktivni fudbaler u Srbiji. Na nekoliko prethodnih utakmica (na strani) našao se u startnoj postavi, zajedno sa dečacima, 16-godišnjacima: Pavlovićem, Svetozarevićem i Zdravkovićem, čiji je zbir godina manji za tri od njegovih. Neverovatno ali istinito. Mišić opravdanje za svoje nastupe „kad im vreme nije“ nalazi u činjenici da je „sramota da ekipa nastupi sa manjkom fudbalera na terenu“. A BSK ih retko kada ima više od 11. I sportski direktor „uskače“.

–Može BSK da postupi i drugačije, da počne utakmicu sa 8-9 fudbalera, a kad protivnik započne goleadu iscenira prekid. Kao neke druge ekipe. Može i da ne otputuje na utakmicu, da uštedi neki dinar, para ionako niotkuda. Može i da odustane od takmičenja… Može, ali ne želi. Želi da do kraja odigra i ponaša se fer i korektno – kaže Mišić.

A da li se drugi tako  ponašaju prema BSK-u?!

– Ma kakvi – odsečno odgovara – lako je iživljavati se na slabijem od sebe. Doživljavamo neprijatnosti i ponižavanja od dole do gore.

Pre dve godine prihvatio je bez dvoumljenja funkciju predsednika FK BSK, kada to, u situaciji potpune besparice,  niko nije hteo. Uspeo je da sačuva klub, iako su u tako nešto  verovali malobrojni, on i nekolicina oko njega. A kada je klub preživeo tu sezonu, sledeću je ustupio nekom novom rukovodstvu. Činilo se da je pobedu odnela njegova porodica koja se teško mirila sa činjenicom da u „taj BSK unosi preterano mnogo sebe i ne mala finansijska sredstva. O nerviranju da se i ne govori…

-Dugove koji su neki pre nas napravili, dolaze nama na naplatu. A niko da pomogne. Svi kao da su digli ruke od nas. Nekada im je fudbal bio važan, danas ih se ne dotiče. Okreću glavu. Organi zone samo bi da naplate ono „njihovo“. Baš ih briga za naše probleme. Kao da se fudbal igra zbog njih i za zadovoljenje njihovih potreba! Na utakmice koje igramo kod kuće šalju nam delegata iz Pirota, sudije iz Niša, samo da su što udaljeniji od Bujanovca.  A njihovi troškovi „glava boli“. I, ko zna zašto, sudijska trojka naplaćuje isti iznos. Kao da pomoćnici ne trče samo na jednoj polovini fudbalskog terena, za razliku od glavnog sudije. I, zašto ne reći – vidljivo nas ignorišu, kao da nas otpisuju pre nego utakmica počne. Ne sviraju očigledne prekršaje u našu korist, kaznene udarce, protivničkim ekipama previđaju mnogo što-šta. I mi sve trpimo i nastavljamo dalje – ogorčen je.

Teško je reći hoćemo li se izvući iz ovog ambisa. Možda će nas zbog nekih dugova kazniti oduzimanjem bodova koje nemamo. Hoću da budem optimista i verujem u „bolje sutra“, jer danas, umesto da slavimo sedam decenija postojanja kluba, služimo kao predmet ismejavanja

Kada je na kraju prošle sezone BSK ispao, a zatim administrativnim putem zadržan u istom rangu takmičenja, Mišić se ponovo aktivirao. Ovoga puta ulogu predsednika, koju ponovo niko nije hteo, prepustio je Draganu Videnovu, a on se zadovoljio mestom sportskog direktora kluba, ma šta to značilo u  ovdašnjim fudbalskim okvirima. Ali, i na ovoj funkciji je glavni „kormilar fudbalskog broda“ koji, nažalost, nezaustavljivo tone. U prethodnih 14 odigranih prvenstvenih kola u zoni Jug, u kojoj se takmiči, BSK, nekada prepoznatljivo fudbalsko ime na „južnoj pruzi“,  jedini je tim bez bodovnog učinka. Sa nula bodova i gol razlikom od minus 56 golova (10:66), iliti 4.4 primljenih golova po utakmici, Bujanovčani su apsolutni rekorderi u negativnom smislu i jedini su tim u svim rangovima takmičenja u Srbiji sa takvim „učinkom“.

– Teško je reći hoćemo li se izvući iz ovog ambisa. Možda će nas zbog nekih dugova kazniti oduzimanjem bodova koje nemamo. Hoću da budem optimista i verujem u „bolje sutra“, jer danas, umesto da slavimo sedam decenija postojanja kluba, služimo kao predmet ismejavanja. A to smo najmanje zaslužili. Samo želimo više poštovanja i reazumevanja. A ako „stignu“ pare – ostajemo u Zoni. Jer, sa paramo se može sve. U startu dobijaš na ugledu (!).  Dovešćemo pojačanja za prolećnu sezonu, krenućemo sa pobedama, i tada neće biti potrebno da ja igram. Okačiću kopačke o klin, definitivno – zaključuje sportski direktor i najstariji aktivni fudbaler na terenima u Srbiji Nenad Mišić.