fbpx

Miloš Kostić, Bujanovčanin na dodeli Nobelove nagrade

Miloš je detinstvo proveo u Bujanovcu, gde je završio osnovnu školu. Posle vranjske gimnazije postaje jedan od najboljih diplomaca Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Kao jedan od 25 mladih svetskih inovatora, našao se u Oslu kao gost na dodeli Nobelove nagrade za mir

milos

BUJANOVAC, 29. decembar 2015. – Miloš Kostić, rođen 1990. godine, detinjstvo je proveo u Bujanovcu, gde je završio osnovnu školu, a zatim se preselio u Vranje, gde je pohađao Gimnaziju „Bora Stanković“. Priznaje da za ovaj kraj nije posebno vezan, osim uspomena i porodice. Svoj život ne vidi na jugu Srbije, već u nekoj evropskoj prestonici ili Sjedinjenim američkim državama.

– Nisam mnogo vezan za jug. Volim atmosferu velikog grada, pruža šanse, nudi dešavanja, kulturni život. U Beogradu sam dobio afirmaciju koja mi je potrebna u profesionalnom smislu i šansu da delujem. Šanse za bavljenje arhitekturom u malim gradovima su manje, ljudi grade kuće u saradnji sa zidarima, arhitektu uzimaju samo kad dođe do legalizacije – kaže Kostić.

Iako je jedan od najperspektivnijih mladih ljudi, kaže da mu ni Bujanovac, ni Vranje nikada nisu dali stipendije.

milos 2

Ja kažem ljudima, meni je lakše da pričam na engleskom, nego na srpskom, jer ne mogu a da ne pogrešim padež – smeje se

Ipak, Bujanovca i Vranja se ne odriče jer našim govorom priča sa ljudima sa kojima je slobodan, po pravopisu priča sa ostalima, dok engleski poslovno.

– Ja kažem ljudima, meni je lakše da pričam na engleskom, nego na srpskom, jer ne mogu a da ne pogrešim padež – smeje se.

Na dodelu Nobelove nagrade odvelo ga je njegovo nerviranje oko izrade doktorske teze. Naime, Miloš Kostić je postao jedan od 25 mladih inovatora sveta, na osnovu idejnog projekta digitalizacije arhitektonske arhivske građe, koji je napravio nakon dva meseca čekanja i „natezanja“ sa raznim arhivima u kojima se nalaze projekti potrebni za njegovu doktorsku tezu. Projekat nije naišao na razumevanje u zvaničnim institucijama, ali ga je podržao Telenor u saradnji sa Nobelovim institutom za mir.

– Hteo sam da digitalizujem sve arhitektonske projekte u arhivima u Srbiji i da ih učinim dostupnim na internetu, da svaki doktorant može da im pristupi. Arhitektonsku arhivsku građu čine fotografije, projekti, dokumentacija i to bi omogućilo da ljudi ne gube vreme na čekanje u po istorijskim arhivima. Ja sam izgubio dva meseca, moje kolege su imale isti problem i projekat sam napravio da bi prvenstveno olakšao sebi. Na fakultetu mi nisu pružili podršku, ali su ljudi u Telenoru bili zainteresovani za to – kaže Kostić.

U okviru propratnog programa dodele Nobelove nagrade za mir organizovan je i Telenor jut forum za mlade inovatore, na kome je Kostić o svom projektu imao priliku da razgovara i sa osnivačem Vikipedije Džimijem Vejlsom.

– Na forumu smo dobili ekskluzivne pozivnice za dodelu Nobelove nagrade. To je sve bilo formalno, od samog ulaska do oblačenja. Na dodelu možete da dođete samo u odelu, fraku ili u narodnoj nošnji. Ja sam išao u odelu, bilo je lakše od pronalaženja nošnje. Jedinu kreativnu stranu smeo sam da iskažem u odabiru leptir mašne. Nismo smeli čak ni da fotografišemo – kaže Kostić i dodaje da se lako uklopio u visoko društvo.

milso1

Kako kaže, želja mu je da se pre svega bavi arhitektonskom praksom, ali i da ostane u akademskim krugovima, pa je konkurisao za mesto asistenta na matičnom fakultetu

Kostić je jedan od najuspešnijih studenata u svojoj klasi. Master studije Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, završio je sa prosekom 9,8, dok je prvu godinu doktorskih studija završio sa prosekom 10. Godinu i po dana je radio kao demonstrator na više predmeta, a ove godine dobio je ponudu da radi kao saradnik u nastavi na predmetu Posebni problemi u istraživanju arhitekture i urbanizma na doktorskim studijama.

Kako kaže, želja mu je da se pre svega bavi arhitektonskom praksom, ali i da ostane u akademskim krugovima, pa je konkurisao za mesto asistenta na matičnom fakultetu.

Kostić je i kao student imao nekoliko uspešnih projekata koji su izvedeni i nagrađeni, među kojima je novi zid Rajfajzen banke u centru Beograda, nekoliko radova na Salonu arhitekture, projekat za hotel u Herceg Novom, urbanističko uređenje Eko zelenog naselja na Savskom vencu, među uspešnima je bio i dizajn individualne kuće u Londonu.

– Naučio sam da razmišljam u maloj razmeri i prizemnije, odnosno šta bi se ljudima svidelo i šta bi njima bilo prihvatljivo. Mislim da su ljudi iz velikih gradova mnogo herojskije okrenuti ka arhitekturi, da rade velike projekte, menjaju stvari, dok ljudi iz malih gradova više gledaju kako bi se komšiji svidela kuća ili trg – kaže Kostić.

ko pobedimo na konkursu predstavljaćemo Srbiju na Bijenalu. Mi smo najmlađi tim koji je prošao u drugi krug, a ako budemo predstavnici Srbije bićemo najmlađi do sada

Kao svoje najveći uspeh vidi projekat koji je prošao u drugi krug konkursa za predstojeće Arhitektonsko bijenale u Veneciji. Za Veneciju su Kostić i njegov tim pripremili srpski paviljon u kome će biti postavljen teren za igru skvoš u kome će arhitekta igrati „sam protiv sebe“, jer će umesto zida u koji se udara biti postavljeno ogledalo.

– Ako pobedimo na konkursu predstavljaćemo Srbiju na Bijenalu. Mi smo najmlađi tim koji je prošao u drugi krug, a ako budemo predstavnici Srbije bićemo najmlađi do sada. Ovo bijanale nam je važno zbog profesionalnog pozicioniranja i skretanje pažnje na nas. I ako ne pobedimo, mi ćemo svakako ići na bijanale – objašnjava Kostić.

Anđelija Stojković (Vranjske)




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.