Kontejner koji se nalazi ispred mog lokala jedini je na ovom potezu. Nadležni kažu da ne mogu ni da ga izmeste, ali ni da postave bar još jedan. I sve tako ukrug – nemoćno širi ruke Orhan Sefedini
BUJANOVAC, 19. avgust 2016. – Orhan Sefedini u gradu je mnogo poznatiji kao Belča, vlasnik automehaničarske radnje Karambol na Gnjilanskom putu.
Radi se o čoveku u najboljim godinama, uspešnom i preduzimljivom.
Međutim, iako godinama uspešno pliva u privatnom biznisu, sada se namerio na banalnu prepreku koju nikako ne može da preskoči. Radi se o jednom običnom kontejneru!
Orhan je, rekosmo, preduzimljiv čovek a popravka automobila mu je primarna delatnost, ali ne i jedina. Nedavno je, naime, u svom lokalu kod „crvenih zgrada“ otvorio kafić.
Ovo sa stilom i ukusom sređeno mesto i ambijent, koji je sredio Sefedini, ruži onaj kontejner spomenut na početku priče koji se nalazi tik ispred njegovog lokala:
– U njega baca đubre cela okolina jer je jedini ovde. Stanari bloka zgrada, okolne radnje, a kako stvari stoje tako će ostati i ubuduće – žali se Orhan.
Preko nedelje, nastavlja on, malo je podnošljivije jer ga radnici JP Komunalac svakodnevno prazne:
Naš sagovornik objašnjava da je pokušao da reši problem na nadležnim mestima, ali kako to kod nas biva, bezuspešno:
– U Komunalcu su mi rekli da nemaju kontejnere i da ovaj mora da ostane tu, kao i to da o razmeštaju kontejnera odlučuje Direkcija. U Direkciji su mi rekli da nemaju gde na drugo mesto da ga postave. I tako u krug – širi ruke Sefedini, koji više ne zna kome da se obrati pa se nada da će ovaj tekst na našem portalu bar alarmirati nadležne.
On naglašava, a to je takođe važno za priču, da je poslušao očev savet da se nikada ne bavi politikom:
– Zvali su me iz svih stranaka, ali sam ih kulturno odbio. Sa svima imam dobre odnose, mnogi političari kod mene servisiraju kola, ali nam je otac odavno rekao da politikom nikako ne smemo da se bavimo. Uspešni smo i relativno imućni. Jedan brat je lekar u Prištini, drugi ima servis u Gračanici a ja sam ovde i imam prijatelje i među Albancima i Srbima. To je još jedna stvar kojoj me je otac naučio, da ljude delim samo po tome kakvi su a ne prema nacionalnoj pripadnosti – kaže Orhan.
No, kontejner nije jedina muka sa kojom se bori Sefedini.
Okolina zgrade u čijem je prizemlju njegov kafić, ranije je bila zapuštena jer o njoj niko nije vodio računa.
Sada je to prava mala oaza sa sveže pokošenim travnjakom, saksijama i žardinjerama punim cveća.
–Izneo sam napolje dva stola, ali neke komšije se bune iako nema galame. Pa, pogledajte kako je ovde sad lepo sređeno, milina jedna. Ali, dobro, takvi su naši ljudi i ne zameram nikome. Samo da se reši problem s kontejnerom!