BUJANOVAC, 21. septembar 2017. – Jonuz Musliju, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i Nacionalnog saveta Albanaca, ciklično ponavlja svoju priču čija je osnovna poruka pripajanje juga Srbije Kosovu, jug Srbije naziva nikako drukčije nego „istočno Kosovo“, a njegove izjave izazivaju veliku pažnju, od lokala pa sve do Beograda i Prištine. „Musliju priziva rat“- osnovni je moto naslovnih strana i lajtmotiv svake političke izjave koje dolaze sa srpske strane.

Sudeći prema našim sagovornicima, izjave Jonuza Muslijua, same po sebi jesu politički infantilne, ali opominju da proces integracije Albanaca ni izbliza nije gotov, da se na pomirenju ne radi ništa već se svakodnevno raspaljuju nove varnice u regionu koji služi kao neko ogledno dobro.

Suštinom se, dakle, malo ko bavi- koliko je kosovskim Albancima stalo do njihovih sunarodnika na jugu Srbije, koja je stvarna politička težina Jonuza Muslijua u Prištini i Tirani i, konačno ali ne najmanje važno, kako ovakva retorika predsednika Nacionalnog saveta Albanaca utiče na integraciju albanske zajednice u društvo.

Idro Seferi u Beogradu živi čitavu deceniju i dopisnik je televizije “Top channel” iz Tirane. Ovaj mladi Pećanac izjave Jonuza Muslijua tumači dvojako- kao skretanje pažnje međunarodnoj zajednici na problem Albanaca, ali i kao nedostatak hrabrosti da se oni rešavaju:

„Verujem da je taj talas izjava više namenjen međunarodnoj zajednici kao skretanje pažnje na mnogobrojne probleme koji kao imenitelj nemaju uvek mržnju ili želju za otimanjem, već nedostatak ideja i hrabrosti za rešavanje istih sa svih strana“, kaže Seferi.

Prema njegovim rečima, Albanci koji žive na jugu Srbije prirodno osećaju da im je lakše da budu vezani za Kosovo i Albaniju nego za druge gradove Srbije ili sa Beogradom. To „prirodno“, objašnjava Seferi, ne podrazumeva samo krvnu i patriotsko- nacionalističku vezu, već i jezičku, tehničku vezu koja prirodnije omogućava rešavanje njihovih svakodnevnih potreba, od kupovine najobičnih stvari poput odeće, pa do školovanja i višeg obrazovanja.

„Problem je u tome što se ta komunikacija ne odvija sa drugim gradovima iz razloga što se generalna slika o Albancima u Srbiji pravi na osnovu mozaika i događaja koji su vezani za Kosovo i politiku oko statusa Kosova, koji je glavni problem tih odnosa, i to se sve spušta do nivoa građana i njihovih svakodnevnih potreba“, navodi Seferi.

Nedžat Behljulji, privrednik iz Bujanovca, Muslijua naziva „autostoperom“ jer koristi metež kako bi se ubacio u neki prevoz. On podseća da je Musliju obećao da će u Nišu da podigne spomenik Skenderbegu, a nije u stanju ni da to učini u Bujanovcu, ili da makar trg dobije njegovo ime. Behljulji kaže da su izjave predsednika Nacionalnog saveta Albanaca fabrikovane, i podseća na prijateljske susrete aleksandra Vučića i Edija Rame, koji ističu da su Srbija i Albanija strateški partneri na Balkanu.

I u tom i takvom momentu imamo izjave Jonuza Muslijua, na koje, tvrdi Behljulji, ni Albanci ne obraćaju pažnju. Naš sagovornik zato savetuje da takav odnos prema njemu treba da zauzme i zvanična Srbija:

Prištinski analitičar i novinar Enver Robeli u svom autorkom tekstu (čije delove citiramo uz dozvolu autora) „Prazna retorika ujedinjenja: Primite nas u EU ili ćemo poludeti“, primećuje da i Rama i Tači pokušavaju da skrenu pažnju sa činjenice da tokom vladavine nisu napravili neki poseban rezultat:

„Situacija postaje još komičnija kada Hašim Tači uđe u teren nakon Rame, koristeći čak i jače reči: ‘Ako nas EU ne prihvati, svi Albanci će živeti u jednoj državi’.

Novinar Idro Seferi podseća na probleme Albanaca na jugu Srbije i nedostatak njihovog institucionalnog rešavanja. Osim toga, sveprisutnije siromaštvo pogodno je tlo za svaki nacionalizam koji tako dobro uspeva na Balkanu, posebno između Srba i Albanaca:

„Sistematska gradnja poverenja, stavka za bilo kakvo pomirenje ali i za napredak svakog naroda, ne postoji imajući i u vidu da su građani taoci političkih procesa i ne postoji jasan način kako do boljeg života, profesionalnog i ličnog napretka. Samim tim postoji prostor za velike ideje i priče“, navodi Seferi.

Jonuz Musliju je za kratko vreme prošao put od političkog komesara OVPMB do političara sa značajnim uticajem na jugu Srbije. Rođen je pre 57 godina u Končulju, po obrazovanju je nastavnik biologije. U vreme Miloševića proveo je četiri godine u niškom zatvoru zbog „neprijateljske delatnosti“, a pritvaran je i 2003. kao lider Pokreta za demokratski progres. Njegova partija, koju je osnovao 2002, kontinuirano je u lokalnoj vlasti nekoliko godina. Osnova programa njegove stranke je pripajanje juga Srbije Kosovu. Avgusta 2015. tražio je formiranje Zajednice albanskih opština, koja bi bila pandan Zajednici srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

Jonuz Musliu je jedini aktuelni političar iz Srbije koji je i danas na „crnoj listi“ američkog  Stejt departmenta.

Lokalni albanski lideri nisu želeli da komentarišu izjave Muslijua. Na drugoj strani, srpski političari ih osuđuju, čak i oni koji sa njim čine vladajuću koaliciju u Bujanovcu.

Nenad Mitrović, predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Bujanovac, koja je u upoziciji u lokalnom parlamentu čiji je Musliju predsednik, smatra da su izjave Jonuza Muslijua nedopustive i da se takvim izjavama ruši državni suverenitet i teritorijalni integritet.

„Smatramo da ovakav čovek ne može da obavlja funkciju predsednika Skupštine opštine Bujanovac. Opštinski odbor SNS je doneo stav da pozovemo sve srpske stranke koje u SO Bujanovac imaju svoje odbornike, a podržavaju Jonuza Muslijua na mestu predsesdnika Skupštine, da mu uskrate dalju podršku“, kaže Mitrović.

Stojanča Arsić, zamenik predsednika Opštine Bujanovac, kaže:

„Možemo da preispitamo dalje učešće partije Jonula Muslijua u vlasti kada bismo našli adekvatno rešenje ko bi mogao da ih zameni a da lokalna samouprava nastavi da normalno funkcioniše, ali takvog rešenja nema na vidiku“, rekao je za Bujanovačke Stojanča Arsić, zamenik predsednika opštine.

Reagujući na izjavu Muslijua da Bujanovac, Preševo i Medveđa, koji su po njemu „deo istočnog Kosova“, treba da budu deo unije Albanije i Kosova, čije su stvaranje najavili Edi Rama, premijer Albanije i kosovski predsednik Hašim Tači, Arsić kaže da „istočno Kosovo postoji samo kod Jonuza“:

„Svima je jasno da na jugu Srbije nema promena granica, i mislim ni da Musliju ne veruje u ono što priča“, kaže Arsić.

Grupa građana koju vodi Arsić deo je lokalne vladajuće koalicije sa PDD predsednika opštine Šaipa Kamberija i PDP Jonuza Muslijua.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Ostvarivanje manjinskih prava na jugu Srbije i integracije manjinskih zajednica u svetlu Poglavlja 23. i 24. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji”, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva