BUJANOVAC, 23. oktobar 2017. – Albanski lideri sa juga Sbije smatraju da država ne čini dovoljno napora za rešavanje ključnih problema ove zajednice, a to su da obezbedi udžbenike na albanskom jeziku, upotreba nacionalčnih simbola, ekonomske integracije, ali i jezika i pisma.

Riza Halimi, koji je svojevremeno bio jedan od potpredsednika državnog Koordinacionog tela, organa koji je 2000. osnovan kako bi ublažio posledice sukoba i predstavljao sponu izmedju lokalne zajednice i centralnih vlasti, kaže da Beograd balansira izmedju stranaka sa kojima saradjuje i onih radikalnih:

– U Koordinacionom telu postoji jedan izveštaj od pre nekoliko godina u kome piše da su radikalni lideri, zbog svoje nesaradnje, delom odgovorni za sporo rešavanje problema. I ja smatram da u tome ima mnogo istine – kaže Halimi.

Jonuz Musliju kaže da Beograd bojkotuje ovaj region jer na taj način želi da primora Albance da se iz njega isele, što za poledicu ima težnje za pripajanjem Kosovu:

– Albanci su o tome rekli sve na referendumu 1992. Pripajanje Kosovu je jedino rešenje za naše probleme, a vlada u Beogradu svojim ignorantrskim stavom samo potpiruje ovu vekovnu težnju – kaže Musliju.

Skender Destani, lider Demokratske unije doline iz Preševa, smatra da Deklaracija iz 2006. treba da predstavlja jasan put kojim Albanci treba da idu:

– Svaka promena granica značila bi novo krvoproliće i jedino je moguća samo ako Srbima pripadne severni deo Kosova. U tom slučaju Albanci iz Preševa i Bujanovca imali bi legitimno pravo da traže pripajanje Kosovu – kaže Destani.

– Međutim, smatram da je nemenjanje granica uslov za mir na Balkanu – dodaje on ne želeći da komentariše težnje pojedinih lidera za pripajanjem Kosovu.

Iz Koordinacionog tela podećaju da je država od 2001.godine u ovaj region uložila oko 120 miliona evra, mnogo više nego u bilo koji drugi deo zemlje.

I dok zvaničnici insistiraju da je situacija na jugu Srbije stabilna, analitičari upozoravaju da region predstavlja nepresušni izvor tenzija.

Dušan Janjić krivi ranije centralne vlasti za ovakvo stanje, optužujući ih za nedostatak jasne strategije za regionalni razvoj i poboljšanje međuetničkih odnosa.

Međutim, neki albanski političari i novinari sa kojima smo razgovarali, upozoravaju na kriminalne grupe koje operišu između Kosova i Juga Srbije pod maskom partiotizma, iako se zapravo radi o klasičnim kriminalcima:

– Oni reketiraju albanske biznismene pod izgovorom da se bore za nacionalnu stvar. Ljudi im daju nova ne zato što im veruju, već jer jednostavno ne žele bilo kakav problem sa njima. E, ti kriminalci predstavljaju najveću opasnost po bezbednost. Većini Albanaca jasno je da nema promena granica i da i Kosovo i Srbija idu sigurnim evropskim putem – kaže jedan od naših sagovornika koji insistira na anonimnosti.

Aleksandar Radić, vojni analitičar primećuje da se srpski političari i snage bezbednosti ponašaju na zabrinjavajuće pasivan način u pojedinim momentima kada kriminalci prete bezbednosti ovog dela zemlje, kao što je često ranije bio slučaj:

– S obzirom na neravan teren na granici između južne Srbije i Kosova, rekao bih da sadašnji broj srpskih snaga bezbednosti nije dovoljan da spreči eventualne oružane provokacije i incidente – rekao je Radić.

Neimenovani sagovornik blizak Kooredinacionom telu kaže da poslednjih nekoliko godina nema većih incidenata na liniji ka Kosovu i dodaje da organi bezbednosti tesno sarađuju sa predstavnicima međunarodnih misija na Kosovu u sprečavanju incidenata.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva