BUJANOVAC, 5. decembar 2017. – Nedostatak udžbenika na albanskom jeziku, nepriznavanje fakultetskih diploma stečenih na Kosovu, stipendije koje dodeljuje Koordinaciono telo, otvaranje fakulteta u Bujanovcu, nesporazumi na relaciji Nacionalni savet Albanaca i lokalna samouprava, to su danas gorući problemi u oblasti obrazovanja na jugu Srbije. Na to se nadovezuje i situacija u medijima, koja se sa šireg, državnog plana, reflektuje i na jug Srbije.

OBRAZOVANjE

Na području tri opštine, Bujanovac, Preševo i Medveđa, radi ukupno 15 osnovnih škola, u kojima nastavu na albanskom jeziku pohađa 5.594 učenika, raspoređenih u 350 odeljenja. U ove tri opštine postoje četiri srednje škole sa 3.420 učenika raspoređenih u 128 odeljenja.

Galip Bećiri, odlazeći predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, taksativno nabraja udžbenike koji trenutno nedostaju: likovna kultura, fizičko vaspitanje i muzička kultura. Dalje, za osnovnu školu nedostaju udžbenici istorije od V do VIII razreda i biologije za VIII razred.

– Što se tiče srednje škole – nastavlja Bećiri – mi smo spisak udžbenika koji nedostaju dostavili ministrima obrazovanja Srbije i Albanije. Dakle, za deset smerova svih srednjih škola nemamo ni jedan udžbenik odobren od strane ministarstva. To znači da 140 udžbenika nedostaje srednjoškolcima koji uče na maternjem albanskom jeziku. Želim takođe da kažem da sam, prilikom poslednjeg boravka u ministarstvu obrazovanja dobio podatak da u Srbiji, za srednjoškolce koji uče na srpskom jeziku, nedostaje čak 50 odsto udžbenika.

SKADAR NA BOJANI
Arsić se osvrnuo i na visoko obrazovanje, pre svega na veliki problem otvaranja Odeljenja Ekonomskog fakulteta. Pregovaralo se sa Ekonomskim fakultetom u Nišu, pa sa Kragujevcem, pa sa Beogradom, i nije išlo. I nekako se stiglo do Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je deo Univerziteta u Novom Sadu.
– Zahvaljujući državi – kaže Arsić – zatim  Koordinacionom telu, koje je tu ponelo glavni teret i Nacionalnom savetu Albanaca, to je završeno. I, šta je sada problem? Sada gradimo Skadar na Bojani. Zapravo, ne možemo već dve godine da počnemo izgradnju zgrade zbog birokratskih procedura državnih organa. S jedne strane jedni organi to guraju, a s druge neki drugi tiho i elegantno to bojkotuju.

E sada, da li je i tu politika, po svom „dobrom“ običaju umešala prste?

– Kada je formiran Nacionalni savet Albanaca – nastavlja Bećiri – mi nismo imali ni jedan odobreni udžbenik. Sada ih imamo odobrenih negde oko 75. Da li smo mogli i zašto nismo uradili još više? Ja tvrdim da je glavni problem taj što nismo imali podršku lokalnih samouprava, nekih direktora škola i ljudi koji su mogli da prevedu određene knjige.

Stojanča Arsić, zamenik predsednika Opštine Bujanovac, je pak svojevremeno izjavio da „Albanci preteruju u svojim zahtevima“.

– Mislim da su danas u opštini Bujanovac stvoreni uslovi da se sva deca obuhvate osnovnim obrazovanjem.Drugo, mi ovde već deset godina govorimo o udžbenicima na albanskom jeziku za osnovne i srednje škole. Jedno moramo da shvatimo: Srbija je ozbiljna država koja poštuje sva prava koja pripadaju nacionalnim manjinama. Taj proces naravno košta. Ali tome nisu kriva ni deca, ni albanska zajednica.

Problem udžbenika, kažu Albanci, može se rešiti uvozom iz Tirane ili Prištine.

– Ali – nastavlja Arsić – jasno je da se nastava u školama odvija po programima Ministarstva prosvete. Dakle, za bilo koji udžbenik, ne samo na albanskom jeziku, potrebna je saglasnost Ministarstva. Na tom planu se do sada dosta radilo. Moramo biti svesni da se preko noći ne može da obezbedi 180 udžbenika.  Završiće se i preostali, a Nacionalni savet Albanaca mora da bude istrajan na ovom zadatku.

No, da li je moguće da se neke knjige, iz kojih se uči u Albaniji i na Kosovu, a odobri ih Ministarstvo, prevedu i da se iz njih uči?

Hidajet Hida, ispred Opštine Bujanovac zadužen za obrazovanje, smatra da je to pravo rešenje, ali da je to političko pitanje za koje nije nadležna lokalna samouprava.

FAKULTET I DIPLOME
Uloga Koordinacionog tela u oblasti obrazovanja je velika. Gde su problemi gledano iz tog ugla? Zašto šest meseci ne može da počne izgradnja Ekonomskog fakulteta?
Branko Delibašić iz Koordinacionog tela za jug Srbije, na to odgovara:
– Što se fakulteta tiče, tačno je da se tu radi o nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Za izgradnju je obezbeđeno 120 miliona dinara preko Evropske unije i Programa PROGRES. Tender je raspisan, a ovih dana, po ubrzanom principu, trebalo bi da dođe na red otvaranje tenderske dokumentacije.
– Drugo – nastavlja Delibašić – sada je već šesta godina od kada Koordinaciono telo, iz svog budžeta, na početku školske godine obezbeđuje onaj osnovni školski komplet. Ove godine ih je bilo 960. Takođe smo od 2009. godine obezbedili oko 1.200 stipendija za učenike srednjih škola u iznosu od 6.000 dinara mesečno. To su uglavnom učenici lošijeg materijalnog stanja ili porodica bez jednog roditelja. Takođe, već četvrtu godinu stipendiramo studente iz Bujanovca i Preševa na fakultetima u Novom Sadu. Tako trenutno da četvrtoj godini stipendiramo sedam studenata, na trećoj 13, na drugoj godini 12 i ove godine će stipendije Koordinacionog tela dobiti 14 brucoša na Novosadskom univerzitetu.
– Sledeće, prema zvaničnim podacima kojima mi raspolažemo,  Ministarstvo je odobrilo 88 udžbenika i radnih svezaka za nastavu na albanskom jeziku za osnovnu školu. Od toga je 16 uvezeno direktno iz Albanije, osam su napisali lokalni autori, a 64 su prevodi postojećih udžbenika sa srpskog jezika.
Hidajet Hida ističe i nepriznavanje diploma:
– To je veliki problem koji će zagorčati  odluka Ustavnog suda koji je Briselski sporazum proglasio neustavnim. Ako se to ne ispravi, ako se tu ne nađe rešenje, doći ćemo u katastrofalnu situaciju. Zamislite čoveka koji ima diplomu medicinsko g fakulteta, a onda mu tamo negde kažu da ona ne važi.  Situacija u prosveti je krajnje ispolitizovana. To nije dobro i to moramo da menjamo svakoga dana, jer smo svakoga dana u sukobu sa zakonom.

– Tim pitanjem treba da se bave Nacionalni savet i nadležne institucije. Kaže se da je na da je na planu obrazovanja mnogo učinjeno. Ako se priča o zgradama, onda je u redu. Ali ako se priča o udžbenicima, onda to nije tačno. Ja mislim da politička volja trenutno ne postoji i da je upravo to problem. Ja ne krivim ni Nacionalni savet, ni lokalnu samoupravu, jer status Albanaca po ovim pitanjima zavisi od pregovora Srbije i Kosova, odnosno Beograda i Prištine.

Novica Manojlović, profesor i bivši direktor srednje škole „Sveti Sava“ u Bujanovcu, ističe da se udžbenici pišu prema programu koji donosi Ministarstvo prosvete države Srbije.

– Zato će država da odobri bilo koji udžbenik, bilo koje zemlje, ukoliko je on u skladu sa programom. Mi smo ovaj problem ispolitizirali, pa sada pričamo samo o udžbenicima. Dakle, osim udžbenika, krivi su nam i oni koji realizuju programe. A kada je reč o diplomama, otvoreno pričam da smo se nekada smejali Albancima i njihovim tržištem diploma. Sada u Srbiji imate diplome na trafikama i na pijacama koliko hoćete. Ovim hoću da kažem da kod nas nema dobre volje da brže prevazilazimo probleme ne samo obrazovanja.

MEDIJI

Na medijskoj sceni Bujanovca nema toliko problema. Ali, samo na izgled.

– Televizija Bujanovac – kaže Ajredin Ademi, direktor ovoj javnog preduzeća  – zapošljava 41 radnika, i funkcioniše na multietničkom principu. Međusobna multinacionalna saradnja je na visokom nivou. Imamo pet sati dnevno našeg autentičnog programa, od toga četiri sata jutarnjeg programa, dva na albanskom jeziku, i dva na srpskom. Osim toga, informativni dnevnici na oba jezika, od 25 do 30 minuta. Imamo i program na romskom jeziku, svake subote po jedan sat, može i više, u zavisnosti koliko materijala ima.

No, „budžetske“ medije čeka privatizacija. Šta će sa time biti?

– Ne znam – kaže Ademi – to mi liči na neku groznicu. Pretpostavljamo da će naši gledaoci doživeti medijski mrak, neće znati šta se zbiva u regionu. Naročito Albanci, jer neće imati ni minut programa ni na nacionalnim ni na regionalnim televizijama. Teško da nas neko kupi; a onda se TV Bujanovac gasi, a to je jedina multietnička TV u Srbiji.

Oliver Trajković, glavni urednik bujanovačkog radija EMA, još je pesimističniji.

– Medijska slika je katastrofalna, naročito što se srpskih medija tiče. Ili zato što uopšte ne postoje, a i ovo malo što postoji, krpi kraj s krajem, jer od sopstvenih prihoda ne može da podmiri ni najosnovnije potrebe koje su neophodne za emitovanje programa.

S druge strane, kaže Trajković, tu je državni medij TV Bujanovac, koji ima budžet od preko 35 miliona dinara.

– A emituju program od po pet minuta na albanskom i na srpskom; to što oni pričaju, pa mogu oni da kažu i da su BBC, ali nisu. Taj jutarnji program je jedina njihova produkcija. Čitaju dnevnu štampu, i to samo albansku, vremensku prognozu, i je sve.

– Mi – nastavlja Trajković – emitujemo program, ali bez sopstvene produkcije, jer za to nemamo sredstava. Jedina pomoć nam stiže od Ministarstva kulture, i to na godišnjem nivou sa projektnim finansiranjem, a od Opštine imamo samo mali deo sredstava. Što se tiče Koordinacionog tela, ono je izgleda zalutalo u ovom delu Srbije, pa se veliki deo Srba, pa i mi naravno, pitamo za svrhu njegovog postojanja. Nema ih nigde na terenu, a o nekakvoj finansijskoj pomoći da i ne govorimo.

Nezadovoljni su i u TV Spektri, mediju na albanskom jeziku.

– U pitanju je – kaže direktor Jeton Ismailji – nelojalna konkurencija, zato što se TV Bujanovac finansira 100 posto iz budžeta. To u mnogome sprečava postojanje nezavisnog novinarastva u Bujanovcu, jer je na delu finansijska zavisnost.

Ismailji ističe da TV Bujanovac sama prima sa budžeta 35 miliona dinara, svi ostali zajedno imaju oko pet miliona.

– Osim toga – kaže Ismailji – oni učestvuju u deljenju marketinsškog kolača, i to po dvostruko nižoj ceni od ostalih emitera.

– Nemamo programe na srpskom i romskom jeziku, jer nema sredstava za to, a ni dovoljno kadrova. Zbog ovakve medijske situacije, od nekadašnjih 30 radnika, sada imamo 13, i redukovane programske sadržaje.