fbpx

Bujanovčanin Zoran Ilić, pisac i nomad, pešice obilazi Srbiju

Sve spremno za put

BUJANOVAC, 7. april 2018. (foto FB Zoran Ilić)- Zoran Ilić je, za one koji ga ne znaju, Bujanovčanin, jedan od mnogih koji više ne žive u našem gradu.

Njegova (bivša) kuća je tamo gde je poslastičara Zvezda.

Otišao je davno, ali priznaje da Bujanovac zauvek nosi u duši i srcu.

Avanturista o kome su pisali razni mediji, sada se odlučio na novi poduhvat: Da prepešači Srbiju.

Posle višednevnih priprema svoju avanturu počeo je u Vojvodini, kojom trenutno krstari i otuda objavljuje reportaže na svom FB profilu.

Drž’ se Vojvodino, gazim

Plan je, dalje, ovakav: od Beograda uz Dunav do Apatina, pa preko Sombora, Subotice do Horgoša. Odatle niz Tisu i Tamiš do Pančeva. Potom niz Dunav do Prahova, uz Timok do Pirota, niz Nišavu i Južnu Moravu do Gnjilana, preko Prištine do Mitrovice, niz Ibar do Kraljeva pa uz Zapadnu Moravu do Požege, preko Užica i Kadinjače do Bajine Bašte, niz Drinu do Zvornika pa niz Savu do Beograda. 

Zoran, inače, ima 78 godina, i evo njegove priče pre početka putovanja na koje je krenuo 13. marta, kao i deo o tome kako je proveo Veliki petak, uz napomenu da će Bujanovačke narednih dana izveštavati o Zoranovom putešestviju:

Naslov „Pisac i nomad“ je vlasništvo Snežane Radojičić, koja biciklom putuje oko sveta. Želim joj dobro zdravlje na tom putu i ujedno se zahvaljujem što me je inspirisala da krenem, u mojim najboljim godinama (78), na sličan poduhvat.

Umesto biciklom oko sveta, odlučio sam da peške obiđem Srbiju.
Koliko dugo će trajati to pešačenje ? Pojma nemam. Penzijom ću pokriti trošak ishrane. Što se tiče troška noćenja, uzdam se na fb prijatelje i na solidarnost mojih vršnjaka u mestima gde bi me zatekla noć.

Trenuci odmora

Za noćenje mi trebaju samo dva kvadtratna metra poda nečije kuće ili stana ( sa sobom nosim prostirku i vreću ).

&&&

Gospođa Anđa, moja domaćica u Staparu, bila je toliko ljubazna da mi za doručak pripremi isto jelo kao sinoćnu večeru ( omlet sa slaninom uz cvekla salata). Tako nadrogiran nije mi bilo teško da krenem ka Somboru po hladnom i vetrovitom vremenu.

Vetar je bio toliko jak, u prsa, da sam sa mukom prepešačio pet kilometara do Lugova.

U jednoj kući sam potražio predah. Primio me ljubazni domaćin, Milan (70 god), koji potiče iz Bosanske Krupe. U Lugovo došao kao dvanajestogadišnjak. Popili smo po čašicu rakije, ja dodatno pojeo po jednu bananu i jabuku i uskoro se rastali kao stari znanci.

Na rastanku me pitao „radim“ li još sa mojom babom ?

Do Sombora mi ostalo još deset kilometara. Pošto se vetar pojačao, mogao sam da idem samo pognut, odlučio sam se na autostop.

U auto me primio još jedan Bosanac. Milošević Boro (67 godište, moj sin 66). Potiče iz Modriče. Živi u Staparu. Od porodice ima ćerku (18 god) , DJ, (Bilo me sramota da pitam šta je to DJ) i sina (7 god).

Bavi se klanjem. Pitam ga “ jel’ po kućama“?

Za smeštaj su potrebna samo dva kvadrata u kući FB prijatelja

Prihvata šalu i objašnjava da ima modernu klaonicu i vrši kompletne mesarske usluge. Kad smo ušli u Sombor, ljubazno me odvezao na početak ulice u koju treba da tražim moje nove domaćine u Somboru.

To su bračni par, Ivanka Ognjanov i Predrag Bandin, osnivači Bike Club Long Tour.

Troškove ishrane pokrivam od penzije

Organizovali da me čeka ekipa RTV da snime prilog o mom gaženju Vojvodine.

Po snimanju posni ručak. Veliki petak. Riba da poližeš prste uz još ukusniji pirinač. Sve smo to zalili sa belim talijanskim vinom…

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.