fbpx

Sara iz Oslara sanja da dobije kupatilo

BUJANOVAC, 4. maj 2018. (izvor Blic, tekst i foto R. Irić) – Sara Stojanović ima samo deset godina, ali ju je sudbina naterala da sazri pre vremena. Ona je drugačija od svojih vršnjaka. Ona već sve radi sama.

Nju nema ko ujutru da probudi za školu, da joj pripremi garderobu, da joj spremi ili upakuje doručak, piše Blic.

Saru je majka ostavila pre pet godina. Napustila je dom Stojanovića u Oslaru kod Bujanovca i preudala se. Tako danas Sara živi sa bolesnim ocem Srđanom i starom bakom Naskom u dve sobice jedne trošne, dotrajale i nedovršene kući na periferiji sela.

– U početku mi je baka pomagala da se obučem i obujem, da pripremim doručak, a sada sam sve to naučila, pa radim sama – priča uz blag osmeh.

Sećanje na majku skoro da je izbledelo.

– Zvala me je tamo pre zimskog raspusta, kada je još bio sneg. Pitala me je šta radim… i tako – naizgled hladno, pokušavajući da sakrije emocije, priseća se devojčica.

Nadovezuje se otac Srđan_

-Nas troje živimo od penzije pokojnog oca koja iznosi 13.000 dinara mesečno i 3.500 dinara dečjeg dodatka – kaže Srđan, i sam skrhan okrutnim uslovima života, i pokazuje poslednji ček od penzije.

On je radio u građevinskoj firmi, ali je kao i mnogi u vreme privatizacije ostao bez posla. Zbog godina, ali i zbog bolesti koja ga je u međuvremenu savladala, ne može da nađe posao.

Kaže da ima hektar „pogane i posne” zemlje sedme klase, na kojoj pokušava da uzgaja malo žita i kukuruza i posadi ono što mora: krompir, luk, pasulj, kupus, paradajz, papriku… da imaju šta da jedu.

Ponekad od crkavice koju dobijaju u selu kupe sir i mleko, ali je to baš retko. Sada naizmenično svakoga dana jedu krompir, kupus i pasulj.

Sara je učenica IV razreda Osnovne škole „Vuk Stefanović Karadžić“ u Oslaru. Odličan je đak, vredna je. Kada nije u školi, Sara vreme provodi sa 80-godišnjom bakom, kojoj tako staroj treba pola sata da siđe niz dvadesetak stepenika.

– Baka i ja sve radimo – spremamo da jedemo, peremo veš, peremo sudove, čistimo, ložimo vatru, hranimo svinju… – tako sigurna u sebe nabraja Sara.

U sobi dva dotrajala ležaja, jedan njen, a drugi očev. Tu je i Sarin radni sto, u ćošku na podu gomila garderobe prekrivena plastičnom folijom, pa nekakva improvizovana polica, sa nešto posuđa i televizorom koji im je poklonio komšija.

Tu je bar ostala dete. Ona u blizini nema ni druga ni drugaricu, pa slobodno vreme preko dana, kada i uspe da ga pronađe, provodi uglavnom sa svojim omiljenim igračkama – dve kuce i jednom macom.

Ipak kaže da su joj najdraži trenuci kada je pored bake od koje svakoga dana, u nedostatku majke, nauči po neku novu životnu lekciju.

Sa deset godina ona je ocu prva i jedina pomoć šta god da se radi u dvorištu ili bašti iza kuće, a na pitanje šta joj nedostaje, šta bi volela da ima, odgovara kao iz topa.

– Molila sam tatu da skupimo malo para i napravimo jedno kupatilo kao što imaju moje drugarice. Sve drugo imam – odgovori Sara, onako baš zrelo.

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima, i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *