BUJANOVAC, VRANJE, 12. septembar 2018. (naslovna foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock) – Priča o navodnoj kupovini nekretnina u Vranju od strane Albanaca ponovo je aktuelna u srpskoj javnosti, osim u samom gradu, gde vodeći ljudi iz društvenopolitičkog života i institucija koje bi trebalo da imaju ovakve podatke ne mogu da potvrde te informacije, piše portal Telegraf.rs.
Dragan Nikolić, advokat iz Vranja i nekadašnji poslanik SNS – a u Skupštini Srbije, tvrdi da su priče o kupovini nepokretnosti od strane Albanaca u Vranju potpuno netačne.
– Tridest godina radim posao advokata i nemam apsolutno ni jednu informaciju o tome da je zaključen nekakav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između Vranjanaca i Albanaca. Mislim da je to pronošenje najobičnijih lažnih vesti. A sa druge strane, dozvoljena je kupovina svim građanima Republike Srbije, pa i Albancima, rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, očigledno je da neko tendenciozno želi da ovim plaši građane Vranja, Niša i Južne Srbije.
–Moje mišljenje i kao advokata i kao građanina Vranja je da je nemoguće da se obavlja trgovina nepokretnostima u Vranju, a da za to ne postoje evidentirani podaci. Svaki notar ima svoju knjigu gde beleži ime kupca i prodavca, tako da garantujem da bismo mi advokati to saznali, a pošto nismo saznali da je bilo ko od Albanaca kupio nepokretnost u Vranju i preneo na svoje ime, to znači da se tako nešto nije ni desilo – zaključuje Nikolić.
Nebojša Stojmenović, načelnik u Katastru nepokretnosti u Vranju, kaže da ne može da demantuje ni da potvrdi informaciju o kupovini nekretnina od strane Albanaca.
– U Katastru se ne obrađuju podaci po nacionalnoj osnovi, o nacionalnoj pripadnosti kupaca i prodavaca. Poseban registar u tom smislu ne postoji. Ne mogu da dopustim sebi analizu takve vrste podataka, svako ko može da kupi nešto je kupac – dodaje Stamenović.
U kancelariji Milene Stanković, jednog od notara u Vranju, kažu da ne daju informacije o tome koje su nacionalnosti kupci i prodavci.
Olivera Stamenović, takođe notar u Vranju, pak kaže da nema u svojoj praksi ugovore o kupoprodaju nekretnina između Albanaca i Vranjanaca.
Iz svega navedenog da se zaključiti da u Vranju Albanci ipak ne kupuju nekretnine, barem ne pod albanskim imenima i prezimenima.
Novinar Nikola Lazić, urednik portala bujanovacke.co.rs i nekadašnji urednik Novina Vranjskih, koji živi u Bujanovcu, takođe smatra da priče o kupovini nekretnina u Vranju, od strane Albanaca nemaju realno utemeljenje.
– To je priča koja se periodično javlja poslednjih 20 godina, a obično se javlja kada su velike političke igre u pitanju, kao što je trenutno aktuelan dijalog u Briselu, u vezi KiM. Pokušava se da se Albanci anatemišu i da se prikaže da je to što oni navodno kupuju nekretnine, nešto mnogo opasno i strašno. Ali sa druge strane, pod pretpostavkom da je tačno da kupuju nekretnine van Bujanovca i Preševa, oni su građani Srbije i imaju legitimno pravo da kupe gde im odgovara bilo šta, kaže Lazić.
On dodaje da zvaničnih podataka o ovakvoj kupoprodaji nema.
–Čuo sam nezvanično da su pojedini Albanci kupili nekoliko lokala u Nišu, čisto iz ekonomkih razloga, jer se radi o dobrom ulaganju. Njih ne zanima da žive u Nišu, jer se u ovom slučaju radi o čisto ekonomskim interesima. Za Vranje ne znam da su išta kupili, sve je na nivou glasina – napominje Lazić.
Prema pisanju Telegrafa, Albanci, prvenstveno omladina, imaju cilj da odu na Zapad, ne zanima ih da žive ni u Bujanovcu, Preševu, Vranju ili Nišu.
Albanci iz Bujanovca i Preševa, kao i Romi u mnogim slučajevima ostvarili su želju da rade u EU, tako da gotovo svako domaćinstvo ima ponekog bliskog u inostranstvu.
Zbog te činjenice, nekretnine u Bujanovcu, recimo, u novogradnji sa placem, koštaju skoro kao u Beogradu. Kuća sa placem u romskom delu Bujanovca ili pak u novom naselju vredi oko 75.000 evra, piše Telegraf.
Sa druge strane, mnogi Vranjanci često iz revolta prema aktuelnoj ekonomskoj situaciji znaju da kažu da će sve prodati Albancima i otići na kraj sveta, ali od takve kupoprodje, kako sada stvari stoje, izgleda nema ništa.