fbpx

Šta građani misle o razgraničenju, Kosovu, EU i NATO

BUJANOVAC, BEOGRAD, 13. novembar 2018. – Na pitanje kako bi se na eventualno referendumu izjasnili o razgraničenju sa Albancima, 36 odsto ispitanika odgovorilo da bi glasalo „za“, 34 odsto „protiv“, dok 22 odsto ne bi izašlo na taj referendum, rekao je izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar na Beogradskoj NATO nedelji,

Podatak da samo osam odsto (od 1.010 ispitanika) nema stav, pokazuje da je ova tema jako važna za građane u zemlji“, rekao je Klačar.

Kako prenosi Tanjug, on je  dodao da je istraživanje pokazalo da građani Srbije kao glavne aktere koji bi trebalo da pruže podršku ideji razgraničenja vide u SAD, EU, NATO-u i Nemačkoj.

Naveo je i da je postavljeno pitanje kako rešiti problem KiM i da su ponuđena četiri rešenja, od kojih je prvo da Kosovo ostane u Srbiji po svaku cenu, a poslednje da je Kosovo nezavisno i da se tu ništa ne može promeniti.

„Drugi ohrabrujući podatak za mene jeste da su rešenja na krajevima polova, koja su u prošlosti bila ekstremna, i sada većina, ali mi danas vidimo da je 53 da Kosovo ostane, ali to nije izrazita većina, a 63 odsto je protiv nezavisnosti“, kaže Klačar.

Od kako je državni vrh Srbije počeo da se obraća javnosti i informiše ga da postoji želja SAD da malo bolje čuju poziciju Srbiju po pitanju Kosova i Metohije, prema istraživanju Centra za evroatlantske studije (CES) i Cesida, 38 odsto građana vide promenu, izjavila je Jelena Milić, direktorka CEAS-a i istakla da to nije velika promena, niti znači da će Srbija zadržati Kosovo, ali ipak mnogo znači.

Prema njenim rečima, i pored kampanje o posledicama NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju, za koju kaže da je eskalirala u poslednje dve godine kada je krenuo ovaj pozitivni trend, postoji 11 odsto podrške NATO-u.

Ono što je bitno, i u tom periodu kada je bila kampanja i zastrašivanje javnosti bez rezultata, vi imate da broj onih koji su neopredeljeni sada se povećava na račun onih koji su bili protiv članstva u NATO-u“, rekla je Milićeva. 

Istakla je da je bitno i to što je jako porasla podrška i shvatanje značaja saradnje Srbije s NATO-om u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama, kao i podrška za jačanje vojne saradnje u smislu zajedničkih vojnih vežbi.

„Građani Srbije ne znaju koliko su povezani EU i NATO-om. Morate da budete deo evroatlantskog sveta, možete da budete kao Norvežani da budete u NATO, ali ne u EU ili obrnuto kao Šveđani, da ste u EU, ali ne u NATO, ali to je jedan svet, to su partneri“, rekla je Milićeva.

Kaže da u tom kontekstu ima još dosta da se radi, te da je ovo istraživanje pokazalo da mnogi građani Srbije i dalje ne znaju da je većina članica EU ujedno i članica NATO-a, već se nekako još uvek vide kao posebni entiteti.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.