Bujanovac, Surdulica, 20. novembar 2018. (Foto privatna arhiva/Južne vesti)-Snegovi Kilimandžara, izlazak sunca na Fudžiju, gromoglasna grmljavina na Zapadnom Elbrus i spoj magije, mističnosti i spokoja koji pruža Maču Pikču, samo su neki od doživljaja planinarke iz Surdulice Valentine Zareve, koja urezane u pamćenju čuva slike sa ovih putovanja i poredi ih sa najboljim svetskim galerijama, prenose Južne vesti.

Iako mnogi smatraju da je najviši vrh Evrope Mon Blan, to je zapravo Zapadni Elbrus na Kavkazu, a upravo uspon do njega stavio je Zarevu na veliki izazov.

-Jaki vetrovi, lavine, hladnoća, kristalno jasni vrhovi, savršen sneg, magla, najgromoglasnija grmljavina i 3 litra istopljenog snega, koji sam morala da pijem svakodnevno radi svog zdravlja i ostvarenja cilja – da se popnem Zapadni Elbrus, na 5.642 m, najviši vrh Evrope i ruskog Kavkaza – priča Zareva za Južne vesti.

Izdvaja i prizor koji mnogi priželjkuju da vide, a malo njih zapravo doživi – izlazak sunca na svetoj japanskoj planini i vulkanu Fudži.

Iako je neaktivan već više od tri veka, geolozi ovaj vulkan i ujedno najveću planinu u Zemlji izlazećeg Sunca i dalje svrstavaju u aktivne.

Svedočanstvo o vremenu veličanstvenog carstva Inka čuva jedno od novih svetskih čuda Maču Pikču na Andima, a ni obilazak ovog lokaliteta nije propustila planinarka iz Surdulice. Kao “savršeni spoj magije, mističnosti i spokoja, gde vam ni suze od sreće ne prolaze” opisuje ga Zareva, kojoj nije promakao ni safari u Africi.

-Na safariju u rezervatima Manjara i Ngorongoro u Tanzaniji kada “land roverima“ jurite po tim beskrajnim stepama i ne znate da li ste dete koje sanja ili osoba koja učestvuje u “Survival-u“. Tu je i doručak u Nacionalnom parku Inka – Vinikunka, gde pored toga što žele da vas ugoste, kao pomahnitali beže od selfija – kaže ova Surduličanka

Nijedan od ovih prizora Zareva ne bi doživela da nije pre toga bila spremna na odricanje, napor i poduhvat da se domogne ovih mesta. Samo planinarenje zahteva maksimalan oprez i posvećenost usponu, pošto “svaka planina ima svoju ćud”, prenosi iskustva Surduličanka, ali joj svaki korak po planini daje “infuziju nade i snova”.

Za uspone se priprema isključivo “verući se” po planinama, iako kaže da mnogi drugi kondiciju stiču raznoraznim vežbama.

-Planinarenje je moja filozofija življenja, jer se na ekstremnim uslovima na planini odajemo ko smo, koliko i da li vredimo. Planina i njene specifične čari daju šansu da ispravimo smer, prihvatimo pozitivne navike i vratimo se na ono najbitnije pitanje: da li si čovek koji saoseća, pati i raduje se nečijem uspehu ili pomahnitala zver zaslepljena materijalnim i intelektualnim mamurlukom – smatra.

Počela je da planinari 2014. godine, usponom na planinu Dukat i vrh Crnook kod Bosilegrada, a toga koliko je ovaj sport odmah obuzeo dokaz je i što se samo godinu dana kasnije zaputila u Japan.

Ljubav ka visokim i ozbiljnim usponima probudio joj je poznati Zoran Pavlović Paća iz Predejana, koga sama opisuje kao “najozbiljnijeg i najsrčanijeg visokogorca i alpinistu Balkana, a i šire”.

-Popela sam najatraktivnije vrhove Balkana, a već sam se sa jednogodišnjim planinarskim iskustvom 2015. uputila u daleki Japan i popela na najviši vrh njihove svete planine – Fudži.

Za 4 godine, Zareva je stigla i do priznanja za najbolju sportistkinju Surdulice, a sem lične satisfakcije, ovo priznanje donelo joj je i pomoć prilikom novih poduhvata.

Kao veliku želju izdvaja uspon na Himalaje, a kako smatra da “uspeh i sreća nisu odredišta, već uzbudljiva i nikad završena putovanja”, očito je da će pokušati i ovog podviga da se lati.