fbpx

Opštinski načelnik ljut na Bujanovačke, javnost uskraćena za informacije

Piše: Redakcija

Bujanovac, 7. decembar 2018.- Enver Ramadani, načelnik opštinskog Odeljenja za razvoj i investicije, ima pravo da se naljuti na koga god poželi i da bude u svađi sa kime god hoće.

Ramadani, kao uostalom bilo ko od nas, može da ne razgovara sa sebi bliskim ljudima, poznatim i nepoznatim osobama, sa svakim novinarom pojedinačno… Stvar, dakle, slobodnog izbora, čak je i deo balkanskog folklora da najbliži ne govore međusobno zbog pola metra međe ili neke slične planetarno važne pojave. Ništa neobično za naše podneblje, pa ni Ramadani nije izuzetak.

Ono što, međutim, Ramadanija i ine javne službenike razlikuje od drugih ljudi je to što su, bez obzira na količinu lične sujete i srdžbe, dužni da odgovaraju na pitanja medija koja se tiču javnog interesa građana, a spadaju u domen njihovog posla za koji primaju platu od novca tih istih građana.

Ipak, Enver je Ramadani, pozvan zbog ranije ugovorenog intervjua, poručio našem novinaru da više “nikad neće davati izjave za Bujanovačke”  zbog toga što smo, kako je rekao, objavljivali ono što nam je govorio u telefonskim razgovorima.

Ramadani zamera Bujanovačkim što smo u dva ovonedeljna teksta- o transfer stanici i Komisiji za praćenje investicija-objavljena na našem portalu, naveli dve njegove izjave koje, kako smatra, nije trebalo da budu objavljene jer su izrečene u telefonskom razgovoru.

Iako se ni jednom rečju nije ogradio da ono što nam saopštava u tim razgovorima nije za javnost ili da govori nezvanično, Ramadani smatra da smo se poneli neprofesionalno zbog čega je danas odbio da novinaru Bujanovačkih pruži dodatne informacije o transfer stanici i novoj pešačkoj zoni.

Kako profesionalni i etički kodeks novinara ničim nismo prekršili, ostaje nam da konstatujemo da će građani Bujanovca ostati uskraćeni za informacije od javnog interesa o deponiji, transfer stanici, kapitalnim investicijama i njihovoj ceni, novoj pešačkoj zoni i saobraćaju u centru grada, fontanama na trgu koje ne rade godinama… a sve zbog neobaveštenosti i lične sujete jednog javnog činovnika čiji rad plaćaju svi građani i kojima za svoj rad odgovaraju.

Konačno, ubuduće umesto uobičajne metafore “ljut kao paprika” možemo koristiti modifikovnu verziju ove sentence: Ljut ko Enver Ramadani!




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *