Piše: N. Stevanović

Sačuvan i toranj

Bujanovac, 1. mart 2019.  Brojne privatne firme iz cele Srbije zainteresovane su za preuzimanje klanice „Jugokoop“ kod Bujanovca, saznaju „Bujanovačke“ iz izvora upućenih u problematiku.

Od kada je aktuelizovano pitanje „Jugokoopa“, nakon posete Aleksandra Vučića Bujanovcu početkom februara, klanicu svakodnevno obilaze potencijalni investitori, tvrde izbori Bunanovačkih koji traže anonimnost jer je sve za sada nezvanično.

Po nezvaničnim informacijama, ovaj objekat je u mnogo boljem stanju nego što se procenjivalo i očekivalo, s obzirom da klanica ne radi već više od 10 godina, s obzirom da je dobar deo opreme sačuvan.

Kako smo saznali, trenutno se vrši procena o iznosu koji bi potencijalni investitor trebalo da plati da bi preuzeo „Jugokoop“ – jedinu klanicu u Pčinjskom okrugu.

Za preuzimanje preduzeća, koje je u stečaju od 2007. godine, i ranije je bilo zainteresovanih, kako domaćih, tako i stranih firmi, posebno iz Italije, ali zbog određenih zakonskih prepreka nije došlo do pokretanja klanice koja je u najboljim danima, do 2000. godine, radila sa kapacitetom od 150.000 jagnjadi godišnje i izvozila na tržišta Evropske unije i Bliskog istoka.

Podaci danas pokazuju da je opadanje stočnog fonda u opštinama Bujanovac i Preševo ne samo zaustavljeno već je primetan i trend porasta broja grla u nekoliko prethodnih godina.

Bujanovački stočari, sa oko 3000 tovnih grla, konstantno ukazuju na benefite ponovnog pokretanja klanice, navodeći siguran plasman kao jedan od najvažnijih, a treba spomenuti i subvencije države za koje ostaju uskraćeni jer su prinuđeni da na crno prodaju živu stoku.

„Da imamo klanicu bilo bi bolje, pa i ove subvencije što daje država, povećali bismo broj grla kad znamo da imamo kome da prodamo“, nedavno je rekao RTS-u  Stojan Arsić iz Rakovca.

Ipak, zbog činjenice da je stočni fond u opštini prepolovljen u odnosu na 2000. godinu, pojedini iz lokalne samouprave, poput zamenika predsednika opštine Stojanče Arsića, dovode u pitanje isplativost ulaganja u klanicu, procenjujući iz tog razloga da bi pokretanje Jugokoopa bilo ravnu čudu.

Optimisti na drugoj strani insistiraju da Jugokoop nikako nije završena priča, navodeći podatak da je najbliža takva klanica u Leskovcu, a da bi na samom startu klanica podmirivala potrebe Pčinjskog okruga, čime bi se stimulisalo povećanje stočnog fonda i posledično povećanje proizvodnje u Jugokoopu.