fbpx

Albanci dugoročno rešavaju svoje interese

Bujanovac, Niš 19. septembar 2019. (foto ilustracija Shutterstock) – Društvene veze između etničkih zajednica su slabe, etnička distanca je visoka, a u javnim politikama se podstiču mere koje ne prevazilaze postojeće problem, pokazalo istraživanje koje je sproveo Centar za proučavanje etniciteta, a osnivač ovog Centra Goran Bašić mišljenja je da su pomeranja albanskog stanovništva ka jugu Srbije, motivisana nekim drugim razlozima, a ne željom za boljim životom.

Opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa su mesta na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom, ali kada je reč o položaju albanske manjine u Srbiji Bašić navodi da bi to trebalo razmatrati u kontekstu toga da su u regionu još uvek otvorena dva pitanja statusa srpskog i albanskog naroda.

Goran Bašić (foto MCB)

Reč je o tradicionalnoj zajednici koja ima snažne veze sa sunarodnicima u regionu. Interesi Albanaca se u ovom trenutku rešavaju u jednom dugoročnom kontekstu i položaj manjine u Bujanovcu i Preševu i Medveđi je svakako pod tim uticajem. Bojkot popisa je jedna dimenzija tog problema, druga je zatvaranje albanske zajednice, kao i činjenica da nisu dublje integrisani u srbijansko društvo i nerazumevanje većine – kaže Bašić za Južne vesti.

Poslednjih godina su sve češće priče o migraciji albanskog stanovništva sa Kosova na jug Srbije, a iako nije bilo konkretnih dokaza, spekulisalo se da masovno kupuju i stanove u Nišu.

Na pitanje koliko je situacija alarmantna Bašić odgovara:

Za mene je veće pitanje, u tom kontekstu, zašto nema kretanja Srba ka Kosovu? Pri tome stanovništvo sa oba područja se iseljava u države EU. Činjenica je da su motivi pomeranja albanskog stanovništva motivisani nekim drugim razlozima, a ne vezivanjem ličnih ambicija i planova za život u tom delu Srbije. Opet se vraćamo na kontekst nerešenih pitanja i različitih taktika koje utiču na proces njihovih rešavanja – kaže Bašić.

Bašić ističe i da se region etnički menja, odnosno da u Srbiji godišnje nestaje jedan grad.

U tom procesu manjinsko stanovništvo je veoma mobilno, pogotovo manjina čije države su članice EU, a priznaju dvojno državljanstvo. Videćemo rezultate popisa sledeće godine. Ukoliko se pokaže da su demografski gubici veliki Srbija, kao i države u regionu će morati da pojačaju mere populacione politike, ali i da vode računa o očuvanju različitosti – rekao je Bašić.

Osnivač tog Centra Goran Bašić u intervjuu za Južne vesti navodi da je u Srbiji zanemarena dvojezičnost i učenje jezika društvene sredine, a razvijaju se paralelni sistemi obrazovanja na srpskom i manjinskim jezicima.

Rezultat je rana društvena dezintegracija i često se dešava da na kraju osmogodišnjeg školovanja deca iz pojedinih manjinskih zajednica ne govore srpski na nivou koji je potreban za društvenu integraciju. Osim toga, razoreno je poverenje među ljudima i razvijeni su sistem lojalnosti grupi i tolerancije različitosti. Oba ova principa razaraju društveni prostor u kojem je moguće uspostaviti interkulturalni dijalog – kaže Bašić.

On smatra i da je sistem zaštite prava nacionalnih manjina kroz zakone veoma dobro uspostavljen, ali da tom sistemu nešto fali da ga poveže u smislenu celinu.

Mnogi u ustavnom određenju Srbije kao države srpskog naroda i ostalih građana vide jedan od uzroka problema. Potom u zakonima se ne štite višestruki identiteti i zanemarena je višejezičnost – kaže on.

Bašić ocenjuje i da problem udžbenika koji je duži niż godina bio jedan od glavnih problema albanske nacionalne manjine treba posmatrati kroz prizmu niza otvorenih pitanja između Srba i Albanaca, među kojima su i status Kosova, odnosi prema različitosti, vladavini prava.

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *