fbpx

Godišnjica kosovske takste: Šteta 100% za sve

U analizi portala Kosovo-online i Srbi i Albanci slažu se da štetu zbog odluke odlazeće kosovske vlade trpe svi, a najviše privreda i građani obe zajednice

Bujanovac, Priština, 21. novembar 2019. (foto ilustracija: vesti.rs/Kosovo-online)- Kada je 21. novembra prošle godine kosovska vlada donela odluku o podizanju takse na srpsku robu na 100 odsto, malo ko je mogao da pretpostavi da će čitavu godinu kasnije ova mera i dalje biti na snazi, uprkos svim nelogičnostima, rušenju međunarodnih sporazuma i pravila, posledicama koje je proizvela na obe strane i brojnim pozivima sa svih krajeva sveta za njeno ukidanje, analizira Kosovo-online.

Ipak, taksa je i dalje tu, oko nje se i dalje lome koplja u političkoj areni, a građani i privreda, koji trpe najveće posledice ove mere, i dalje čekaju da im neko odgovori na prosto pitanje – kako je moguće da se keks, čokolada, prašak za veš, brašno ili ulje u 21. veku razlikuju po etničkoj pripadnosti i sprečava se da stignu do potrošača.

Predsednik Udruženja privrednika sa severa Kosova Radoš Petrović ističe da su takse od 100 odsto na robu iz Srbije najviše pogodile građane, ali da velike gubitke trpe i proizvođači.

Petrović: Svima treba slobodno tržište

Radoš Petrović: Mi se zalažemo za slobodnu trgovinu, da se roba odavde šalje u centralnu Srbiju i da iz centralne Srbije roba dolazi na Kosovo (foto printskrin)

Stanovništvo je to najviše osetilo zbog nedostatka kvalitetnih proizvoda, ali i zbog poskupljenja, pre svega na jugu Kosova. Posebno je otežan rad privrednicima, ali i tu je situacija različita na severu i na jugu. Južno od Ibra sve je manje srpske robe, dok na severu ima potrebnih namirnica srpskih proizvođača“, rekao je Petrović za Kosovo Onlajn.

Komentarišući izjavu predsednika Privredne komore Kosova Berata Rukićija da će ukoliko dođe do sporazuma između Beograda i Prištine kosovska preduzeća imati veći izvoz, Petrović kaže da je to normalna težnja privrednika.

„Mi se zalažemo za slobodnu trgovinu, da se roba odavde šalje u centralnu Srbiju i da iz centralne Srbije roba dolazi na Kosovo. Svi težimo Evropskoj uniji i težimo slobodnom trgovinskom sistemu“, zaključio je Petrović.

Skenderi: Pokazali smo mišiće, ali ekonomija trpi

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini Nagip Skenderi ocenjuje za Kosovo Onlajn da su takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije bile politička odluka koja je nanela štetu kosovskoj ekonomiji.

Prema njegovim rečima, Vlada Kosova je bila prinuđena da uvede “zaštitne mere” jer je Srbija blokirala učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije.

“Tako da je Kosovo nekako pokazalo mišiće kada su uvedene takse, da je kao država, i takse su ostvarile ciljeve u odbrani suvereniteta i integriteta”, kaže Skenderi.

Međutim, on ukazuje da su se takse loše odrazile na ekonomije Kosova i Srbije i ističe da je neophodno obezbediti slobodan protok robe.

“Na ekonomskom nivou zna se da to nije bilo dobro ni za Srbiju ni za Kosovo. Ekonomija sad, u globalnom vremenu, treba da ide bez carine, bez takse, bez ograničenja, bez granica”, kaže Skenderi.

Simić: Odluka uperena protiv Srba, ali i Albanaca

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić kaže da je odluka Prištine o taksama apsolutno politički motivisana sa ciljem narušavanja dijaloga, koji se vodio u Briselu između Beograda i Prištine.

“Imali smo mogućnost da čujemo da analitičari, ekonomski stručnjaci, ali i predstavnici privredne komore iz Prištine govore da je takva odluka bila uperena protiv Srba, ali i Albanaca i ekonomije na Kosovu i Metohiji, što govori u prilog činjenici da je odluka bila apsolutno neprimerena”, rekao je Simić za Kosovo Onlajn.

Na pitanje da li očekuje skoro ukidanje taksi Simić kaže da uprkos svim zahtevima za njihovo ukidanje u Prištini nema dovoljno političke hrabrosti i volje da se to desi.

Gaši: Razumna odluka, posledice političke

Ekonomski analitičar iz Prištine Naim Gaši ocenjuje da su takse na uvoz robe iz Srbije imale pre svega političke posledice.

„Kosovski trgovci su zamenili srpske proizvode uvozom iz drugih zemalja. Deo tržišta pokrivaju i lokalni proizvođači“, kaže Gaši za Kosovo Onlajn.

Prema njegovim rečima, takse ometaju slobodnu trgovinu, ali on ukazuje na barijere koje sprovodi Vlada Srbije protiv proizvođača sa Kosova. „Srbija ne priznaje sertifikate o poreklu robe sa Kosova, ne priznaje carinske pečate i na taj način sprečava izvoz kosovskih proizvoda u Srbiju“, navodi Gaši.

Zbog toga je za njega razumno što je Vlada Kosova uvela zaštitne mere u vidu taksi na robu iz Srbije.

Ipak, Gaši zaključuje da je ekonomska saradnja između Kosova i Srbije važna zbog evropske perspektive, ali uz međusobno poštovanje.

Milić: Takse su besmislene i to svi znaju

Jelena Milić: minira se stvaranje atmosfere poverenja među zemljama regiona (foto printskrin)

Direktorka Centra za evroatlantske studije iz Beograda Jelena Milić za Kosovo Onlajn kaže da se taksama minira stvaranje normalnih odnosa.

„Kada me pitate kome je u interesu da ne zaživi mini-Šengen, to je zbog trenda satanizacije Srbije i gledanje kroz prizmu devedesetih da Srbija ne može biti deo nikakve pozitivne inicijative. Istovremeno to ogoljuje svu besmislenost kosovske politike u vezi sa taksama i onemogućava da se postigne kompromis. Vidite, minira se stvaranje atmosfere poverenja među zemljama regiona, koja bi apsorbovala strahove i pripremila teren za postizanje dogovora između Srbije i Kosova. Od tog kompromisa bi korist imale sve zemlje regiona. To je suština. Miniranje tog procesa. Američki ambasador Grenel se prilikom posete Srbiji sastao i sa predstavnicima nemačkih kompanija koje posluju ovde i koje trpe posledice nerazumnog poreza“.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je, govoreći o pitanju stabilizacije tržišta nakon uvođenja taksi od 100 odsto, rekao da pouzdanih podataka nema, osim povremenih podataka koje iznosi ministar trgovine Rasim Ljajić.

“Takođe, bio je jedan pregled koji je dala kosovska vlada pre izbora i mi iz tih podataka bez obzira što su delimični, prvo vidimo da je ukupni promet pao za gotovo trećinu, to je prva stvar. To istovremeno ne znači da je promet stvarnih roba za toliko pao, došlo je do jedne supstitucije, na primer da se robe velikih proizvođača, koji su multinacionalne kompanije, poput „koka-kole“ i ostalih, zamenjuju proizvodima iz Grčke i Severne Makedonije, a proizvodi iz Srbije idu na ta tržišta. Veliki sistemi mogu da podnesu ovu vrstu sankcija, ali naravno, uvek je oštećen lokalni budžet”, kaže Janjić za Kosovo Onlajn.

Janjić: Političko-psihološka šteta

Po njegovim rečima, najveću ekonomsku i trgovačku štetu trpe mala i srednja preduzeća.

“To je veliki broj ljudi, bilo trgovaca, sa kosovske strane, bilo proizvođača poljoprivrednih proizvoda, koji jednostavno ne mogu da nađu zamenu. Veliki broj malih ljudi i njihovih preduzeća iz takozvanih pograničnih opština, su izuzetno pogođeni”.

Janjić posebno ističe političko-psihološku štetu, jer je u suštini ta sloboda trgovine i prometa taman zaživela 2017. i 2018. godine, i onda je presečena.

“Time je poslato nekoliko vrlo neprijatnih poruka. Prva je da je tržište Kosova nesigurno, jer je svaka pomisao na investiranje zapravo nemoguća i vrlo rizična. Druga poruka je da imate jedan mehanizam diskriminacije, koji je opet vezan za neostvarive političke ciljeve. Dakle žrtvuje se ekonomski interes koji utiče na dnevni život ljudi”, objašnjava Janjić.

On smatra da se radi o zloupotrebi jednog ekonomskog i političkog instrumenta za neki nedostižan cilj.

“Videli smo sada ovu histeričnu reakciju na mini Šengen – slobodu kretanja ljudi, kapitala i roba. Još uvek je u nekim glavama koncept zatvorene ekonomije, a živi se u svetu globalizma. Taj način mišljenja ustvari je opasan za same građane Kosova jer preti da ih zatvori i da ih izoluje od drugih, ali istovremeno je opasan i za sve druge ekonomije koje su na tom putu”, ukazuje Janjić za Kosovo Onlajn.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.