Piše: Nedzat Behluli

Bujanovac, 11. mart 2021.- Kaže se da je politika najstariji zanat na svetu, stariji čak i od prostitucije.

I zaista izgleda da je tako !

Politika se, kao i svaki drugi zanat, trgovački, kovački, obućarski i slični, uči: prvo si šegrt, pa kalfa… a kad postaneš majstor, onda otvoriš svoju radnju i do penzije od toga živiš.

Ali da bi postao obućar, treba da se oznojiš dok ne zapamtiš sve o koži, i da izbodeš prste pre nego što naučiš kako se rukuje šilom.

Politika je lakši zanat, treba samo nekoliko trikova naučiti, ali moraš da imaš obraz debeo dva prsta da bi od tog zanata živeo jer šta rade političari nego varaju narod kako bi pridobili njihove glasove i došli na vlast, a kad su na vlasti, otvraju im se mogućnosti za mnoge privatne a vrlo isplative poslove!

Tako je u Africi, tako u Americi, tako je i u Evropi, i u Albaniji, na Kosovu, i u Srbiji… pa što bi drugačije bilo u Preševu i Bujanovcu?

Istina, postoje razlike u nijansama: u Africi, gledamo na televiziji, političari u kampanji dele koze, u Evropi kako gde-negde obećavaju proterivanje migranata, negde veće plate, u Srbiji je bila moda jedno vreme da se grade i asfaltiraju putevi tamo gde ih nikad ranije nije bilo, pa su seljaci, zahvalni što su se spasili blata, svi kolektivno glasali, ali ne za onog što je vozio buldožer, nego za političara koji je državnim parama platio izgradnju.

U Preševu uoči ovih lokalnih izbora, opštinska vlast je ovo unapredila: deli betonske ploče ljudima da sami prave staze do svojih kuća, i još zamazuje biračima oči krečenjem školskih zgrada, obdaništa, ambulante, sportske hale i farbanjem ograda.

Tu dolazimo do onoga što sam rekao na početku, da za bavljenje poltikom nije potrebno neko znanje, nego debeo obraz, jer, kad u Preševu, u kojem industrijski pogon nije otvoren u poslednjih četvrt veka i duže, ti šminkaš ograde to je isto kao kad gladnom čoveku daš bombonu da se zasladi i još mu kažeš da će ispasti nevaspitan ako ti se ne zahvali, odnosno ako ne glasa za tebe!

Albanski političari u Preševskoj dolini već decenijama unazad ponašaju se na isti način: umesto da se bore za istinski napredak zajednice, što znači za dovođenje investicija i otvaranje novih radnih mesta, oni nam prodaju maglu.

Ispostavlja se da su sve jake reči upućene Beogradu i međunarodnoj zajednici – samo reči!

Uprkos tome oni ostaju na vlasti, kako i zašto ako građani od njih nemaju nikakvu korist?

Možda zato što odgovaraju Beogradu baš takvi ?