fbpx

Pandemija kao okidač za nasilje nad ženama

Olivera Kurtić Idić

Bujanovac, 7. april 2021. (foto: Suzana Antić Ristić) –  Samo tokom prethodne godine preko 100 žena pozvalo je SOS telefon Odbora za ljudska prava u Vranju i zatražilo pomoć i podršku što potvrđuje da nasilje nad ženama naročito eskalira u kriznim situacijama kakva je pandemija, koja u celom svetu traje više od godinu dana.

O ovome, razlozima zbog kojih žena trpi nasilje, stereotipima vezanim za ovu temu, ali i prevenciji ove društvene pojave u ranoj mladosti govorilo se na tribini „Zašto je važno prijaviti partnersko nasilje?“ koja je održana preko Zoom platforme u organizaciji Odbora za ljudska prava Vranje, odnosno njihovog Kutka za devojke i Građanskih inicijativa.

Problem nasilja nad ženama nije problem koji treba da ostane u četiri zida, kako je nekada i zakon predviđao, smatra Suzana Antić Ristić iz Odbora za ljudska prava u Vranju. Kako kaže, nasilje nad ženama je generalni problem celog društva.

-Nasilje nad ženama utiče na sve njene segmente života, na prvom mestu na zapošljenost, jer žena teže dolazi do posla jer je konstantno umorna i bezvoljna. Utiče i na zdravlje žena, jer je zdravstveno stanje onih koje su akutno izložene nasilju potpuno promenjeno, nemaju vremena ni volje ni da idu ni na redovne preglede, a kamoli na preventivne.  Ujedinjene nacije imaju dobru definiciju – da razvoj svakog društva zavisi od stepena nasilja nad ženama, jer ono zaustavlja rast društva – kaže Antić Ristić. 

Razlozi zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje su najrazličtiji, objašnjava ona, jer je svaki slučaj individualan i svaki nasilnik je drugačiji.

-Uglavnom nasilje trpe zbog nesigurnosti, straha od nasilnika, jer im često partner otvoreno kaže: ’Ubiću te, zaklaću i tebe i tvoju porodicu ako odeš od mene’. Mnogo često ljudi komentarišu da žena nije smela da trpi toliko dugo, da je trebalo da se razvede, ali one često pominju da su potpuno sigurne da je partner u stanju da uradi ono čime joj preti. Mnoge žene ne mogu da odu jer nemaju novac, ne rade jer su brinule o porodici, ekonomski su zavisne od nasilnika, a nemaju podršku od porodice i okoline – navela je ona.

Olivera Kurtić Idić iz udruženja „Sastipe“ iz Vranja smatra da je ekonomska nezavisnost jako bitna za ohrabrenje žena da ne trpe partnersko nasilje. Kako kaže, nasilje nad ženama u romskoj populaciji dosta je izraženo jer one žive u okruženju u kom su glave porodice stara lica, odnosno svekar i svekrva, koji moraju da se poštuju na prvom mestu, a onda i bračni drug. Ništa drugačija situacija nije ni u porodici u kojoj Romkinje odrastaju.

Kurtić Idić i podseća da dečji brakovi nikada nisu bili deo romske tradicije, ali ugovoreni jesu, i da toga još uvek ima u nekim zabačenim selima.

-Zbog toga poručujem svim devojčicama da ne ostavljaju škole, obrazovanje mora da im bude na prvom mestu, jer takvoj ženi niko neće da nalazi partnera, niti da je maltretira – kaže ona.

Iz Odbora za ljudska prava Vranje naglašavaju da društvo mora da veruje svakoj ženi koja prijavi nasilje, a da je isto tako bitno da im veruji i institucije – Policija, Centar za socijalni radi i tužioci, što često nije slučaj, makar je tako na jugu Srbije.

-Dug ostanak u nasilničkoj porodici je tiho ubistvo i žene i dece. Mi gubimo žene koje imaju hrabrost, samopouzdanje, polet, one postaju senka –  upozorava Antić Ilić.

Ona je podsetila da žene iz Vranja, Bujanovca, Preševa, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada i Trgovišta partnersko nasilje mogu da prijave besplatnim pozivom SOS telefona na broj 0800 001 017.

 

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.