fbpx

Bolnica u Preševu: Potreba ili politika

Bujanovac, 1. novembar 2021. – Albanci sa juga Srbije nekoliko puta su uzalud od zvaničnika u Beogradu tražili da preševo dobije bolnicu, tvrdeći da se radi o prekoj potrebi a ne političkom zahtevu.

 „Pitanje otvaranja bolnice u Preševu nije političko, kako smatraju Beograd ali i neki lokalni politički krugovi, već praktično. Albancima iz Preševa, ali i onima u susednom Bujanovcu, lečenje bi znatno bilo olakšano kada bi sa medicinskim osobljem mogli da komuniciraju na maternjem jeziku. Međutim, udaljenost od Vranja je ključni motiv mog zahteva da dobijemo bolnicu“, kaže Dr Driton Salihu, ranije smenjeni direktor Doma zdravlja u Preševu.

Dodaje da se često dešava da pacijent premine tokom transporta do regionalne bolnice u Vranju tokom puta dugog gotovo 50 kilometara.

Dr Salihu: Neophodni pedijatrija, interno i urgentna hirurgija

On objašnjava da zahtevi nisu megalomanski, pa kaže da su Preševu neophodna samo tri odeljenja u kojima bi radili specijalisti sa pratećim osobljem, i to ne nužno isključivi Albanci.

„Najpre pedijatrija, da ne bismo decu, kao što je sada slučaj, slali u Vranje zbog obične dijareje, zatim internistička služba i urgentna hirurgija“, kaže sagovornik.

Kao najzanimljivije od svega on ističe da se od države traži samo dozvola za izgradnju bolničke zgrade, i da resorno ministartsvo izdvoji novac za plate zaposlenih.

„Lokalna samouprava bi obezbedila plac, a naša mnogobrojna dijaspora pristala je da kompletno opremi bolnicu. Država bi, dakle, imala minimalna ulaganja, ali nisu nas ni udostojili odgovora“, razočaran je dr Salihu, specijalista stomatologije.

Pčinjski okrug sa sedištem u Vranju ima 230.000 stanovnika, od čega trećinu čine Albanci. No, i pored toga, u regionalnoj vranjskoj bolnici ne radi ni jedan pripadnik ove zajednice.

Postoji vranjska regionalna bolnica, čiji su kapaciteti projektovani za čitav Pčinjski okrug, pa i za Albance koji se u njoj nesmetano leče i dobijaju svu potrebnu zdravstvenu negu. Zbog toga smatram da su zahtevi za preševskom bolnicom politički- kaže Mitrović

I na ovoj činjenici potencira Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kada se zalaže za otvaranje bolnice u Preševu, što je po njemu jedan od koraka u „decentralizaciji koja je neophodna Srbiji“ jer, kako naglašava, „ekstremna centralizacija vlasti prirodno ima za posledicu institucionalnu i socijalnu dezintegraciju“.

„Zdravlje je osnovno ljudsko pravo, što znači da Srbija mora da obezbedi pristup blagovremenoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za sve svoje građane, a na primeru pandemije korona virusa videlo se da to nije slučaj sa Albancima Preševske doline“, kaže Mustafa.

On temu sa zdravlja prebacuje na polje politike, pa podseća da je pružanje sekundarne (boničke) zdravstve zaštite za pripadnike albanske zajednice predviđena i „Planom od 7 tačaka“ koji je još 2013. Usvojila Vlada Srbije a tiče se prava Albanaca.

„Otvaranje bolnice nije naš hir, već potreba ali i institucionalna obaveza države Srbije“.

Za Nenada Mitrovića, narodnog poslanika Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) i lidera stranke u Bujanovcu, nema dileme da je zahtev za otvaranje bolnice u Preševu politički motivisan.

„Postoji vranjska regionalna bolnica, čiji su kapaciteti projektovani za čitav Pčinjski okrug, pa i za Albance koji se u njoj nesmetano leče i dobijaju svu potrebnu zdravstvenu negu. Zbog toga smatram da su zahtevi za preševskom bolnicom politički, radi se o predlogu sa secesionističkim prizvukom, ali i želji albanskih političara da skretanjem pažnje prikriju svoje loše upravljanje Bujanovcem i Preševom, gde su na vlasti bez Srba“, kaže Mitrović.

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.