Piše: Nedžat Behluli

Bujanovac, 6. juli 2022.- Albancima i Srbima je mnogo dobro u Bujanovcu, nema ništa što im smeta, ni u njihovim nacionalnim zajednicama, ni u međusobnim odnosima.

Tako bar posmatrač sa strane može da zaključi na osnovu činjenice da je najnovija afera koja je uzburkala ovdašnji politički život iskonstruisana.

Rekao bi čovek da nikakve probleme nemamo, pa moramo da ih izmišljamo da nam ne bi bilo dosadno… Govorim o slučaju „jednojezičnih zahvalnica“.

Ključni igrač u ovome je ministar na odlasku (i u zalasku) Branko Ružić, ali mu je, nenamerno, u svemu mnogo pomogao predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi.

Javnost je već obaveštena o ovom slučaju, pa ću ja samo za one koji nisu upućeni, vrlo kratko da ponovim: Arifi je u ime opštine nagradio zahvalnicama i novcem (24.000 dinara) srednjoškolce albanske i srpske nacionalnosti. Desilo se, međutim, da je tehničkom greškom tekst na zahvalnicama bio samo na albanskom, pa se predsednik opštine, posle protesta nekih Srba, nedvosmisleno izvinio i obećao da će svi dobiti dvojezične zahvalnice čim u Vranju budu odštampane.

Ovo, međutim, ne bi uspelo da pokvari jedan radostan događaj kao što je nagrađivanje odličnih đaka, da se nije umešao Branko Ružić.

Ovaj ministar čijeg ni jednog uspešnog poteza u prosveti ne možemo da se setimo, oglasio se – posle priznavanja greške i izvinjenja Nagipa Arifija! – saopštenjem koje bilo više stranačko nego ministarsko, i napao Bujanovac i njegove čelnike za nepoštovanje države Srbije, nacionalizam, i sve ostalo što je naučio u SPS uz Ivicu Dačića.

Ima u Bujanovcu, na Gnjilanskom putu pre Rozafe, jedno rundavo kuče koje stalno stoji uz put i ne pomera se dok vozila prolaze pored njega, ali zalaje  čim auto prođe… Kad mu vidi zadnje tablice, čini se da bi pojeo i kola i vozača. E tako i Branko Ružić! Dok je bio na funkciji, nije se izjašnjavao, a sad kad se zna da je nova vlada izvesna, pustio je glas! Da pokaže da je hrabar!

A malo i da se osveti zbog pobede Šaipa Kamberija, jer, ipak je njegov SPS izgubio mandat u Velikom Trnovcu.

Ali, ne bi Branko Ružić mogao tako da besni da mu na drugoj strani nije Nagip Arifi, političar koji nema nikavu podršku medija, ni albanskih, ni – što je u ovom slučaju važnije – srpskih.

To što mu je običaj da izbegava dopisnike beogradskih novina i televizija jer se boji da nešto ne pogreši, sad mu se obilo o glavu. Javnost u Srbiji nije na vreme realno obaveštena o ovom događaju, pa tako ni o činjenici da se on izvinio zbog propusta, ni da je propust bio tehničke prirode. To je otvorilo prostor Branku Ružiću za neutemeljene optužbe.

Najmanje što može da uradi je da sve novinare zamoli da isprate naknadnu dodelu dvojezičnih zahvalnica. Zbog javnosti, ne zbog Ružića jer on i dalje živi u vremenu u kojem je napad na Albance bio preporuka za političko napredovanje.