Bivši đaci: Eh, to je bila škola! Umesto žrtve fašizma, „najveći srpski prosvetitelj“ koji obrazuje kuvare, automehaničare i carinike
Bujanovačke15. jul 2022.DRUŠTVO, GRAD, NASLOVNA
Bujanovac, 15. juli 2022. – Na primeru Srednje stručne škole „Sveti Sava“ još jednom se pokazalo da je Bujanovac grad paradoksa. U gradu koji ima državni ekonomski fakultet, iz škole koja je osim drugog naziva imala i prefiks „ekonomska“, izbačeni su svi ekonomski smerovi.
Kao rezltat dobili smo činjenicu, o čemu su Bujanovačke pisale juče, da je u prvom upisnom roku ostala polovina od 120 slobodnih mesta, o čemu je svoje mišljenje dala i aktuelna direktorka Biserka Jović.
Ovaj je tekst, sudeći prema komentarima na našoj FB stranici, izazvao veliku pažnju čitalaca, posebno bivših učenika škole koja se, iz razloga koji se samo mogu naslutiti, više ne zove po Aleksandru Stankoviću, Bujanovčaninu stradalom od fašista u Drugom svetskom ratu, i nikome nije jasno kome je ovaj nesrećni mladić smetao. I još jedan paradoks, škola koja se sada zove po „najvećem srpskom prosvetitelju“ nema ni jedan kulturološki ili jezički smer.
Najzanimljivije komentare prenosimo uz minimalne redakcijske korekcije
„Šteta, nemam reči. Kada sam davne 1980. jedva uspeo da se upišem, direktor je bio mr Ljubomir Pavlović, a razredni starešina prof Miki Menković. Bio sam među najboljima u deljenju ako sam Albanac. Kada bih se sada vratio u škoslku klupu završio bih dva fakulteta, eh koji profesori/ke su to bili“, piše čitalac Šaban Fejzulahu.
Slabo interesovanje za upis u Školu „Sveti Sava“, ostalo više od polovine slobodnih mesta
„Žao mi je što je škola sa reputacijom jedne od jačih sa juga Srbije, dovedena u situaciju da se bori za svoj opstanak. Nadovezao bih se na komentar g.Fejzulahua o istorijatu naše škole. Tadašnju školu Aleksandar Stanković sam završio 1988. i postojala su 4 smera: Prirodni, dva odeljenja ekonomski tehničar i pravno-birotehnički. Imali smo školske drugare iz svih gradova Pčinjskog okruga, plus iz Leskovca,Vlasotinca, Svrljiga, sa Kosova. Šta se desilo da se jedna takva institucija sroza do te mere da se forsiraju neki prevaziđeni smerovi stvarno ne znam, ali mislim da građani Bujanovca zaslužuju objašnjenje od svih relevantnih činilaca još od tog doba pa sve do danas zašto je to tako. U ovoj situaciji je najlakše praviti se pametan, ali mislim da je pod hitno potrebna jedna konstruktivna debata o tome kako pomoći našoj školi. Pozdrav za sve bivše, sadašnje i buduće đake i profesore naše škole“, piše Dragan Stojanović.
„Bilo je reči da se otvori fizioterapeutski smer, taman je banja za praksu blizu, ali da profesori ne gube posao ostadoše ekonomski smerovi, tako da Vranjanci dobiše taj smer, pored popularnih medicinska, farmaceutska, stomatološka srednja stručna, gimnazija itd… Prirodno matematički smer je u ovoj školi bio odskočna daska za mnoge stručnjake danas. U mom odeljenju je bilo oko desetoro đaka iz Vranja. Otvaranje nekog popularnijeg smera bi dovelo mnoge đake iz regiona u našu srednju školu“, smatra Lidija Stojković.
„Tako je. Moja generacija je bila poslednja generacija prirodno-matematičkog smera, koja je upisala davne školske 1989/1990 godine. Skoro svi smo posle upisali fakultete i diplomirali“, nadovezuje se dr Dejan Stojanović.
I, umesto zaključka, komentar Gorana Taškovića:
„Ubi nas ovo zlatno doba“
