Gabrijel Eskobar

Bujanovac, 22. oktobar 2022. Ne postoje rokovi za postizanje dogovora u dijalogu između Beograda i Prištine, poručio je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

On kaže da mu nije poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali da svakako zahteva brz napredak u dijalogu.

U intervjuu za RTS je rekao i da nije došao u Srbiju kako bi odredio rokove.

Odgovarajući na pitanje da li bi za nekoliko nedelja trebalo da se dođe do rešenja, Eskobar je kazao da postoji francusko-nemački predlog koji SAD podržavaju, te da je to predlog koji treba razmotriti u koji će pomoći da se veoma brzo ostvari napredak u dijalogu.

-Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU – rekao je Eskobar.

Naglasio je da nije na SAD da postavljaju rokove i dodao da mu nije poznato ni da su ih postavili Evropljani.

-Da, pominjane su nedelje, ali mislim da to znači da ovaj predlog treba veoma pažljivo razmotriti i da ga treba posmatrati u kontekstu onoga što se dešava u Evropi. Evropa se suočava s jednom od najvećih kriza od Drugog svetskog rata i važno je konsolidovati našu zajednicu, stvoriti stabilnost u evropskom prostoru dok se bavimo krizom u Ukrajini – rekao je Eskobar.

„Potpuno je netačno“, kaže,  da je krajnji rok za dogovor 24. februar i dodao da nisu planirane sankcije, a da su Srbija i Kosovo važni i konstruktivni partneri.

Potvrdio je da je od Prištine traženo da odloži preregistraciju do 1. septembra naredne godine.

Amerika traži da se odloži zamena srpskih tablica na Kosovu

-Naš razgovor o tome je i dalje u osetljivoj fazi. Zaista se nadam da će produžiti rok, nadam se da će prihvatiti zahtev zemalja Kvinte i lični zahtev državnog sekretara da to odlože da bi primena bila manje haotična i da bi se stekli uslovi za valjano sprovođenje – rekao je Eskobar odgovarajući na pitanje šta će se dogoditi ako Priština odbije da postupi po zahtevu.

Po pitanju Zajednica srpskih opština (ZSO) Eskobar ističe da nema rokova, ali da je to postojeća obaveza koja mora biti ispunjena.

-Uvek pokrećem to pitanje s kosovskim vlastima. To je postojeća obaveza i jedina obaveza u okviru briselskog dijaloga koja je prošla kroz kosovsku skupštinu. Zato je od ključne važnosti da se reši to pitanje kad razmišljamo o zajednici na severu Kosova i o tome kako oni mogu da ostvare svoja prava i kao građani Srbije i kao građani Kosova – rekao je.

Naglasio je da je osnivanje ZSO ključni preduslov za ostvarivanje napretka.

Rekao je i da oseća napetosti i zabrinutost srpske zajednice, da oseća da postoji nedostatak poverenja, ali i da oseća da se kosovska strana trudi da premosti taj jaz.

Po njegovim rečima, obavio je mnogo razgovora s kosovskim premijerom i predsednicom kojima su oni predstavili svoje napore da dopru do srpske zajednice.

„Zato mislim da postoji dobra volja s obe strane, mislim da konstruktivnom saradnjom s Beogradom i Prištinom možemo pomoći da se učini nešto za tu zajednicu i ne samo za tu zajednicu, već za region u celini“, naveo je Eskobar.

Na pitanje koje su njegove glavne primedbe na račun Beograda i Prištine, Eskobar je rekao da SAD nemaju primedbe, već su zabrinute zbog toga što dijalog ne napreduje.

„Verujemo da obe strane treba konstruktivno da se uključe u dijalog koji vodi EU, obe strane treba da primene postojeće sporazume i obe strane treba da se obavežu na mirno rešavanje svih sporova“, kazao je on.

Istakao je da SAD podržavaju uzajamno priznanje i smatraju da bi to bilo najbolje za region.

„Ali suština dijaloga je da dve strane nađu rešenje koje im odgovara. Ako