fbpx

Direktorka USAID-a: Srbija treba manje da zavisi od Rusije i njenih energenata

Bujanovac, 5. decembar 2022. (foto JV) – Da bi postala nezavisnija Srbija ne treba da nabavlja energente  samo od Rusije, jer sloboda izbora je važna, kako u energetici, tako i u medijima, to je ključ demokratije, kaže direktorka USAID-a za Evropu i Evroaziju Erin Meki. Pored pune povezanosti sa Zapadom, istakla je da je važno da građani “nateraju” institucije da rade svoj posao i najavila novi projekat u kojem će USAID pomoći – veća kontrola srpskih javnih nabavki.

Nova direktorka USAID-a za Evropu i Evroaziju navodi da Srbija može postići energetsku nezavisnost kroz dve stavke – veću energetsku efikasnost i diverzifikaciju izvora energije, kako ne bi zavisila samo od Rusije. Podsetila je i na saradnju USAID-a i niške Toplane kojom je u dve kotlarnice napravljena ušteda energije od 50 odsto, pa je zato Niš grad za primer ostalima u ovoj oblasti, pišu Južne vesti.

-Mi nećemo ljudima reći šta da rade, šta da izaberu, ali je postojanje izbora važno. Mora da postoji tržišni izbor i da ljudi izaberu šta će kupovati, koju vrstu energije, koju vrstu goriva. Takođe, radimo na obnovljivim izvorima energije, na zelenoj energiji ovde, onda govorimo o manjem oslanjanju na fosilna goriva odakle god ona dolaze – navodi Meki.

Po njenim rečima, ruska invazija na Ukrajinu ima uticaj na celu Evropu, ne samo na Srbiju, pa dodaje da su posledica – sve veće cena i veća zavisnost.

Zato, kako kaže, Srbija ne treba da se oslanja samo na Gasprom i Kremlj.

Pored aktuelnih projekata u kojima USAID podržava slobodu i razvoj medija u Srbiji, Meki navodi da pokreću novi kako bi pomogli transparentnost i demokratiju.

-Uskoro pokrećemo novi projekat namenjen javnim nabavkama i nadamo se da će, kako on bude odmicao, osvetliti postupak javnih nabavki, da se vidi kako se troši javni novac i kako se sprovode javne nabavke. Iskreno se nadamo da partnerstvo sa državom koje imamo na ovom programu će ubrzati, ono što sam ja čula postoje neke zabrinutosti kao što je nedostatak informacija o tome šta država radi – napominje ona.

Javne debate u Srbiji, kao i u SAD, opterećuju lažne vesti, dezinformacije i polarizacija, a direktorka Meki saglasna je da postoji propagandni pritisak na građane svuda, ali i da je zato važan “pristup činjenicama” kako bi građani mogli da donose odluke.

Jedan od stubova demokratije su nezavisni mediji, čak i četvra grana vlasti mi smatramo u SAD. Demokratija može da funkcioniše samo kada su ljudi suočeni sa činjenicama. Normalno je u demokratskom društvu imati pristup činjenicama, resurse, informacije kako bi građani koji su od vitalnog značaja za demokratiju donosili odluke. Tako da kroz naše razvojne programe podržavamo nezavisne i slobodne medije, ali to je naša ključna vrednost i fundamentalna aktivnost gde podržavamo države kao što je Srbija da razviju demokratiju – objašnjava ona.

Zato podržavaju i razvoj digitalne pismenosti u Srbiji i naglašava da “ne želi nikome da kaže šta da radi”, već da građani treba da imaju “sposobnost i alate da razumeju šta je istina, a šta nije”.

Medijska situacija u Srbiji i pluralizam, kako ocenjuje Meki, jeste za brigu.

-Ono što sam nažalost čula je da se prostor sve više smanjuje i to nas brine. Znamo da Srbija želi da nastavi put ka pridruženju Evropskoj uniji i jedan od ključnih elemenata za demokratiju koja želi da uspe je, osim kandidature za EU, da imamo nezavisne slobodne medije – rekla je Meki.

U javnosti postoji ono što stručnjaci nazivaju “zamorom u EU pristupanju” i dominantan utisak građanstva je da taj proces sporo ide, ali Meki podseća da važnost samog procesa.

-Važno je za sve, za državu, građane i za celu zemlju jer time dobijate pristup slobodnom kretanju, većem tržištu, pristup većoj zajednici kao što je Evropska unija koja ceni mogućnost izbora, mogućnost biranja i slobode. Iako je taj proces spor, rekla bih da je taj proces onoliko spor koliko zemlja odluči da bude spor – kaže ona.

Pored neophodnih reformi, direktorka USAID-a navodi i značaj “lokalnog nivoa” u procesu pristupanja.

-Čak i na lokalnom novou postoje ljudi koji su strastveni u vezi sa tim da se zahtevaju snažnije i brže reforme, koje zahtevaju da se borimo protiv korupcije, verujemo da momentum može da bude ubrzan ali mora da postoji i zahtev za ubrzanje i zato želim da zamolim Južne vesti i lokalnu zajednicu da podignu glas i da svi radimo napornije – dodaje direktorka.

Pored IT ekspanzije u Srbiji, što je za pohvalu, direktorka USAID-a za Evropu i Evroaziju primećuje i novi trend zainteresovanosti za poljoprivrednu proizvodnju.

-To je jedna od važnih stvari u srpskoj privredi. Izgleda da su farme ponovo postale seksi, koliko vidim. Vidim da se mnogo više ljudi se interesuje za poljoprivredu i želimo da pomognemo i u tom sektoru. Pokušavamo da im obezbedimo mogućnosti, veštine i da dovedemo privatni sektor da u privatnom sektoru sprovedu te veštine – navodi ona.

A da bi mladi ostali u Srbiji i da bi imali odgovorniju i uređeniju državu potrebno je i da sami budu odgovorniji i uključeniji, pa je jedna od način u kojem USAID želi da pomogne – razvoj sledeće generacije demokratskih lidera.

-Mnogo mladih nije zainteresovano za politiku, moramo to da promenimo. Ne kažem da svako treba da postane političar, već da je demokratija u suštini društveni ugovor između Naroda i Vlade. Tako da taj ugovor podrazumeva učešće obe strane i želimo da ljudi razumeju mlade ljude, da razumeju stare ljude kao što sam ja, srednju klasu, da razumeju da ne treba samo nešto da čekate da neko donese odluku, već treba da ste sami zadovoljni Vladom, da ste zadovoljni privredom, da ste zadovoljni cenom energije, sistemom otpadnih voda, javnim osvetljenjem. Vi ne treba sedite da čekate da neko to popravi. Vi pokrenete pitanje, izazovete državne institucije i očekujete od njih da oni to završe. To ne znači da ste političar već da ste građanin – navodi ona.

Kao najbolju zaostavštinu iz USAID-a bi u Srbiji želeli da vide “slobodnu, prosperitetnu, vibrantnu naciju koja je u potpunosti integrisana u Evropsku uniju, u potpunosti povezana sa Zapadom, nezavisna u smislu energetike, tržišta, obrazovanja, informacija, i sa boljom, svetlijom budućnošću koju Srbija zaslužuje.”

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *