Bujanovac, Priština, 10. april 2023. – Politički analitičari i profesori iz Prištine smatraju da je u ovom trenutku nerealna mogućnost formiranja zajednice Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu. Oni kao razlog navode razjedinjeni politički spektar, smatrajući da je prvenstveno Albanija nezainteresovana za probleme Albanaca Preševske doline, pišu kosovski mediji.

Univerzitetski profesor Miljazim Krasnići kaže da je takav zahtev nemoguć jer se tamošnji Albanci više bore za opstanak, dodajući da Albanci nemaju podršku vlade kao što Srbi na Kosovu imaju podršku Srbije, prenosi portal Kosovo-online.

„Sigurno zaslužuju da imaju autonomiju, jer su na kompaktnom prostoru i potpuno su drugačiji narod od srpskog, ali međunarodna zajednica jednostavno ignoriše njihove probleme. Danas imamo situaciju u kojoj je više borbe za opstanak, odnosno ostanak na tim prostorima, nego za razvoj projekta kao što je autonomija”, rekao je Krasnići.

Krasnići smatra da je Albanija ravnodušna i prema Albancima u „preševskoj dolini“.

Ambasador Hil: SAD ne podržavaju zahteve Albanaca sa juga Srbije, Amerika protiv reciprociteta, zajednice opština i uključivanja u Briselski dijalog

“Albanija je bila ravnodušna i gotovo cinična prema problemu Preševske doline, tako da se u kontekstu onoga što mi zovemo nacionalnim pitanjem, preševska dolina potpuno ignoriše i zbog toga je njihova situacija tako teška”, rekao je Krasnići.

Politički analitičar Fidan Ukaj kaže da su kosovske institucije ranije morale da traže Zajednicu.

„Zapravo, zahtev za formiranje Asocijacije i za albanske opštine u delu Srbije trebalo je tražiti od početka procesa dijaloga, 2011. godine, odnosno od trenutka potpisivanja prvog sporazuma za normalizaciju odnosa, gde postoji 6 tačaka za Zajednicu opština sa srpskom većinom, gde je albanska strana trebalo da traži takvo udruženje i za građane Preševske doline. Naravno, legalno je i legitimno da građani Preševske doline imaju udruženje kakvo Srbija traži za Srbe na Kosovu”, kaže Ukaj.

Ukaj dodaje da kada bi političari bili objedninjeni oko zahteva za „preševsku dolinu“, onda bi i sam zahtev bio snažniji.

„Ne zaboravimo da politički spektar u preševskoj dolini nažalost nije uključen u njihove zahteve, a ja to smatram problematičnim, jer zahtevi dolaze odozdo prema gore. Kada bismo imali objedinjavanje ovog političkog spektra, onda bi zahtev bio snažniji, argumentacija bi bila potpunija i u saradnji sa Vladom Kosova, Vladom Albanije, takav zahtev bi bio upućen institucijama EU i Sjedinjenih američkih država, tako da postoji neka vrsta reciprociteta oko formiranja Udruženja građana Albanije, za deo gde žive u preševskoj dolini”, rekao je Ukaj.