Piše: Srbijanka Stanković
Bujanovac, 13. maj 2023. Koliko ste puta čuli za izjavu da je igra detetov posao? Nimalo slučajno, ova se rečenica ponavlja iz generacije u generaciju i potvrđuje svoju istinitost. Igra je način na koji deca uče o svetu, sebi i jedni o drugima.
Kao suštinski činilac pravilnog razvoja, rame uz rame sa kvalitetnim snom, zdravom ishranom i čitanjem, igra se čak u Ujedinjenim nacijama navodi i kao jedno od osnovnih prava svakog deteta. Dobro je znati da ne postoji pravi ili pogrešan način da se dete igra. Od pravljenja torte od blata, preko jurnjave i penjanja na drvo do konstruisanja kule kockicama, svaka se aktivnost koja zabavlja i inspiriše decu smatra maštovitom igrom. Naravno, dečije igračke su bitan deo detinjstva i na njima se zasniva zabava. Dobro opremljena prodavnica za decu je sjajno mesto da svom mališanu pružite početak zanimljive igre.
Ponekad se deca igraju sa prijateljima, a neretko osmisle igru sami. U nekim scenarijima igra deluje neuredno i pomalo rizično, a opet postoje i “scenografije” za opušteno i tiho igranje. Deci su potrebni samo vreme, prostor i sloboda da istraže ideje koje ih zanimaju.
Kako god da sa strane odraslima izgleda, kada se igraju, mališani uče. Zašto je igra nezamenljiv začin detinjstva i koje sve benefite deca imaju od igranja?
Deca uče kroz svoju igru
Ne potcenjujte vrednost igre. Deca uče i razvijaju kognitivne i društvene veštine, proširuju svoj rečnik, ali i fizičke sposobnosti kada se igraju. Kada se igraju prodavaca i kupaca, na primer, mališani razvijaju mišljenje, uče se kako da reše probleme, ali i unapređuju svoje veštine računanja.
U svakoj igri koja uključuje više dece možete računati na razvoj socijalne i emocionalne inteligencije. Kada su u grupi, mališani uče kako da se ponašaju jedni prema drugima, da postanu empatični, ljubazni i predusretljivi.
U igrama u kojima se piše, kao što je igra uloga učiteljice, vaspitačice ili konobara koji zapisuje porudžbine, deca dobijaju priliku da razvijaju pismenost. S druge strane, u interakciji sa vršnjacima proširuju svoj vokabular. Rečnik deteta se neminovno obogaćuje kada se igra novim igračkama kao što su, primera radi, igračke dinosaurusi, kada mora da savlada nove termine.
Trčanje, vožnja bicikla, penjanje, bilo koja aktivna igra poboljšava motoričke veštine i stimuliše pravilan fizički razvoj.
Igra kao podsticaj kognitivnog rasta
Igra je neophodna za zdrav razvoj mozga. Prvenstveno, ovde se misli na nestrukturiranu, slobodnu igru koja se odvija prema detetovoj režiji. Dakle, nema vezanosti za raspored ili aktivnosti koje vode odrasli.
Nestrukturirana igra pomaže dečjem mozgu da se razvije na pozitivan način, tako što jača i povećava neuronske veze u mozgu. Takođe, ima velikog udela u izgradnji i jačanju prefrontalnog korteksa mozga. Ova moždana regija utiče na način na koji dete uči, rešava probleme i stiče znanja o svom okruženju.
Igra je zdrava
Igra pomaže deci da budu jaka i zdrava. Boravak na svežem vazduhu, aktivno trčanje i skakanje, vožnja bicikla, svaka fizička aktivnost, zapravo, od velike je pomoći da mališan osnaži svoj imunitet i postane spretniji. Problem gojaznosti sa kojima se danas suočavaju mnoga deca potiče uglavom otuda što se premalo vremena provodi u kretanju.
Veliki broj mališana od najranijeg uzrasta koristi mobilne telefone ili tablete. Crtani filmovi i uopšte ekrani postali su dominantno sredstvo zabave u savremenom svetu. Posledice su nam svima poznate – sve je više dece koja odmalena nosi naočare, ima problem sa držanjem, ravne tabane i višak kilograma.
Aktivna igra, bilo da je reč o samostalnom ili igranju u društvu, najbolji je mogući način da se mališani odvoje od ekrana i okrenu dinamičnom i zdravom odrastanju. Jednostavno je, dečja tela su stvorena za kretanje i zato mališani imaju veoma jaku potrebu za fizičkom igrom.
Redovna, aktivna igra ima pozitivne i dalekosežne posledice po zdravlje tokom celog života deteta. Bez obzira na sposobnosti, interesovanja i mogućnosti mališana, fizička igra im pomaže da izoštre reflekse, poboljšaju motoriku, razviju ravnotežu i izgrade mišiće. Još neki od zdravstvenih benefita svakako su i poboljšana kardiovaskularna funkcija i gustina kostiju.
Igra smanjuje stres
Pored brojnih pozitivnih uticaja na fizičko zdravlje, igra ima veliku ulogu i u razvijanju emocionalnog i mentalnog blagostanja deteta. U svakoj igri mališani dobijaju priliku da emocionalno rastu, sazrevaju, socijalizuju se i postanu rezilijentniji. Uče kako da se kreću svetom na način koji mogu razumeti i obraditi. Oni istražuju kako da rade u grupama, da dele, da pregovaraju, da rešavaju sukobe i da govore u svoje ime. Rezilijentnost koja se najčešće opisuje kao otpornost na poteškoće i izazove u svakodnevnom životu je korisna veština za 21. vek. Može se reći da pruža direktan izlaz iz stresnih situacija, tj. da smanjuje rizik od anksioznosti i preplavljenosti stresom.
Svakodnevna igra može pomoći u smanjenju stresa i razdražljivosti, ali u jačanju osećaja samopoštovanja i radosti. Odrasli koji posmatraju decu u igri mogu im pomoći da bolje razumeju emocije tako što će im dati imena. Kada je napeto, možete reći: “Deluje mi kao da si nervozan zbog sutrašnjeg odlaska u školu.” Ako kao roditelj saslušamo dete, postavljamo pitanja i strpljivi smo, pokazujemo mu da nam je stalo i da su njegova osećanja i iskustva važna.
Kroz igru deca razvijaju maštu
Tokom igre, deca razvijaju svoju maštu. Oni izmišljaju igre ili se gube u lažnim, magičnim svetovima. Dok glume različite uloge ili dolaze do novih rešenja, mališani jačaju svoje samopouzdanje. Zamislite samo: svaka nova igra je kreiranje sopstvenih pravila, učenje kako da se ona slede ili prilagode po potrebi. Tako se zapravo stiču korisne veštine za snalaženje u životu i razvoj odnosa sa drugima.
Simbolička igra je sposobnost da se jedan predmet zamisli kao drugi. Primera radi, štap, kofa i šišarke mogu postati kašika za kuvanje, lonac i ukusni sastojci. Na sličan način, isti predmeti mogu da posluže i kao pribor za pecanje. U svakom slučaju, prostora za razvoj mašte i kreativnosti je mnogo, što doprinosi ne samo živopisnom detinjstvu, već i uspehu tokom celog života.
Nema sumnje, pozitivni efekti igre na decu su dalekosežni. Kreativna igra utiče na fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje mališana. Sve ove prednosti mogu se odnositi na odrasle. Naime, kada roditelj vodi s detetom razgovor o igri pokazuje mu svoju angažovanost, ali i da poštuje dečije odluke u igri. Zbog toga se stvaraju jače veze i okruženje koje podrazumeva poštovanje, poverenje i ljubav. Prema tome, kroz igru i uključenost roditelja, postavlja se dobra osnova za emocionalno stanje koje je najpovoljnije za negovanje mozga koji uči i razvoj ličnosti.
Fotografije:
- https://www.pexels.com/photo/children-playing-wooden-toys-3661389/
- https://www.pexels.com/photo/girl-playing-inside-her-room-3933025/
- https://www.pexels.com/photo/children-doing-arts-and-crafts-at-school-8612992/
- https://www.pexels.com/photo/toddler-playing-soccer-296302/