Piše: Ragmi Mustafi

Plakat zabranjenog filma

Bujanovac, 11. jun 2023.-  Jučerašnja zabrana prikazivanja dva filma, „Tišina ubija” i „Neverni”, u produkciji glumca Ganija Veselija pod nezavisnom produkcijom „Coloseum”, koju su sproveli Javno tužilaštvo i Policija Srbije u Bujanovcu, izazvala je široku zabrinutost zbog cenzure i potiskivanja umetničkog izraza. Jer, zabrana će ostati na snazi do okončanja istrage koja je u toku.

Policija je privela glumca-producenta Ganija Veselija i direktora Doma Kulture u Bujanovcu, Jetmira Ismailija, samo 20 sati pre njihove dugo očekivane premijere i šest sati posle posete ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, koji je obišao kompletno renoviran objekat Policijske stanice u Bujanovcu. I tom prilikom je naglasio da su „rekonstrukcijom bujanovačke Policijske stanice policajcima obezbeđeni najbolji uslovi za rad, a time će biti poboljšani brzina i kvalitet usluga koje pružaju građanima“.

A glumac je priveden zbog krivičnog dela: Izazivanje nacionalne, verske i rasne netrpeljivost iz člana 317 u vezi sa članom 30 stav 1. Krivičnog zakonika u kome se kaže:

„Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj” i krivično delo iz člana 28 stav 1. Zakona o kinematografiji koji kaže: “Zabranjeno je stavljanje u promet i javno prikazivanje kinematografskog dela kojim se zagovara ili podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili nekog drugog ličnog svojstva”.

Međutim, ništa od toga nije istina u slučaju dva filma. Jer, kako Javno tužilaštvo i policija gledali su ove filmove putem „dojava nn lica”.

Zato uključivanje organa za sprovođenje zakona, odnosno Policije kao post-produkcije, slučaj je bez presedana. Sem reditelja, produkcije i montažera niko nije video te dva kratkometražna filma. To je vid direktne povrede slobode govora, umetničkog stvaralaštva i prava umetnika da se slobodno izrazi. Štaviše, policijsko zastrašivanje i gušenje umetničkih dela, proizvod je aktualnog sistema u Srbiji koji je izazvao eroziju umetničkih sloboda i u Preševskoj dolini.

U ovom slučaju,  da li zabrana premijere filmova može biti povezana s političkim kontekstom ili napetostima? Umetnička dela mogu postati politički nabijena, a vlasti mogu reagovati na njih na politički motivisan način. Imajući u vidu da ovaj projekt iz pet epizoda, podržan od strane Albanskog nacionalnog saveta uz finansiranje Vlade Republike Kosovo, imaju za cilj da prikažu autentične narodne albanske priče u Preševskoj dolini, promovišući nematerijalno kulturno nasleđe i raznolikost ovog regiona.

Ili, u kontekstu kao što je Preševska dolina, gde postoji etnička i kulturna raznolikost, zabrana premijere filmova povezana sa pravima i diskriminacijom albanske zajednice, imajući u vidu da opštinska biblioteka Bujanovac tokom devedesetih do 2003, zabranila je i knjigu “Tvrđava”, čuvenog albanskog pisca Ismaila Kadarea, po istim principima.

Svakako, umetnost, uključujući film, često služi kao sredstvo izražavanja različitih ideja, perspektiva i stvarnosti. Kada se ograničava ili zabranjuje premijera umetničkog dela, kao što su filmovi, postoji rizik gušenja kreativnosti, slobode izražavanja i raznolikosi mišljenja. Jer, umetnost ima moć da izazove rasprave, pre ispita postojeće norme i pokaže različite perspektive.

Tužilaštvo: Nije bilo ni hapšenja ni zadržavanja zbog filmova

Zabrana premijere filma može sprečiti javnost da iskusi i proceni umetničko delo sa prvog izvora, umanjivajući potencijalnu priliku za dijalog i razmjenu ideja. Osim toga, cenzura umetnosti može imati dugotrajne posledice na slobodu izražavanja i umetničko stvaralaštvo. Kreativnost i umetnost trebaju biti slobodne od nametnutih ograničenja kako bi se potaknula inovacija i razvoj društva.

Upravo zbog toga je važno štititi slobodu izražavanja i umetničke slobode, kako bi umetnici imali mogućnost istraživanja novih ideja, suočavati se s kontroverzama i izazivati javnost na razmišljanje.

Da li su ovo granice državnih ovlašćenja u regulisanju umetnosti i kulturnog izražavanja? Da li su  dovedeni u pitanje principiumetničke slobode i kreativne autonomije? Ili se ipak ovo odvija u kontekstu političke i društvene situacije u regionu, zamršene dinamike između Srbije i Kosova?  Zabrana ovih filmova, dakle, ne utiče samo na umetničku zajednicu, već́ ima i šire implikacije na politički pejzaž i međuetničke odnose u ovoj oblasti.

Plakat

Naredni dani će utvrditi ishod istrage i rasvetliti da li se zabrana ovih filmova smatra neophodnom za istragu ili pak kao neopravdano narušavanje umetničkog izražavanja i slobode govora. Ili, ipak u Srbiji vlada praksa damnatio memoriae  tzv. „kultura otkazivanja“ u kojoj albansku zajednicu izbacuju ili odstranjuju iz javnih ili društvenih, kulturnih,, javnih institucija ili javnih preduzeća, povodom određenih stavova ili dela. Jer policiji u Bujanovcu obezbeđena je  „brzina i kvalitet usluga“, a sada i post-produkcija.

I na kraju, bivši ministar i sadašnji šef BIA, Aleksandar Vulin jeste optužen 2019. . za govor mržnje, izazivanje nacionalne, verske i rasne netrpeljivost upotrebajući javno termin „Šiptar“ za Albance i ako je Poverenik za ravnopravnost još 2015. godine konstatovao da upotrebom izraza „Šiptar” vređa dostojanstvo pripadnika albanske nacionalne manjine, čime su prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Ali, Viši sud u Beograd nije smeo da ga kazni. Film!?

(Autor je bivši predsednik Nacionalnog saveta Albanaca)