Bujanovac, 16. septembar 2023. – Dijalog i kompromis Beograda i Prištine nemaju alternativu a obaveze obe strane definisane su briselskim sporazumima 2013. i 2015, kao i dogovorom postignutim u Ohridu ove godine. Treba uspostaviti redosled koraka da obe strane ispune ono na šta su se obavezale, korak po korak. U četvrtak premijer Kurti nije prihvatio kompromisno rešenje, ali dijalog nema alternativu zbog boljeg života građana na jugu Srbije i na Kosovu, rekao je za Bujanovačke Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji.
On je u petak boravio na jugu Srbije a sa urednicima Bujanovačkih i portala na albanskom Folonline razgovarao je na kraju svoje posete.
Na pitanje da li je trajanje dijaloga oročeno, na šta su se to obe strane do sada obavezale konkretno, i na šta bi bilo kompromisno rešenje na kome insistira, naš sagovornik kaže:
-Nije oročen, ali ne može da traje večito. Naš fokus je na sprovođenju dogovorenog, najpre iz 2013. kada je dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, što je prihvatio i kosovski parlament. Ovo je trenutak da se sve dogovoreno i sprovede. Posle neuspešnog dijaloga u četvrtak, konsultovaćemo članice EU, ali je jasno da dijalog nema alternativu. Čitava postavka dijaloga je odavno jasno postavljena, obe strane su to prihvatile, a ovo pitanje treba posmatrati u kontekstu čitavog regiona. Poptrebna su nam evropska rešenja, a komprimis je pobeda dve strane, kompromis je model EU, da u tom kontekstu vidimo i dogovor i kompromis dve strane. Korak po korak, najpre jedna strana nešto učini, pa onda druga, rekao je Žiofre ali nije precizirao na šta su se obe strane konkretno obavezale.
Govoreći o položaju Albanaca na jugu Srbije, Žiofre je istakao važnost sprovođenja Plana od 7 tačaka Vlade Srbije iz 2013, koji se tiče integracije Albanaca.
-Želimo sprovođenje tog plana i to smo preneli resornim ministarstvima i predstavnicima države, Koordinacionom telu. Ovde smo, u razgovoru sa lokalnim Albancima, čuli da postoje brojni problemi, pre svega nepriznavanje diploma sa Kosova, zatim nedostatak integracije, jezičke barijere. Prava manjina su nam važna u EU, i zaštita manjinskih prava je deo pregovora koje Srbija vodi sa EU. Albanska manjina mora da bude predstavljena u svim sferama javnog sektora. Veliki probem je nepriznavanje diploma i oktobra imamo Samit u Tirani u okviru Berlinskog procesa na kome ćemo razgovarati i o tome, kaže Žiofre.
On je naglasio da EU radi na brojnim projektima u cilju poboljšanja životnih uslova u Bujanovcu i Preševu.
–
