Piše: N. Lazić
Prošle nedelje su naprednjački predsednici opština i gradonačelnici masovno podnosili ostavke, što je više nego očigledan znak da će se u većini gradova u decembru održati lokalni izbori. Prvi čovek Bujanovca Nagip Arifi nema potrebu za ostavkom, tako da će lokalni izbori u našem „malom mistu“ biti održani kad im je i vreme-sledeće godine. Naravno, ukoliko se nešto ozbiljno ne desi pa Arifi podnese ostavku pre isteka četvorogodišnjeg mandata. Posle izbora 2020, iako je to već bila gotova stvar, Arifijeva DP i SNS, kao izborni pobednici, nisu napravili vlast jer se u posao umešao Gent Cakaj, tadašnji ministar inostranih dela Albanije, koji je u Tirani okupio sve lokalne albanske lidere sa direktivom da se napravi „svealbanska koalicija“, iz koje je kasnije istupila Alternativa Arbera Pajazitija. Srbi su, prvi put posle 2002. ostali van vlasti, a srpske stranke posle tih izbora svojom odlukom i van parlamenta, vraćajući se u skupštinske skamije tek povremeno, pri donošenju, kako su navodili, važnih odluka. Poslednji takav slučaj videli smo septembra, kada su glasali za rebalans budžeta, što su pojedini albanski političari protumačili kao pripremu za novu koaliciju posle izbora čiju bi osovinu činili DP i SNS. Bujanovačke su nakon izbora juna 2020. uradile analizu rezultata, a taj tekst prenosimo sada. Može koristiti i građanima i strankama
Bujanovac, 2. oktobar 2023. (Foto Bujanovačke) – Na lokalnim izborima 21. juna svoje biračko pravo iskorostilo je 20.958 građana Bujanovca sa pravom glasa od 43.480 upisanih u birački spsak, što daje izlaznost od oko 48 odsto.
U tabeli možete videti tačan broj glasova koji je dobila svaka od 9 lista, a izvor je Opštinska izborna komisija (OIK)
Odnos snaga u parlamentu možete videti OVDE.
Uvidom u podatke rezultata glasanja sa svakog od 59 biračkih mesta, lako se potrđuje staro pravilo da izbore dobija stranka koja trijumfuje u selima.
To posle ovih izbora znaju pobednici- Demokratska partija (DP) sa 5.048 glasova i SNS sa 80 manje, ili 4.968, dovoljno za po 10 mandata u parlamentu sa 41 mestom.
DP je pobedio na 4 od 5 glasačkih mesta u Velikom Trnovcu, najvećem albanskom selu, isto kao i SNS u selima u kojima žive Srbi.
Partija demokratskog delovanja (PDD), na drugoj strani, ima više glasova u manjim albanskim selima poput Samoljice, Letovice, Muhovca ili Turije, međutim nedovoljno za više od 3.727 glasova.
Prema očekivanjima, PDP Šćiprima Muslijua (sin pokojnog Jonuza) ubedljiv je bio u svojim tradicionalnim uporištima, Končulju i Dobrosinu, a zanimljivo je da je DP Nagipa Arfija dobio 25 odnosno 13 glasova u čisto srpskim Lopardincu i Rakovcu, gde je inače SNS ubedljiv.
SNS je slavio i u kleničkom kraju, gde je ranije Stojanča Arsić, koji je sada predvodio listu SPS, bio bez premca.
Slobodno se može reći da rezultatom opravdano mogu da budu nezadovoljni pomenuti Arsić i Arber Pajaziti, koji je sa svojom Alternativom za promene prvi put učestvovao na izborima.
Obe grupacije osvojile su isti broj glasova- po 1.658 i 3 odbornička mandata.
Ako je Pajazitiju uteha to što su mu ovi izbori sefte, Arsić se komotno može nazvati najvećim njihovim gubitnikom, sa šansom da ponovo bude deo vlasti ravnom onom da večeras na bujanovački trg slete marsovci. Ukoliko se nešto tektonski ne promeni jer, napomenimo, radio se o starom političkom liscu.
Sa svojom grupom građana, kojoj je sada nedostajao Boban Pavlović, ali i ekipa iz SDPS (Rasim Ljajić), koji su se pridružili koaliciji oko SNS, Arsić je 2016. osvojio 2.420 glasova (11,7 %) na gotovo identičnoj izlaznosti kao 21. juna (glasalo 20.784 birača)
Ako ovome dodamo da je 2016. SPS sa Nenadom Tasićem Tasom osvojio 1.121 glas (5,4%), koji je sada išao sa Arsićem, nekolicinom pridošlica iz SNS i nekim novim licima, jasno je da je ova grupacija u odnosu na prošle izbore u debelom minusu od 1.833 glasa.
Uvidom u rezultate 21. juna, nije teško zaključiti da je ogroman deo tih glasova srpske zajednice sada otišao SNS listi (Aleksandarv Vučić-Za našu decu), koja je 2016. osvojila 3.483 glasa.
I pored velikog rezultata SNS, Srbi će imati jedan mandat manje, 13 umesto dosadašnjih 14. Razloge tome treba tražiti u manjoj izlaznosti Srba nego 2016, kada su srpske stranke sakupile 7.200 glasova, a sada 600 manje, taman taj jedan mandat.
Na drugoj strani profitirali su Romi, čije su obe stranke dobile po jednog odbornika.
Pobednik izbora Nagip Arifi neznatno je, za 392 glasa, uvećao svoj glasački fond u odnosu na votiranje 2016, kada je za njega glasalo 4.656 birača.
Ali, šta se desilo sa 6.013 glasova Partije demokratsko delovanje (PDD) iz 2016?
Gde je nestalo 2.286 glasova, pri broju glasača kao pre 4 godine?
Mitrović i Stojanča se dogovorili, Srbi jedinstveni u bojkotu Skupštine
Tadašnji partner, sada samostalna DUA, „pojeo“ je 727 glasova, a ostalo, gledajući rezultate, najverovatnije Arber Pajaziti, iako se očekivalo da on otkine deo „plena“ svom bivšem poslodavcu i partijskom šefu Nagipu Arifiju.
Izbori u Bujanovcu, iz ciklusa u ciklus, demantuju onu staru da se u Srbiji uglavnom glasa za vlast. Od 2002. pa naovamo na čelu opštine smenjuju se Arifi i Kamberi, uz jednu konstantu koja se može nazvati njihovim zajedničkim imeniteljem: Stojanču Arsića.
Ne treba, konačno, biti previše pametan pa konstatovati da su DP i posebno SNS, nošen vetrom sveopšte popularnosti i moći svog lidera, verovatno imali bolju kampanju od PDD i SPS (Arsić), više volje i elana u doba korone bez velikih okupljanja i, na kraju, više glasova u kutijama što je, ako stvar ogolimo i banalizujemo te svedemo na aksiomsku frazu, odraz volje punoletnih Bujanovčana koji su se, izgleda uželeli nekakve promene.