Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 7. februar 2024. Problem u Predškolskoj ustanovi „Naša radost“ u Bujanovcu je nedostatak prostora, a radna grupa koju je formirala bujanovačka Skupština se očigledno nije bavila suštinom koja se ogleda u tome da se ustanovi šta je potrebno za otvaranje nove grupe, bilo na albanskom ili srpskom jeziku – kaže za Bujanovačke direktor Službe Koordinacionog tela za jug Srbije Nenad Mitrović.

Podsetimo, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Nevzad Lutfiu tražio je od Nenada Mitrovića, sa kojim se sastao u utorak, otvaranje odeljenja na albanskom jeziku u bujanovačkom vrtiću “Naša radost”. U suprotnom, upozorio je Mitrovića da će lično organizovati protest ispred vrtića zajedno sa roditeljima albanske dece.

NSA traži albansko odeljenje u vrtiću i Albance u Muzičkoj školi

Mitrović za naš portal objašnjava da se ne radi o tome da li su deca srpska ili albanska, već o nedostatku prostora u samom vrtiću.

-Razgovarali smo o problemu koji postoji u predškolskoj ustanovi „Naša radost“, a on se sastoji u tome da ima dece koja su na listi čekanja, kako albanska tako i srpska. Dogovorili smo da u narednom periodu održimo jedan veći sastanak na kome ćemo biti prisutni mi iz Koordninacionog tela, predstavnici NSA, direktor predškolske ustanove i njegovi saradnici, predstavnici Školske uprave, predsednik opštine i predsednik skupštine – kaže Mitrović.

Očigledno je, kako kaže, da se radna grupa, koja je bila formirana od strane lokalne samouprave, nije bavila suštinom, a ona se ogleda u tome da se ustanovi šta je tamo potrebno za otvaranje nove grupe, nebitno da li je ona na albanskom ili srpskom jeziku.

– Treba videti šta je to što fali vrtiću da bi se otvorile grupe i da bi se smanjila lista čekanja. Po nekim mojim saznanjima reč je o nedostatku prostora i ako je to u pitanju onda treba pristupiti izradi projektno-tehničke dokumentacije, da vidimo kako može da se reši taj nedostatak prostora – objašnjava Mitrović.

Mitrović je za naš portal prokomentarisao i zahtev šefa NSA za zapošljavanjem albanskih kadrova u Muzičkoj školi.

–Svuda se ističe problem integracije Albanaca u državnom sistemu Republike Srbije, to nije ništa novo i to Albanci u kontinuitetu traže poslednjih dvadeset godina. Juče su izdvojili zahtev za Muzičku školu, rekavši nam da tamo ne postoji nijedan predavač na albanskom jeziku, a pre toga su bile neke druge državne institucije – kaže Mitrović.

To ne zavisi, kako kaže, od Koordinacionog tela, kao ni od NSA, već od plana i programa škole.

-Ako škola svojim planom i programom predvidi da imaju nastavu na albanskom jeziku, onda je moguće o tome razgovarati. Ako školska ustanova to ne uradi kako mi ne možemo na silu da zaposlimo nekog – kaže on.

Integracija je proces, dodaje on, a taj proces traje drugo i ne može se preko noći rešiti.

-Postoji volja da se sagledaju problemi, da vidimo šta može da se reši, jer je ideja da Srbi i Albanci ne žive jedni pored drugih, nego da žive jedni sa drugima. Mi smo ovde komšije i nemamo nikakav razlog da bežimo jedni od drugih, već da međusobno sarađujemo – kaže Mitrović.