Godinama unazad, pa i ovog leta, Bujanovac i njegovi građani izloženi su trovanju sa deponije. Slične probleme imao je i Šabac, a nekadašnji gradonačelnik ovog grada, Nebojša Zelenović, u autorskom tekstu za grupu lokalnih medija, među kojima je i naš, objašnjava kako je taj problem rešen. Svaka sličnost sa Bujanovcem je slučajna, razlika je samo u sposobnim i nesposobnim
Piše: Nebojša Zelenović
Bujanovac, Šabac, 17. jul 2024. – Grad Šabac se godinama, kao i svi gradovi u Srbiji, gušio u sopstvenom smeću. Mesto na kojem smo mi Šapčani odlagali otpad pune 23 godine je zapravo bio šumarak uz obalu reke Save, udaljen od centra grada svega nekoliko stotina metara. Neprijatni mirisi, sa deponije, isparenja, dim, plamen i gasovi su bili i naša svakodnevnica. Brdo smeća, površine 20 hektara, u sred stambenog naselja, bilo je ružna slika grada na koju su se svi već bili navikli, ne verujući da se to ikada može promeniti.
Ipak, ugledajući se, kao i uvek u svojoj istoriji, na moderna iskustva iz evropskih gradova, Šabac je, zajedno sa komšijskom Sremskom Mitrovicom, ušao u projekat zbrinjavanja komunalnog otpada na način kako se to radi u uređenom svetu.
Zahvaljujući dogovoru ova dva grada, uz podršku Evropske unije u iznosu od 8 miliona evra, regionalni projekat za sanitarno odlaganje čvrstog otpada omogućio je funkcionisanje jedne od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini i Mačvanskom okrugu.
Godišnje, na ovu deponiju odloži se, uz poštovanje svih ekoloških standarda, više od 80.000 tona otpada, a sada se tu odlaže i smeće iz Bogatića, Rume i Šida.
Ovako je bilo nekada u Šapcu
Preduslov naših partnera iz EU za otvaranje deponije po najvišim standardima je bio i da grad Šabac prihvati obavezu da sakupi smeće sa čitave svoje teritorije. Podsetiću da i danas više od polovine domaćinstava u Srbiji nije obuhvaćeno sistemom organizovanog odnošenja smeća, a te 2014.godine mi smo bili pioniri. Šabac ima 50 sela, iz kojih se nikad nije odvozio otpad, a završavao je po pravilu u seoskim kanalima, rečicama i potocima. Suočivši se sa velikim poplavama te godine, doneli smo odluku da se jednom za svagda izborimo sa smećem i našim lošim navikama koje su nastale iz nesposobnosti da uvedemo i držimo red. Uložili smo milion evra i očistili 100 km zapušenih vodotokova.
A ovako sada na mestu gde je bila deponija
Od 2015.godine Šabac više nema problema sa otpadom. Smeće se sakuplja na uređen način, jednom sedmično, prema rasporedu odnošenja iz svake kuće u selu i gradu na jednak način. I sa planine Cer, iz 40km udaljenog sela Bukor, kao i iz Gospodar Jevremove ulice u centru grada, smeće se odnosi uredno i svi plaćaju istu cenu, koja je i dalje najjeftinija u državi.
Moguće je imati najbolju uslugu po najnižoj ceni, što je godinama bila lokalna politika grada Šapca, sve do 2020.godine kada je SNS pokrao izbore i oteo Šapčanima slobodu. Srećom sistem je tako dobro postavljen da još uvek ne mogu da naprave preveliku štetu. Gledamo kako se ovih dana guše u najotrovnijem dimu sa deponija Čačani, Užičani, Mladenovčani, Beočinci, Bujanovčani, a u pitanju je jednostavan tehnički posao da sakupiš i odložiš sopstveno smeće. Nije nuklearna fizika
Godine propadanja pod Naprednom strankom koštaju građane Srbije novca i zdravlja. A urušen administrativni kapacitet gradova i opština iz kojih se izbrisalo institucionalno sećanje kako javni poslovi treba da se obavljaju garantuje da će u sledećim godinama životne prilike biti još gore.
Na nama je da ne dozvolimo kriminalcima da nam unište živote, na nama je da sačuvamo normalnost, na nama je da pokažemo snagu da se izborimo sa svojim problemima.
Znam da možemo.
