Bujanovac, Beogead, 16. avgust 2024. – Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da su sindikati i poslodavci, na početku pregovora o minimalnoj zaradi za 2025. godinu, izneli stavove o procentu povećanja, a da će država predlog saopštiti 19. avgusta, na narednom sastanku. Sindikate traže povećanje minimalca za 30 odsto, dok iz Unije poslodavaca poručuju da je realno 8 posto.

Stav SSSS i Ujedinjenih granskih sindikata ‘Nezavisnost’ je da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da bude 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili 61.800 dinara“, rekao je Mihajlović posle sastanka za Betu. To bi, kako je rekao, značilo da se minimalna zarada sa sadašnjih 47.000 dinara poveća za 30 odsto, kako bi se do 2027. ostvario cilj Vlade da minimalna zarada iznosi 650 evra.

Mihajlović je rekao da poslodavci predlažu povećanje minimalca za osam odsto, a da su predstavnici Ministarstva finansija obećali da će procenat povećanja saopštiti na sledećem sastanku.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Betu da poslodavci smatraju da je realno povećanje minimalne zarade osam odsto, a da bi, za svaku veću povišicu, od države tražili kompenzaciju.

Sindikat: Minimalac da pokriva osnovne troškove života

„Razlika u stavovima je značajna. Predstavnici države su rekli da će inflacija naredne godine biti oko tri odsto, a da će bruto domaći proizvod porasti oko 4,5 odsto, što je blizu osam odsto i to smatramo realnim povećanjem minimalne zarade“, rekao je Atanacković.

Dodao je da bi za veću stopu rasta od države tražili određene ustupke i kompenzaciju.

Institut minimalne potrošačke korpe, kako je navedeno, „ne postoji nigde u Evropi osim u Srbiji, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe, namenjene tročlanom domaćinstvu“.

Ističe se da je taj sindikat „usvajanjem zaključka na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2018. godine da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom pokazao spremnost za kompromis pokušavajući da način korak napred“.

Kao zemlja, kandidat za članstvo u EU, Srbija bi, kako je naveo taj sindikat, trebalo da usklađuje zakonodavstvo sa zakonodavstvom, direktivama i preporukama EU.

Dodaje se da se Direktivom EU „preporučuje da minimalna zarada ne bude niža od 60 odsto prosečne zarade, a s obzirom da u Srbiji postoji trend ‘rasta’ prosečne zarade, kako to navode nadležni organi, onda je sasvim opravdano da minimalna zarada sledeće godine bude veća od 60.000 dinara“.

Ističe se da je dodatni argument za povećanje minimalne zarade broj zaposlenih kojima poslodavci isplaćuju taj iznos.

„Naša procena je da minimalnu zaradu prima više od 250.000 radnika, ali ako je taj broj ispod 100.000, odnosno 99.456 lica, kako to tvrde državni zvaničnici, onda ne postoji bojazan da će povećanje minimalne zarade značiti preveliko opterećenje za poslodavce i državu kao poslodavca, prilikom njene isplate“, naveo je UGS „Nezavisnost“.

Brži rast minimalne zarade u narednim godinama, kako je ocenio taj sindikat, neophodan je jer se Srbija, po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste, iza nje su jedino Severna Makedonija i Albanija.

UGS „Nezavisnost“ je, kako je navedeno, na sastanku upitao predstavnike države da li se odustalo od projekcije Vlade Srbije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra, ali konkretan odgovor nije dobio.