Deponija u Bujanovcu je „rak rana“ ovog grada. No, ako je za utehu, a nije, slične probleme imaju građani brojnih gradova u Srbiji. U ovom tekstu pročitajte probleme sa kojima se, osim nas Bujanovčana, suočavaju Nišlije, Čačani i Kragujevčani. Prošlo je 11 godina od kada su tadašnji gradonačelnik Niša i predsednici 7 okolnih opština potpisali ugovor o regionalnoj deponiji „Keleš“, ali se ona nije izgradila. O njoj nadležni više i ne govore, a nakon što je pre nekoliko godina najavljeno da će biti građen Centar za otpada sa spalionicom – i o tome se ćuti. Rešenja nema ni u Bujanovcu, gde redovni požari na deponiji direktno ugrožavaju zdravlje ljudi, regionalna deponija Čačanima nije donela trajno rešenje već probleme i Užičanima, a Kragujevčani, poput Nišlija, čekaju trajno rešenje i obećanja o regionalnoj deponiji
Autor: Južne vesti, OzonPress, Glas Šumadije, Bujanovačke
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Bujanovačke, Južne vesti, Ozonpress i Glas Šumadije
Bujanovac, Niš, Čačak, Kragujevac, 4. septembar 2024. – Gradska deponija u Bujanovcu predstavlja pravu ekološku katastrofu godinama unazad. Požari koji traju i po nedelju dana i širenje otrovnog dima gradom i okolnim selima dešavaju se na desetine puta godišnje, a trajnog rešenja za sada nema. Nakon poslednjeg velikog požara koji je izbio početkom avgusta i trajao tri dana, a za koji novi predsednik Opštine Bujanovac Arber Pajaziti smatra da je podmetnut, postavljene su nadzorne kamere i naloženo je da radnici JP Komunalac dežuraju non-stop kako bi se sprečile paljevine.
Gradska deponija će od sada biti pod nadzorom sigurnosnih kamera 24 sata. Rukovodioci JP Komunalac i firme MNF potpisali su ugovor za ugradnju ovih uređaja koji će služiti za kontinuirani nadzor tog prostora. Na ovaj način biće onemogućen ulazak neovlašćenih lica na deponiju, kao i neuredno odlaganje otpada od strane samih radnika ovog preduzeća – rekao je predsednik Opštine.
Međutim, samo dve nedelje kasnije, opet je došlo do požara i trovanja građana, ali su ovog puta na deponiju odmah stigle cisterne za gašenje i nadležni su izjavili da čekaju izveštaj sa nadzornih kamera.
Najveći problem predstavlja to što se deponija nalazi u neposrednoj blizini naseljenih mesta, njiva, ali i dve fabrike mineralne vode, potpuno nelegalno na privatnim imanjima, ali građani uzalud traže njeno potpuno izmeštanje. Rešenje problema se nazire, ali tek za nekoliko godina, ukoliko se ispune obećanja nadležnih sa republičkog nivoa da će sav otpad sa teritorije Pčinjskog okruga biti otpreman na veliku ekološku deponiju Meteris kod Vranja, čije je proširenje u toku.
Kristina Mitić, koja sa porodicom živi tik pored gradske deponije, zbog zagađenja izazvanih požarima kaže za Bujanovačke da svake nedelje vodi decu kod lekara zbog respiratornih infekcija. Obraćala se svima, od predsednika Aleksandra Vučića do nadležnih u Opštini Bujanovac. Svi su joj obećali da će problem rešiti, ali je sve ostalo samo na obećanju.
Imam troje dece, devojčicu od sedam godina i blizance od četiri godine i prečesto ih vodim kod lekara zbog respiratornih infekcija. Ne mogu da pustim decu da se igraju napolje, ne mogu da stavim veš da se suši u dvorištu zbog dima, a ni prozore ne otvaram, stalno zovemo vatrogasce – rekla je Mitićeva
Lidija Stojković, diplomirani biolog sa licencom ekološkog inspektora, autor mnogih projekata vezanih za ekologiju, objasnila je za Bujanovačke kako dim sa deponije utiče na zdravlje ljudi:
Sve što se zapali i gori na deponiji – guma, plastika, neonske sijalice, olovo… sve je to vrlo kancerogeno. Sve te supstance kruže u prirodi i opasne su, neke od njih i smrtonosne. Izazivaju pad imuniteta, pa nas napadaju virusi i bakterije. Posebno osetljive grupe su stariji sugrađani, deca, trudnice, asmatičari, hronični bolesnici, dijabetičari, onkološki bolesnici. Isparenja utiču i na plodnost, na nervni sistem, umanjuju nam funkciju mozga – kaže Stojkovićeva
Besplatna škola za bahatu bujanovačku vlast: Ovako je Grad Šabac zauvek rešio problem deponije
Konačno rešenje problema gradske deponije u Bujanovcu najavljeno je za kraj 2026. godine od strane ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, kada će, po njegovim rečima, biti završeni radovi na regionalnoj sanitarnoj deponiji “Meteris” u Vranju, na koju će biti otpreman i otpad sa gradske deponije u Bujanovcu. Projektom su obuhvaćeni i Surdulica, Trgovište, Preševo i Bosilegrad.
Opština Bujanovac je potpisnica međuopštinskog sporazuma o odlaganju otpada, a još se čeka na završetak transfer stanice na kojoj će se otpad razvrstavati, a potom otpremati na regionalnu deponiju u Vranju.
Znamo da vam je najveći problem ovde deponija. Mi smo kao Vlada potrpisali ugovor sa Vranjem oko izgradnje regionalne deponije Meteris i to krećemo da radimo. Vrednost je 22 miliona evra i izgradnjom te regionalne deponije sav otpad iz vaše opštine će ići tamo i time ćemo definitivno rešiti problem koji imate – rekao je Vesić u novembru tokom posete Bujanovcu.
Gradska deponija nije jedini problem Bujanovčana kada je zagađenje u pitanju. Ceo Bujanovac sa okolinom, kao i priobalje Južne Morave i Trnovačke reke, su postali divlja deponija, a pojedini delovi grada izgledaju kao scenografija za horor film. Kontejnera ima premalo, pri tom je većina njih polomljena i nefunkcionalna, pa pa prečesto i najuži centar grada izleda kao deponija. Đubre se raznosi po ulicama, baca se i na mesta koja nisu predviđena za to, pretvarajući svaki čošak grada u divlju deponiju. Nadležni su popisali i najavili uklanjanje divljih deponija, čekao se ugovor, ali sa tim poslom ni posle 2 meseca se nije počelo.
____________________________________________________________
Niš: Deponija iz 1968. postaje tesna
Sav otpad koji se sakupi u Nišu, ali u nekim okolnim mestima, odlaže se na deponiji “Bubanj” koja je otvorena još 1968. godine, a već decenijama na njoj manjka prostora. Odavno se priča da je potrebno da ona bude rekultivisana i zatvorena, a umesto toga se ulaže u sanaciju postojećih polja. Samo ove godine, kako stoji u planu javnih nabavki JKP Mediana, planirano da se uloži 100 miliona dinara za sanaciju polja S1, S2 i S3.
Koliki je rizik ta deponija niko ne govori, ali je ove godine JKP Mediana raspisala tender za firmu koja će uraditi monitoring deponije i za to dobiti oko 34 miliona dinara.
Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, potrebno je da se urade merenja deponijskih gasova i oceni koliko je lokacija bezbedna od paljenja, klizišta i da li ima rizika od stvaranja eksplozivnih gasova.
Baš zato što je na deponiji “Bubanj” malo prostora, još 2013. godine počela je priča o regionalnoj deponiji „Keleš“ i tada je najavljeno da će biti izgrađena do 2015. godine. Prvo je bio plan da se formira novo regionalno javno preduzeće koje bi upravljalo, a onda je dogovoreno da se uđe u javno-privatno partnerstvo.
Propali su tenderi za koncesionara 2015. i 2016. godine na koje su se prijavljivale grčke i španske kompanije, govorili su Kinezi i Amerikanci da bi upravljali otpadom, a potom i 2020. godine Italijani, ali sve to nije bilo uspešno.
Nakon višegodišnjeg pauze se ova deponija pominje u Programu ekonomskog razvoja Grada Niša za 2022. godinu, nakon čega se iste godine pominje i novo rešenje.
Naime, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović otkrio je da je u planu da se u Nišu izgradi regionalna deponija i centar za upravljanje otpadom sa spalionicom i to u sklopu projekta „Čista Srbija“. Ovo je potom potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je istakao da će sve biti rađeno u skladu sa ekološkim standardima.
Dakle, i dalje je plan da se u Nišu izgradi regionalni centar za upravljanje otpadom kome će se priključiti Sokobanja, Prokuplje, Blace, Žitorađe, Kuršumlija, Merošina, Ražanj, Doljevac, Aleksinac, Svrljig i Gadžin Han.
Za grad Niš planirana je izgradnja Centra za upravljanje otpadom sa termovaporizatorom (postrojenje za koinsineraciju čvrstog mešanog komunalnog otpada) kapaciteta do 250 T/dan, sa svim potrebnim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procedne vode, upravnom zgradom…) Termovalorizator proizvodi električnu energiju i toplu vodu, koja se može koristiti za grejanje objekata – stoji u opisu ovog projekta na sajtu projekta “Čista Srbija”.
Navode da je ugovorom predviđeno da prostor Centra bude na 500.000 kvadratnih metara, a da je predviđena sanacija i rekultivacija postojeće sanitarne deponije na površini od 135.700 m2.
Međutim, konkretnih i vidiljivih koraka i dalje nema. Na pitanja Južnih vesti o tome šta se dešava sa tim centrom, već mesecima ne odgovaraju ni iz Ministarstva, kao ni nadležni u Gradu Nišu.
____________________________________________________________
Smeće iz Čačka od Užica do Kragujevca
I Čačak je vrelo leto proveo sa usporenim odvoženjem smeća, prepunim uličnim kontejnerima, pretvaranjem Reciklažnog centra u divlju deponiju i razvoženjem hiljade tona svog smeća na smetlišta u Kraljevu, Kniću i Kragujevcu.
Čačak je inače jedna od 9 lokalnih samouprava koje su zajdničkim snagama, uz pomoć države i EU, podigle Regionalnu deponiju „Duboko“ u ataru grada Užica. U tom „konzorcijumu“ Čačak je najveći akcionar, ali je svoje učešće u upravljanju JP „Duboko“ u poslednjih nekoliko godina minimizirao.
Ministar Vesić u Bujanovcu obećao rešavanje deponije, kanalizaciju, brzu prugu (foto&video)
Nakon požara proletos Užičani su se gušili u dimu sa deponije, a usledila je tromesečna zabrana dovoženja smeća, sanacija posledica požara, pranje od odgovornosti, buđenje svesti meštana okolnih sela i građana Užica, organizovanje protestnih skupova ispred zgrade Skupštine grada Užica i postavljanje blokada za ponovni dovoz smeća.
Komšije iz Gornjeg Milanovca nisu htele ni da čuju da se čačansko smeće privremeno dovozi na njihovu deponiju, a dobra volja komšija iz Kraljeva, Knića i Kragujevca trajala je kratko, po 15, 20 dana, dok se tamošnje stanovništvo nije uzbunilo zbog toga.
Usledio je sastanak u Užicu i pokušaj da se donese odluka da se posle kakve-takve sanacije od požara smeće ponovo dovozi na deponiju Duboko. Meštani okolnih sela to nisu prihvatili, postavili su blokade na prilaznim putevima i kamioni smeća iz Čačka, Užica, Požege, Arilja su zaustavljeni.
Sedmog dana blokade kamioni su povučeni i auto-putem „Miloš Veliki“ upućeni ka Obrenovcu, gde će smeće biti spaljeno u termoelektrani ili ka regionalnoj deponijii u Sremskoj Mitrovici, pretpostavili su aktivisti Udruženja „Da (ne)dišemo Duboko“, koji su kamione sa smećem dopratili do ulaska na auto-put u Pakovraću.
Direktor JKP „Duboko“ pokušao je da iskoristi nastalu situaciju zabrane deponovanja čačanskog smeća kao ucenu za naplatu duga od 54 miliona dinara koji čačansko JKP „Komunalac“ ima prema deponiji „Duboko“. Manje-više dug se mora platiti, ali postavilo se novo pitanje – JKP „Komunalac“ uredno je fakturisao svoje usluge odvoženja smeća, a svoje obaveze ka „Dubokom“ nije izmirivao i sada je enigma gde je završio novac koji je uzet od građana i privrede Čačka?
____________________________________________________________
I Kragujevčani godinama čekaju gradnju regionalne deponije
Prvi kamioni sa komunalnim otpadom iz Čačka istovarili su svoj tovar na smetilište Jovanovac u Kragujevcu 15. jula i tada se znalo da će se na njoj odlagati 180 tona smeća iz tog grada jer se Čačak suočavao sa problemom deponovanja otpada od sredine maja, nakon velikog požara na deponiji Duboko kod Užica, na kojoj je više gradova i opština iz zapadne Srbije transportovalo otpad.
Reakcije građana bile su burne, jer za tu odluku nisu saznali od svojih gradskih vlasti, već je informacija stigla iz Čačka, onda kada ju je tamošnjim medijima obznanio gradonačelnik tog grada Milun Todorović.
Pored negodovanja Kragujevčana, opozicija je oštro kritikovala odluku, govoreći da se Kragujevac pretvara u “smetlište Srbije“ i da, pored svog otpada, sada “uvozi“ i tuđe smeće.
Kako je za Glas Šumadije rekao Marko Vujnović, direktor JKP Šumadija Kragujevac, ugovorom je deponovanje bilo predviđeno do 10. avgusta, deponovano je oko 1.600 tona otpada i, kako je kazao, ta količina ne može da ugrozi deponiju i negativno utiče na životnu sredinu.
A još 2020. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju modernih regionalnih deponija u Kragujevcu i Nišu do 19. decembra 2021. godine. Obećanja su bila deo projekta “Čista Srbija“ vrednog 3,5 milijardi evra, koji sprovodi kineska korporacija CRBS. U Kragujevcu je planirana izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa termovalorizatorom, ali do danas ni jedna deponija nije urađena.
Gradska uprava u Kragujevcu najavila je u martu 2021. izradu Plana detaljne regulacije Vitlište, gde bi trebalo da bude izgrađena nova deponija. Međutim, od tada je prošlo tri godine, a niko od zvaničnika nije javno spomenuo novu deponiju, a konačno je Vlada Srbije na nedavnoj sednici po predlogu Gradskog pravobranilaštva Kragujevca usvojila rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje saobraćajnice i same deponije komunalnog otpada Vitlište.
