Autor je TV snimatelj iz Niša
*pogledajte video na kraju teksta
Krajem oktobra 1979. godine, dakle pre okruglo 45 godina, Dragan Pantelić je dao gol Enveru Mariću iz Veleža golom iz svog šesnaesterca. Degažirao je i lopta je pala u šesnaestercu Evera Marića, preskočila ga i ušla u gol. U legendu.
Svi ste videli taj gol, tog dana i nedelje „evro gol“ koji se emitovao u celoj Evropi, za Južnu Ameriku sam 95% siguran, a vrlo verovatno i na severnom delu američkog kontinenta, Australiji. Kao danas neki video sa milijardu pregleda u danu i deset miliona šerovanja, a ujedno vest dana na televizijama širom sveta. Čisto poređenje.
To što ste videli gol je zasluga snimatelja, pokojnog Zorana Đorđevića, iz tadašnje Radio televizije Beograd, kasnije RTS. Priča o snimanju gola je zanimljiva do te mere, da odslikava važnost snimateljskog posla i u kombinaciji sa inteligencijom novinara Đoke Radoševića i intuicijom, a desio se „evro gol“
Samo je pitao Zokija: „Jel si snimio!?
Panta ispucava
-Jesam. Ali nemam degažiranje, zamoli ih dole, pošto je još malo do poluvremena, nek zamole Pantu da degažira još nekoliko puta da bi let lopte mogao u montaži da se spoji sa linijom leta lopte koja je ušla u gol.
Taj kadar je bio nedovoljno dug, zapravo kratak, jer se ne vidi kako Dragan Pantelić degažira loptu koja ulazi u mrežu. Đoka Radošević je odmah sišao do delegata utakmice, pozvali su trenera Radničkog i objasnili da je neophodno da do kraja poluvremena prenese igračima da vraćaju loptu Draganu Panteliću da bi degažirao tih nekoliko puta, koliko je snimatelj Zoran Đorđević rekao.
Tako je i bilo.
Enver Marić se u nekom trenutku iznervirao i zvao sudiju da opomene Pantelića da ga ne provocira pokušavajući da mu da još jedan gol iz šesnaesterca. Golman Veleža, Enver Marić je bio u to vreme legenda YU fudbala u zenitu uspešne golmanske karijere
Inače, Zoran Đorđević nije greškom propustio da snimi degažiranje Dragana Pantelića.
Tada se snimalo filmskom kamerom, a traka skupa. Za izveštaj za Dnevnik, Sportski pregled i Indirekt je za snimanje fudbalskog meča dobijao traku koja, kada se razvije, traje 5 minuta. U tih pet minuta je morao da snimi golove, publiku, samo šanse – pretposlednji i poslednji u napadu se snimaju, ali samo ako je velika šansa za gol.
I moralo se sačuvati bar 30 sekundi za izjave. Izjave su se tada snimale kamerom samo do kraja prve rečenice, dovoljno za potpis na ekranu, posle se kamera gasila jer ona je tada snimala samo sliku, dok je ton sniman Nagrom ili Uherom u celini, i onda u montaži lepio za sliku. Tako da je posle prve rečenice sagovornik „pokrivan“ kadrovima sa utakmice.
Nekad je rezultat imao u zbiru po pet, šest golova, što je minimum po golu desetak sekundi snimka, kadra. Često se dešavalo da „nestane struja“ na stadionu i da snimatelj iz tog razloga nije snimio gol. A on snimao kamerom na baterije. Moć manipulacije.
Pošto je Zoran Đorđević imao, dakle, vrlo malo trake, a poznavao je fudbal odlično, igrače iz čitave SFRJ, po makar 11 igrača iz 18 klubova, pa vi vidite. Morao je da zna ko od napadača šutira iz prve, ko pogađa iz daljine, koji je golman pouzdan i još mnogo detalja. Ko je sklon gruboj igri i nesportskim potezima… Zoran Đorđević je radio zanatski ili, kako je sada moderno da se kaže, po standardima.
Snimatelj je uvek morao mnogo toga da zna. Zoran je znao najbolje da snimi fudbalski meč za informativu ili, što bi sada rekli, news. Bio je bolji i od čuvenog Blagoja Topličića. Da, pogledajte Zoranove kadrove, pa onda Topličićeve. Ko zna, primetiće.
Ovaj gol je dokaz televizijske sile, značaja pokretne slike. Tada je desetak minuta režiran regularni fudbalski prvenstveni meč između Radničkog i Veleža u Nišu za potrebe kamere zbog montaže, a kao za cilj da se vidi gol Dragana Pantelića sa osamdesetak metara Enveru Mariću.
Snimatelj je majstor manipulacije.
Sve mi je ovo ispričao Zoran Đorđević, a potvrdio Dragan Pantelić.
